Фото уређивање и графички дизајн на линуксу (2. део): Гимп

Растерска графика: Gimp

Аутор: Златан Васовић

У прошлом броју смо Вам препоручили слободне програме за све области графичког дизајна и уређивање фотографија. У овом броју ћемо се бавити растерском графиком и обрадом, ретуширањем и манипулацијом фотографија. Даћемо Вам и основне информације о GIMP-у као најважнијем алату за едитовање растерске графике.

Растерска графика: Основни појмови

Дефиниција: Растер или битмапа је структура података представљена у правоугаоној мрежи пиксела (обојених тачака), видљивих помоћу монитора, одштампаних на папиру или приказаних на неком другом медију. Растерска графика у дигиталном свету је природна интерпретација слика која слику рашчлањује на тачке тачно одређене нијансе боје и интезитета. Нијанса и интензитет сваке тачке (пиксела) је одређена бројном вредношћу. На основу те бројне вредности монитор интерпретира слику дајући свакој тачки тачно одређену количину енергије као би се добила потребна нијанса боје и интензитет осветљења. На сличан начин раде и штампачи само што они уместо осветљавања тачке користе пигмент. Као што смо рекли тачка, пиксел (px), је основна јединица слике и одређена је бројном вредношћу. Комплетну слику одређује број тачака по хоризонтали и вертикали те матрице. Постоји још једна врло важна особина растерске слике а то је резолуција. Резолуција је квалитет слике која се огледа у густини тачака по јединици дужине. Најчешће се, у свету дигиталног дизаја, користи јединица за резолуцију DPI. DPI је јединица за густину броја тачака по инчу. За илустрацију ћемо вам поменути да је уобичајена резолуција за слике намењене за интернет презентације 72dpi. Ова резолуција је довољно добра да слике буду јасне а довољно мала да датотеке са сликама не буду „тешке“ (у бајтовима) за приказивање на интернету. За штампу се користи већа резолуција, 300dpi. Неки штампачи могу да постигну и резолуције од 600dpi или више. Прича о растерској графици не би била потпуна да не поменемо и колорне шеме. Пошто је пиксел одређен само бројном вредношћу различити уређаји би на различите начине интерпретирали боје. Пиксел монитора је састављен из 3 дела од којих сваки део интерпретира једну од 3 основне боје, црвену, зелену и плаву (RGB). Ови пиксели се чак на мониторима и ТВ апаратима са катодном цеви могу видети и голим оком или уз помоћ лупе. Интензитетом ових боја добијају се све нијансе RGB колорне шеме. RGB колорна шема је стардандизована па сви произвођачи калибришу своје уређаје тако да приближно сви једнако интерпретирају боје из овог спектра. Насупрот мониторима штампачи за интерпретирање нијанси боја користе 4 основне боје: цијан, магента, жута и црна (CMYK). Мешањем и разблаживањем ових боја добијају се све нијансе спектра те колорне шеме. RGB и CMYK се не поклапају у потпуности и због тога треба водити рачуна. Приликом припреме материјала за штампу се употребљава одговарајућа (CMYK) колорна шема.

Растерски графички формати

У растерској графици постоји много формата а најкоришћенији су PNG, JPG, GIF , BMP, WMF, TIFF, PICT, EPS, PSD

Проблем што сваки пиксел треба дефинисати да би слика била исцртана доводи до тога да би формат који би све дефинисао био огроман. Зато постоји више формата који врше компресију и поједностављење дефиниције слике. Пошто ни један формат не садржи потпуну информацију користимо формате који су прилагођени одређеним наменама. JPG и GIF су формати намењени WEB-у. Њихова компресија података о слици је таква да даје малу, лаку датотеку погодну за дељење на интернету. JPG је то решио губитком квалитета оригиналне слике а GIF употребом само 256 боја. PNG је унапређена GIF компресија која дозвољава већи број боја и композитне боје. TIFF је професионални формат намењен размени слика између „graphic design“ програма са малим губитком информација.

GIMP

Gimp је програм за растерско цртање и обраду фотографија који представља Adobe Photoshop у свету слободних програма.

GIMP је скраћеница од „GNU Image Manipulation Program“GNU програм за манипулацију (обраду) слика. Из самог назива се наслућује намена овог програма. Другим речима он је едитор растерске графике.

GIMP је лиценциран под GNU општом јавном лиценцом.

Прва верзија GIMP-a објављена је 1996 године. До данас је доживео 11 стабилних верзија. Тренутно актуелна стабилна верзија је 2.8.2 међутим и даље је најпопуларнија верзија 2.6 због великог броја додатака који још увек нису сви компатибилни са најновијом стабилном верзијом. Пројекат је у пуном развоју и већ су у тест верзији објављене верзије 2.10 и 3.0.


Нова стабилна везија 2.8 доноси редизајниран save/export мени, додата је подршка за JPEG 2000 и PDF, GEGL (Generic Graphics Library – Генеричка графичка библиотека) је у првој стабилној верзији (0.1)…

GIMP је најчешће међу преинсталираним програмима већине већих дистрибуција а ако случајно није, обавезно се налази у ризницама свих дистрибуција. GIMP је осим за линукс доступан и за MS Windows и за MacOS X платформу. Осим основног програма GIMP красе и бројни додаци који могу да унапреде рад са овим програмом. Све званичне додатке можемо наћи у Gimp Plugin Registry-у (http://registry.gimp.org/). Овај регистар plug-in-ова садржи и форум и документацију који нам могу бити од помоћи.
Додатне четкице можемо наћи на GimpBrush-у (http://gimpbrush.com/).

Као и код Photoshop-а само је машта ограничавајући фактор за овај алат. Не постоји радња у обради растерске слике која се не може урадити са овим едитором. У списак задатака који могу да се обаве овим алатом спада: конвертовање растерских формата, сликање (цртање), ретуширање (коректура) фотографија, фотомонтажа, припрема за штампу, припрема слика за објављивање на интернету…

Интернет је препун туторијала у писаном и видео облику за рад у GIMP-у. Један од најсвеобухватнијих блогова са гомилом видео туторијала је http://blog.meetthegimp.org/

Креативне друштвене мреже

Када будете научили основе, екпериментисали (то је слободна воља) и нацтрали своје прве радове, слободно их поставите на неку од друштвених мрежа за креативност (креативне друштвене мреже). OpenClipArt није директно везан за Gimp, зато што преферира SVG формат.

Креативне друштвене мреже:
[1] http://www.colourlovers.com/
[2] http://www.deviantart.com/
[3] http://openclipart.org/

Корисни линкови:
[1] http://gimpmagazine.org/
[2] http://www.gimp.org/docs/
[3] http://gimpforums.com/
[4] http://gug.criticalhit.dk/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.