Интерфејс командне линије

Аутор: Александар Станисављевић

Интерфејс командне линије (енгл. command-line interface, CLI) је механизам за интеракцију са оперативним системом или неким другим софтвером рачунара, који подразумева уношење команди за извођење специфичних задатака. CLI је био основно средство за интеракцију људи са најпопуларнијим оперативним системима 70-их и 80-их година прошлог века, укључујући MS-DOS, CP/M, Unix и Apple DOS. У овај интерфејс је обично имплементиран и shell, који представља програм који прихвата команде у виду унетог текста и претвара те команде у одговарајуће функције самог оперативног система.

Интерфејс командне линије је еволуирао од форми дијалога које су користили људи за комуникацију са телепринтерским машинама. Људи су на тај начин даљинским путем размењивали информације, обично један ред текста одједном. Рани рачунарски системи су често користили телепринтерске машине као средство за интеракцију између човека и рачунара. Рачунар је тако постао један крај у телепринтерском моделу комуницирања људи. Дакле, уместо да човек комуницира са другим човеком путем телепринтера, човек је почео да комуницира са рачунаром.

CLI се користи кад год је велики скуп команди или упита спојен са широким низом опција, чиме се много лакше постижу жељени резултати, него у случају примене графичког корисничког интерфејса. CLI често користе програмери и систем администратори у инжењерским и научним институцијама као и напредни корисници личних рачунара (енгл. Personal Computer – PC).

Структура интерфејса командне линије је обично оваква:

prompt command param1 param2 param3 … paramN

Command prompt или само prompt је низ (једног или више) знакова који се користе у интерфејсу командне линије да укажу кориснику на спремност за прихватање команди. Prompt се обично завршава једним од следећих карактера: „$”, „%”, „#”, „:”, „>”, а често укључује и друге информације, попут путање тренутне радне фасцикле. На многим Unix и системима сличним Unix-у је уобичајено да се prompt завршава знаком „$” или „%” уколико је корисник рачунара обичан корисник оперативног система, односно знаком „#” уколико је корисник рачунара суперкорисник оперативног система („root” корисник у Unix терминологији).

Command је команда коју задаје корисник.

Param1 до paramN је скуп параметара који ближе одређују команду. На пример, ако је команда програм за брисање датотека, уз помоћ параметра наводимо коју ћемо датотеку да обришемо.

Могуће је и да изменимо дејство неке команде уколико јој променимо опције. На пример, уколико је команда програм за брисање датотека, уз помоћ параметара наводимо које ћемо датотеке да обришемо, а уз помоћ опција укључујемо могућност потврде за брисање сваке од датотека од стране корисника. На овај начин, корисник може у међувремену да се предомисли и не обрише баш све датотеке које је првобитно планирао да обрише.

Графички кориснички интерфејс је релативно лак за употребу и данас се много користи. Од интерфејса командне линије људи често беже, мислећи да је такво нешто превазиђено. Интерфејс команде линије има неке особине које графички кориснички интерфејс нема, па је веома пожељно да се, поред графичког корисничког интерфејса, упознате и са интерфејсом командне линије. То вам може много значити у случају да од заједнице корисника слободног софтвера затражите помоћ у вези са специфичним проблемом који имате. Многи проблеми,за које су корисници слободног софтвера затражили савет од заједнице корисника слободног софтвера путем интернета, решени су управо захваљујући интерфејсу командне линије.

Корисни линкови:

[1] http://sr.wikipedia.org/wiki/Интерфејс_командне_линије

[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Command-line_interface

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.