Фото уређивање и графички дизајн на линуксу (6. део): Blender

3D моделирање и анимације: Blender

Аутори: Златан Васовић, Дејан Маглов

3D графика

До сада смо представљали програме за 2D векторску графику, Inkscape и Xara Xtreme која има квази 3D елементе.

Права 3D компјутерска графика је свет за себе са својом посебном филозофијом и сасвим другачијим правилима. Као прво, у програмима за праву 3D графику се уопште не црта. Дизајнер у тим програмима није сликар, он је вајар, архитекта, сценограф, костимограф, дизајнер светла, сниматељ, сценариста и редитељ.

Попут вајара, дизајнер обликује своју сцену на рачунару. Свака тачка уцртана на том моделу је одређена не са две, него са три праве координате у xyz координатном систему. Дизајнер мора у потпуности да дефинише сваку површину коју моделира и да при томе користи тачке, као основни елемент геометриjе, праве, површи и елементарне облике (лопта, ваљак, купа, торус, квадар и пирамиду). Комбиновањем и изменом ових основних елемената добијају се праве скулптуре које су у рачунару представљене „жичаним моделом“. Жичани модел представља приказ облика елементарним површинама, најчешће четвороугаоног или троугаоног облика, оивичени дужима. У зависности од жељеног приказа ове површине могу бити провидне или не.

Ове елементарне површине у жичаном моделу осим боје, могу бити попуњене „материјалом“. „Материјал“ у 3D графици су растерске сличице које, придружене површини, дају тој површини изглед карактеристичан за материјал који представља (камен, дрво, стакло, кожа, штоф и слично). На овај начин се жичани модел „материјализује“. Осим растера у материјализацији учествују филтери који површини дају посебне особине попут провидности – стаклу или флексибилности – штофу.

Када дизајнер „материјализује“ своју сцену, он ни тада није завршио свој посао. Захваљујући трећој димензији, иста сцена може да изгледа сасвим другачије ако се снима (слика) из различитих углова, камера је саставни део 3D векторских програма. Сам дизајнер мора да дефинише положај камере и да “кадрира“ своју сцену. Кадар може да буде статичан али може и да се креће и тако да добијемо анимацију. С обзиром да је камера дефинисана само једном тачком и угловима у односу на xyz осе, ова анимација камере није тежак задатак. Оно што јесте тешко и изискује одређено сниматељско знање јесте кад и из ког угла сликати да би се добили најбољи резултати.

Наравно, није камера једини елемент који може да се анимира. Захваљујући векторској графици, цела сцена може да се анимира. Дефинисањем померања кључних тачака жичаног модела тај жичани модел постаје „жив“. У Холивуду су развили технике 3D снимања глумаца у специјалним костимима са означеним кључним тачкама. Снимљени покрет на овакав начин може да се придружи жичаном моделу и да му да „живот“.

Ни анимирањем модела и камере дизајнер није завршио посао. Врло важан део 3D графике је светло. Сви 3D програми у старту нуде неко опште осветљење сцене. Ретко кад ово опште осветљење задовољава дизајнера јер једна те иста сцена може да изгледа потпуно другачије ако се осветли на другачији начин. Светло може да нагласи важне делове сцене и допринесе његовој лепоти али исто тако лоше осветљење може да упропасти најбољу сцену. Дизајнирање светла је наука сама за себе. Опонашање природног светла дизајнирањем вештачког је један од најтежих задатака. Стварање посебних атмосфера помоћу вештачког светла захтева велико знање дизајнера.

Дизајнерима светла су на располагању тачкасти извори светла, дифузна светла, опште светло. Ови извори, као и камера, дефинисани су једном тачком у простору и угловима у односу на xyz осе као и интензитетом у луксима. Добар дизајнер светла овим средствима може да дочара било коју светлосну атмосферу унутар сцене.

Надамо се да смо овим делом текста успели да вам дочарамо барем делић сложености 3D векторске графике.

Blender

Након прича о Gimp-у, Darktable-у, Inkscape-у и Xara Xtreme-у дошли смо на сам врхунац овог серијала, Blender.

Blender је веома популаран и комплетан програм за 3D моделирање и разне врсте анимација. Он представља 3DS Max и Maya-у у свету слободног софтвера. Већина дистрибуција га има у својим ризницама програма. Лиценциран је под условима GNU GPLv2.

Blender није само алтернатива 3DS Max-у и Maya-и већ и озбиљна конкуренција. Овај програм представља праву „моћ“ слободног софтвера за векторску графику и пакет за креацију 3D садржаја. Чињеница да је бесплатан а да поседује све функционалности као и комерцијални пакети овог типа, даје Blender-у значајну предност.

Најзаступљенија грана филмске продукције у Blender-у је цртани филм, у Blender-у је урађено више цртаних филмова A продукције него у комерцијалним програмима. Међу познатим компанијама које га користе је и Pixar.

Тренутна стабилна верзија је 2.65a. Старије верзије од 2.4 делују заиста „несавремено“ и зато је најбоље користити v2.4 и новије. Чак су и верзије за тестирање довољно стабилне за рад, упркос дневним променама.

Екстензија Blender датотека је .blend. Ваше 3D креације можете сачувати као Blender Render, Blender Game и Engine зависно од креације.

Можете подешавати текстуре (материјале), осветљење, позицију камере, обликовање… Када осмислите и подесите облик и позицију објеката, можете их обојити, ротирати…

Опције менија Render обухватају render слике, анимације и OpenGL render слике и анимације. Render наравно зависи од објеката и њихових подешавања, заправо квалитета Ваших објеката које сте одредили пре render-а.

Интеграција са осталим графичким програмима је „солидна“. Опције изборника за увоз (File > Import) обухватају увоз BVH, SVG, PLY, STL, 3DS, OBJ и X3D/WRL датотека. Можете урадити извоз (File > Export) у BVH, PLY, STL, 3DS, FBX, OBJ и X3D формате.

За програмере који су уједно и дизајнери ту су Text editor (за Python skripte), Python конзола и широка палета подешавања за специјалне операције. Заправо, Blender-ова једина веза са програмирањем је Python али довољно имплементиран да се може удобно радити.

Професионалне анимације, као и видео продукција, теку глатко уз овај програм. Занимљиви алати за ово су Movie Clip Editor и Video Sequence Editor. Наравно, препоручено је комбиновати више алата за израду коначног пројекта.

Преузимање:
[1] Izvorni kod (TAR.BZ2 пакет) – http://www.blender.org/download/
[2] Ubuntu PPAhttps://launchpad.net/~irie/+archive/blender
[3] Ubuntu Software Centerhttps://apps.ubuntu.com/cat/applications/blender/
[4] Slackware (SBо скрипта и линк за преузимање) – http://slackbuilds.org/repository/14.0/graphics/blender/

Корисни линкови:
[1] http://www.blender.org/
[2] http://blenderartists.org/
[3] http://wiki.blender.org/
[4] http://www.blendernetwork.org/
[5] http://code.blender.org/
[6] http://j.mp/1284J5C

За крај

Надамо се да је овај серијал био од помоћи при одабиру и раду са програмима за фото уређивање и графички дизајн.

Пуно среће у раду!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.