Administracija linuks sistema – Praćenje performansi sistema (2. deo)

Autor: Mihajlo Bogdanović

Pozdrav Lineri! Kao što je obećano nastavljamo dalje sa programima/alatima sa kojima možemo utvrditi zauzeće diska kao i njegove performanse, takođe u ovom broju bavićemo se i zauzećem procesora. Pa da krenemo polako.

Zauzeće diska i njegove performanse

Zauzeće diska se lako može pratiti komandom df i du. Komanda df prikazuje stanje raspoloživog prostora na disku dok komanda du prikazuje koliko je prostora zauzeto na disku.

Upotrebom opcije -k komande df može se videti zauzeće diska u kilobajtima

U današnjim prilikama izveštaj će biti najčitljiviji upotrebom opcije -h

Opcija -h potpuno razjašnjava koliko imamo raspoloživog prostora u svakom sistemu datoteke.

Ako upotrebimo opciju -l dobićemo samo podatke o prostoru na disku koji se fizički nalazi na sistemu ali ne i za povezane mrežne sistemske datoteke niti za diskove kojima pristupamo daljinski.

Kada želimo da utvrdimo koliki deo prostora na disku se koristi, upotrebićemo komandu du. Njena osnovna sintaksa je

du [opcija] datoteka

sysadmin@server ~/backup # du -h
7.7G .

sysadmin@server ~/backup # du -k
8015940 .

sysadmin@server ~/backup # du -m
7829 .

sysadmin@server ~/backup # du -s
8015940 .

h – prikazuje izveštaj u jedinicama koje su najčitljiviji korisniku
k -prikazuje rezultate u kilobajtima
m -prikazuje rezultate u megabajtima
s -prikazuje samo zbirne vrednosti

Ulazno-izlazne operacije sa diskom obično su usko grlo sistema. Operativna memorija i procesor rade više hiljada puta brže od najbržeg diska. Srećom, jezgro operativnog sistema i savremeni čvrsti diskovi koriste softversku i hardversku memorijsku ostavu, međumemoriju za predhodno učitavanje i odloženo zapisavinje na hard disk da bi prikrili i smanjili pomenutu razliku u brzini rada. Ipak, kao administrator sistema i dalje bi trebali znati da utvrdite probleme i izborite se sa njima kada se pojave na ulazno-izlaznim operacijama sa diskom.

Korisno je da se upoznate sa sledećim frazama koje se često koriste za opisivanje performansi sistema:

Srednje vreme pristupanja (Average seek time) – procena prosečnog trajanja operacije pristupanja
Maksimalno vreme pristupanja (Maximum seek time) – trajanje kretanja glave diska između dve staze na disku koje su međusobno najviše udaljene
Minimalno vreme pristupanja (Minimum seek time) – trajanje kretanja glave diska između dve susedne staze
Kašnjenje lociranja (Queuing delay) – vreme potrebno kontroleru diska da utvrdi gde na disku treba da pročita/upiše podatke
Rotaciono kašnjenje (Rotational latency) – vreme potrebno da se pravo mesto na disku dovede ispod glave za čitanje/upisivanje, izraženo brojem obrta u minutu (RPM)
Kašnjenje pristupanja (Seek latency) – vreme potrebno glavi za čitanje/upisivanje da se pozicionira na određeni cilindar diska
Vreme pristupanja (Seek time) – Vreme potrebno glavi za čitanje/upisivanje da pređe sa jedne staze diska na drugu

Za utvrđivanje problema sa performansama ulazno-izlaznih operacija najčešće se koristi komanda iostat. Slično komandi vmstat i komanda iostat se najjednostavnije zadaje na sledeći način

iostat [interval] [broj]

Interval definiše broj sekundi između dva uzastopna izveštaja, a broj predstavlja ukupan broj izveštaja.

tps – broj operacija prenosa podataka (ili ulazno-izlaznih zahteva za prekid) u sekundi poslatih disku
Blk_read/s – broj blokova podataka učitanih sa uređaja u sekundi
Blk_wrtn/s – broj blokova podataka upisanih na uređaj u sekundi
Blk_read – ukupan broj učitanih podataka
Blk_wrtn – ukupan broj upisanih podataka

Ako detaljnije želimo da ispitamo ulazno-izlazne performanse diska, upotrebićemo opciju -x, zadajući i disk odnosno particiju koja nas zanima. Opcija -x omogućava detaljniju statistiku ulazno-izlaznih operacija zadatih diskova ili svih diskova ako ne zadamo disk.

