Наука, CERN и Scientific Linux 6

Аутор: Никола Харди

CERN је Европска организација за нуклеарно истраживање која често привлачи пажњу јавности, а недавно се могла чути вест о томе да је откривен „Хигсов бозон“ или „божија честица“. Међу вестима које прате заљубљеници у слободан софтвер су се појавили и чланци о значају слободног софтвера за ово откриће, јер у CERN-у десетак хиљада рачунара покрећу разне дистрибуције GNU/Linux оперативног система. У CERN-у се свакодневно користе и разни мрежни програми, странице и сервиси – такође засновани на слободном софтверу.

Scientific Linux 6

Scientific Linux (SL) је дистрибуција коју су развили Fermilab (FNAL) и CERN у сарадњи са многобројним лабораторијама и Универзитетима широм света. Основа ове дистрибуције је Red Hat Enterprise Linux (RHEL), а сваку инсталацију је скриптама и помоћним алатима могуће прилагодити специфичним потребама одређене лабораторије. Тиме се на свим рачунарима које покреће Scientific Linux чува јединствена основа, а систем се од основне инсталације врло брзо трансформише у машину намењену за рад на својственом задатку. Ово у пракси значи да сваки одсек или лабораторија може врло лако направити своју верзију Scientific Linux-а.

Прва верзија Scientific Linux-а настала је 2004. године када су CERN и Fermilab одлучили да сарађују у развоју својих дистрибуција (Fermi Linux и CERN Linux). Актуелна верзија је завршена у фебруару ове године. Без обзира на то што је оперативни систем базиран на комерцијалној дистрибуцији, лиценце дозвољавају овакву редистрибуцију пакета, а више детаља о овоме можете прочитати на сајту дистрибуције. То значи да Scientific Linux може на својем рачунару да испроба било ко без обзира на то што је намењен првенствено за потребе лабораторија и универзитета.

Осим Scientific Linux-a постоји још дистрибуција које су намењене научницима, истраживачима, инжењерима… Ту су пре свега Calculate Linux базиран на Gentoo-у, Fedora Electronics Lab (FEL) и Ubuntu Electronics Remix (који се на жалост не развија већ две године, али у сваком случају Edubuntu стиже са занимљивим скупом програма).

Scientific Linux носи такво име јер је раније био коришћен на малом броју рачунара који су се скоро искључиво налазили у лабораторијама. Већина пакета који су доступни уз Scientific Linux су доступни и на другим дистрибуцијама.

Слободан софтвер и хардвер

Научници из CERN-а за своје потребе осим Scientific Linux-a развијају и другачија помагала, софтверска и хардверска. Разне програмерске библиотеке које су написане у CERN-у доступне су под слободним лиценцама, а прошле године је објављена и Open Hardware Licenca (OHL) која олакшава дељење документације, података и информација о хардверу који тамошњи научници стварају. Уз лиценцу, маскоту и лого open-source хардвера, постоји и ризница open-source хардвера (OHWR).

Слободно знање и информације

CERN се од почетка својег рада залаже за слободу и дељење информација па је тако имао и значајну улогу у развоју раног интернета. Пре више од 20 година је један рачунар први пут у историји послужио као web сервер, а то се догодило управо у CERN-у. Постојала је потреба за брзом и једноставном разменом информација помоћу рачунара. За овај догађај су заслужни Tim Berners-Lee и његов сарадник Robert Cailliau. Након овог догађаја web сервери су почели да се појављују широм Европе и током 1992. године их је било 26, а већ 1993. преко 200.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.