Ардуино контролер (1. део) – Увод

Аутор: Стефан Ножинић

Да ли сте некада размишљали о томе да направите неки уређај? Да испрограмирате нешто што ће се дешавати у реалном животу а не само на екрану рачунара или телефона? Да ли вас је икада занимала идеја програмирања микроконтролера а нисте знали одакле да почнете? Да ли сте већ покушали да програмирате неки микроконтролер или контролер али нисте то могли урадити на слободном софтверу? Ако је Ваш одговор на макар једно од постављених питања потврдан онда ће овај текст, као и будући текстови, бити права ствар за Вас!

Кроз овај серијал текстова и туторијала увешћемо Вас у свет електронике, програмирања, рада са контролером Arduino и још много других занимљивих ствари у вези са овом темом. Ови туторијали су намењени, пре свега, почетницима али и оним искуснијима који своје знање до сада нису применили користећи слободан софтвер.

Шта је електроника?

Електроника као појам може значити више ствари. Може означавати грану физике која се бави проучавањем кретања носилаца наелектрисања (најчешће електрона) кроз неки материјал (проводници, полупроводници…). Може означавати и техничку дисциплину која се бави производњом електронских компоненти као што су то, рецимо, диоде и транзистори (о којима ће бити реч у неком од наредних делова). У свакодневном животу често користимо реч “електроника” да означимо неки електронски уређај као што је то, на пример, рачунар или неки други уређај са којег читате овај часопис.

Да би сте пратили овај серијал текстова, није Вам потребно неко велико предзнање из електронике јер ћемо свакако споменути неке најкоришћеније електронске компоненте али је, наравно, оно увек добродошло.

Све електронске компоненте можемо поделити на 2 велике групе: активне (диода, транзистор и тако даље) и пасивне (отпорник, кондензатор, калем и слично).

Шта је микроконтролер?

Микроконтролер је електронска компонента (chip) који садржи микропроцесор, радну меморију, програмску меморију, улазно-излазне склопове и разне друге компоненте. Он у себи може да садржи програм (који најчешће пишете) који ради и извршава задатке док је микроконтролер покренут. Програм на основу учитаних дигиталних и/или аналогних података може “рећи” микроконтролеру шта да ради. Тако на пример можете програмирати контролер да контролише температуру. Програм у микроконтролеру се најчешће уписује у флеш меморију, тако да се касније може мењати уписани програм.

Шта је Arduino ?

Arduino је слободна (open sourse) платформа која укључује хардвер (микроконтролер) и софтвер за програмирање истог. Када кажемо да је неки хардверски уређај (компонента) слободан, то не значи да је бесплатан него да је легално могуће узети комплетну шему тог уређаја (компоненте) и направити своју шему. Ово се наравно односи и на Arduino контролер. Софтвер је такође слободан (open sourse) што у овом случају значи да се бесплатно може преузети са званичног сајта и потпуно легално прегледати и мењати његов код.

Arduino поседује улазно/излазне (I/O) дигиталне и аналогне прикључке и комуникационе прикључке као што су рецимо SPI. Ово значи да Ваш Arduino контролер може учитати разне податке са разних сензора као што су температура, количина светлости, притисак али такође, може послати сигнал неким компонентама да извршавају одрећену радњу, па на пример, можете контролисати релеје и електро-моторе. Arduino као хардверски уређај има више модела. У овом серијалу ћемо се највише бавити Arduino Uno моделом јер је најзгоднији за почетнике а опет може да се програмира и употреби за доста занимљивих послова (радњи).

Надамо се да смо Вам у овом уводном тексту, макар мало, приближили тематику којом ћемо се у наредним бројевима бавити. Оно што Вам сада предлажемо до изласка следећег броја јесте да добро истражите званичну страницу Arduino платформе и ако сте у могућности и вољни, да набавите један Arduino уређај.

Наставак

Линкови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.