Naredna komanda prikazuje snimak aktivnosti diska /dev/sda tokom prevođenja jezgra operativnog sistema (takođe [interval=5] [broj=5]). Zbog opcije -d komanda iostat ne prikazuje zbirni izveštaj o korišćenu procesora

rrqm/s – broj spojenih zahteva za čitanje podataka u sekundi
wrqm/s – broj spojenih zahteva za upisivanje podataka u sekundi
r/s – broj zahteva za čitanje podataka u sekundi
w/s – broj zahteva za upisivanje podataka u sekundi
rsec/s – broj učitanih sektora u sekundi
wsec/s – broj upisanih sektora u sekundi
avgrq-sz – prosečna veličina zahteva u sektorima
avgqu-sz – prosečna dužina reda za čekanje zahteva
await – prosečno vreme čekanja ulazno-izlazne operacije na izvršenje izraženo u milisekundama
svctm – prosečno vreme izvršavanja ulazno-izlazne operacije izraženo u milisekundama
%util – procenat zauzeća procesora zahtevima za ulazno-izlazne operacije

Korišćenje procesora

Najpoznatiji uslužni program za praćenje korišćenja procesora jeste top, koji prikazuje najzahtevnije procese. Program top prati rad procesora u realnom vremenu, što znači da prikazuje listu aktivnih procesa koji ga najviše koriste. Prikaz se podrazumevano ažurira na svake tri sekunde, mada je interval ažuriranja promenljiv u toku izvršavanja komande top, sa d ili s i zadatom vrednošću.

Primer zamene intervala ažuriranja na 6 sekunde

Prikaz komande top

Prvi red prikazuje ukupno vreme rada sistema, slično rezultatu komande uptime. Sledeća dva reda rezultata komande top sumiraju korišćenje procesora (u apsolutnim brojevima, odnosno u procentima) prikazujući aktivne procese, procese koji su privremeno zaustavljeni, zombije i trajno zaustavljene procese. Zombi (engl. zombie) je proces koji se završio pre nego što je njegov roditeljski proces uspeo da to sazna. Oni se zovu zombi-procesi jer su “mrtvi” i ne zauzimaju resurse (osim odrednice u tabeli procesa jezgra operativnog sistema), ali se ipak pojavljuju pri izlistavanju procesa. U četvrtom i petom redu rezultata sumirano je aktuelno korišćenje memorije, na način kao što to prikazuje komanda free. Šesti red je u stvari zaglavlje za preostale podatke – procese koji najviše opterećuju procesor, podrazumevano prikazane po opadajućem redosledu prema zauzeću procesora.

PID – identifikator procesa
USER – ime korisnika koji je pokrenuo proces
PRI – prioritet izvršavanja procesa
NI – izmena prioriteta procesa (nice)
SIZE – veličina memorije potrebna za izvršavanje procesa
RSS – veličina fizičke memorije koju proces zauzima
SHARE ili SHR – veličina deljene memorije koju proces koristi
STAT ili S – aktuelno stanje procesa
%CPU – procenat ukupnog procesorskog vremena koji koristi proces
%MEM – procenat ukupne fizičke memorije koju koristi proces
TIME – ukupno potrošeno vreme procesora na izvršenje procesa
COMMAND – komanda kojom je proces pokrenut, prikazana u zagradama ako je proces odložen u virtuelnu memoriju

Željeni proces možemo “ubiti” u samom prikazu komande top, sa tasterom k ili K upisujući PID (identifikator procesa).
Prikaz

Stanje procesa može da bude D (privremeno zaustavljen na određeno vreme), R (izvršava se), S (privremeno zaustavljen), T(zaustavljen ili praćen) ili Z (zombi). Ako se iza oznake stanja procesa nalazi znak <, proces ima negativnu izmenu prioriteta, a ako je znak N, njegova izmena prioriteta je pozitivna. Ukoliko tu stoji znak W, proces je odložen u virtuelnu memoriju. Inače, redosled prikazanih procesa možemo da promenimo tako što ćemo komandi top dati nalog da osim zauzeća procesora uzme u obzir i neki drugi kriterijum. Dok program top radi pritisnite taster o ili O a zatim taster u prikazu liste ispod da bi prikaz bio uređen po željenom kriterijumu.

a ili A – redosled pokretanja
m ili M – zauzeće fizičke memorije
n ili N – brojčana vrednost identifikatora
p ili P – zauzeće procesora
t ili T – utrošeno procesorsko vreme

Od konzolnih programa za nadgledanje performansi sistema sličan programu top je htop.
Prikaz


Toliko za ovaj broj.

Ne propustite u narednom broju još jedan važan segment u administraciji linuks sistema a to je nadgledanje rada u mreži.

One thought on “Administracija linuks sistema – Praćenje performansi sistema (2. deo)

  • Avatar
    18.01.2020 at 03:14
    Permalink

    Forum Dove Comprare Cialis On Buy Cialis Cheap Viagra 100mg To Buy In Canada Does Zithromax Cure Gonorrhea Cephalexin And Angioedema In Dogs

    Reply

Ostavite odgovor na StevPync Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.