Ratovi editora

Autor: Nikola Hardi

Rat editora (engl. editor war) je čest naziv za rivalstvo korisnika vi i Emacs tekst editora. Oba navedena programa se, na neki način, svrstavaju u vrlo napredne i zrele programe međutim, njihove karakteristične osobine se vrlo razlikuju. Oba navedena programa odlikuje minimalistički izgled u odnosu na druge poznate editore teksta, kao što su na primer: LibreOffice Writer, Geany i Kate. Druga vrlo karakteristična osobina je što pružaju napredne mogućnosti za upravljanje isključivo pomoću tastature.

Vi je, kao i Emacs, program koji se razvija već više od tridesetak godina a nastao je evolucijom još starijih editora teksta kao što su ed i ex. Za ex je bilo svojstveno to što je tekst unošen i uređivan upisivanjem naredbi. Vi je prvenstveno bio grafički režim rada za ex a sam naziv vi je dobio po skraćenici za naredbu visual u ex-u. Vi još uvek podržava i ex režim rada. U početku je potrebno uložiti određenu količinu vremena kako bi osnovni problemi sa kojima se početnici sreću bili savladani.

Prvi problem sa kojim se početnici sreću je taj što, kada otvore program za pisanje teksta, oni žele da pišu, a vi im to ne dozvoljava. Reč je o 3 režima rada (mode): normalni (normal), režim za pisanje (insert) i vizuelni režim (visual). U normalnom režimu rada, u kojem se vi nalazi čim je pokrenut, korisnik može da pozicionira kursor na željeno mesto u tekstu, da ukloni ili ubaci deo teksta, menja podešavanja programa, poziva komande i sve ostalo što ne spada u pisanje. U režim pisanja je moguće preći na više načina u zavisnosti šta želimo da uradimo pre ili posle prelaska u režim za pisanje. Moglo bi se reći da u ovom normalnom režimu rada nijedna tipka na tastaturi zapravo ne beleži novi znak u tekst, što mnogima u početku nije normalno. U režim za pisanje je moguće preći upisivanjem i, a, o, O, r, cw ili c0, c$ i na mnogo drugih načina. Ovo je drugi problem, mnogo prečica koje treba popamtiti. Trik je u tome da ne treba popamtiti sve te silne prečice već u početku treba naučiti samo one koje su neophodne i njih koristiti neko vreme. Kasnije, kada primetite da na određenu rutinu gubite vreme, potražite malo po internetu i sigurno ćete naći rešenje. Povratak u normalan režim se vrši pritiskom na ESC. Pritiskanje tipke ESC korisnicima ovog editora postaje refleksna radnja. Uloga vizuelnog režima je, pre svega, označavanje dela teksta – selekcija. U vizuelni režim se prelazi pritiskom na v ili V a zatim se tekst označava pomeranjem kursora (naravno, za to služe h, j, k i l). Pritiskom na v, prelazi se u režim za selektovanje „slovo po slovo“, kao što bi se to radilo i pokazivačem miša. „Veliko V“ pokreće vizuelni režim za označavanje čitavih redova. Kada je deo teksta označen on može biti uklonjen, izmenjen, kopiran ili nešto treće, na primer sortiran.

Treći problem sa kojim se početnici mogu susresti (ili smo mi to videli kao problem) je „a zašto bi se neko mučio time?“ Sledi lista najčešćih razloga i objašnjenja:

* Vi je mnogo „brži“ za rad jer nema neprestanog premeštanja ruku sa tastature na miša, a i uz učenje vrlo malog broja prečica, kursor se jednostavno stvori tamo gde pogledate.

* Vi je konzolni program, izuzetno lagan po pitanju resursa i predstavlja standard (nalazio se i najčešće se još uvek nalazi na većini Unix-olikih sistema). Postoje i razne nove verzije od kojih su među najomiljenijim Vim (vi improved) sa svojim grafičkih okruženjem gVim, elvis, nvi, itd.

* U izuzetno snažnoj sprezi je sa sistemskim alatima što znači da su alati, kao na primer pipe, vrlo upotrebljivi. Ovo u praksi znači da izlaz bilo koje shell komande možete sačuvati u editoru ili bilo kojom komandom obraditi tekst koji se trenutno nalazi u editoru.

* Veliki broj skripti i proširenja pomoću kojih vi postaje editor po meri.

Preostalo je da spomenemo još samo nešto. Vi je editor teksta u poprilično uskom smislu tog izraza, a to znači da je pomoću njega moguće uređivati samo tekstualne datoteke. To nikako ne umanjuje njegovu upotrebnu vrednost jer se u kombinaciji sa alatom kakav je LaTeX mogu postići izuzetni rezultati. Iako je vi originalan program o kojem se toliko priča, verovatno je vim sada moguće mnogo češće sresti. Ovaj tekst nije uputstvo ili vodič za učenje, a pravo mesto za početak vi/vim pustolovine je vimtutor koji stiže uz vim. Za naprednije teme postoje opširniji priručnici kao što je to recimo „Vim Book“.

Sa druge strane, Emacs važi za robustan editor koji u sebi sadrži zaista iscrpan niz dodataka razne namene, e-mail klijent, tetris, kalendar pa čak i ličnog psihoterapeuta. Kod Emacs-a režimi odnosno modovi imaju drugačije značenje nego u vi/vim kontekstu. Emacs režimi su više nalik skriptama koje ima vi. Možda početnici lakše prihvataju Emacs nego Vi iz razloga što je više nalik klasičnim editorima, nema tri stalna režima kao vi (normal, insert i visual) i nije potrebna nikakva posebna akcija da bi se počelo sa unosom novog teksta. Druga značajna razlika je što prečice na tastaturi više nisu dostupne samo u jednom određenom režimu već se aktiviraju kombinacijom tastera. Dakle, kada je pritisnuta tipka sa slovom, podrazumeva se da želite da upišete to slovo, a ako želite da uradite nešto posebno, za to je potrebno pritisnuti neku od specijalnih tipki (ctrl, alt, shift). Emacs je na glasu da troši mnogo hardverskih resursa dok je vi zaista minimalističko rešenje, ali u današnje vreme ovaj kriterijum se može i zanemariti.

Neki od aduta koje krije Emacs su i:

* „ASCII art“ crtanje

* Napredan rad sa tabelama u tekstualnim dokumentima (.txt)

* Emacs nije samo tekstualni editor i ima bitno bolju podršku za prikaz grafičkih elemenata, kao što su: fotografije, šeme ili matematičke formule

Korisni linkovi:

[1] http://www.vim.org/
[2] http://www.yolinux.com/TUTORIALS/LinuxTutorialAdvanced_vi.html
[3] Vim Book (PDF)
[4] http://www.gnu.org/software/emacs/