Interfejs komandne linije
Autor: Aleksandar Stanisavljević
Interfejs komandne linije (engl. command-line interface, CLI) je mehanizam za interakciju sa operativnim sistemom ili nekim drugim softverom računara, koji podrazumeva unošenje komandi za izvođenje specifičnih zadataka. CLI je bio osnovno sredstvo za interakciju ljudi sa najpopularnijim operativnim sistemima 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, uključujući MS-DOS, CP/M, Unix i Apple DOS. U ovaj interfejs je obično implementiran i shell, koji predstavlja program koji prihvata komande u vidu unetog teksta i pretvara te komande u odgovarajuće funkcije samog operativnog sistema.
Interfejs komandne linije je evoluirao od formi dijaloga koje su koristili ljudi za komunikaciju sa teleprinterskim mašinama. Ljudi su na taj način daljinskim putem razmenjivali informacije, obično jedan red teksta odjednom. Rani računarski sistemi su često koristili teleprinterske mašine kao sredstvo za interakciju između čoveka i računara. Računar je tako postao jedan kraj u teleprinterskom modelu komuniciranja ljudi. Dakle, umesto da čovek komunicira sa drugim čovekom putem teleprintera, čovek je počeo da komunicira sa računarom.
CLI se koristi kad god je veliki skup komandi ili upita spojen sa širokim nizom opcija, čime se mnogo lakše postižu željeni rezultati, nego u slučaju primene grafičkog korisničkog interfejsa. CLI često koriste programeri i sistem administratori u inženjerskim i naučnim institucijama kao i napredni korisnici ličnih računara (engl. Personal Computer – PC).
Struktura interfejsa komandne linije je obično ovakva:
prompt command param1 param2 param3 … paramN
Command prompt ili samo prompt je niz (jednog ili više) znakova koji se koriste u interfejsu komandne linije da ukažu korisniku na spremnost za prihvatanje komandi. Prompt se obično završava jednim od sledećih karaktera: „$”, „%”, „#”, „:”, „>”, a često uključuje i druge informacije, poput putanje trenutne radne fascikle. Na mnogim Unix i sistemima sličnim Unix-u je uobičajeno da se prompt završava znakom „$” ili „%” ukoliko je korisnik računara običan korisnik operativnog sistema, odnosno znakom „#” ukoliko je korisnik računara superkorisnik operativnog sistema („root” korisnik u Unix terminologiji).
Command je komanda koju zadaje korisnik.
Param1 do paramN je skup parametara koji bliže određuju komandu. Na primer, ako je komanda program za brisanje datoteka, uz pomoć parametra navodimo koju ćemo datoteku da obrišemo.
Moguće je i da izmenimo dejstvo neke komande ukoliko joj promenimo opcije. Na primer, ukoliko je komanda program za brisanje datoteka, uz pomoć parametara navodimo koje ćemo datoteke da obrišemo, a uz pomoć opcija uključujemo mogućnost potvrde za brisanje svake od datoteka od strane korisnika. Na ovaj način, korisnik može u međuvremenu da se predomisli i ne obriše baš sve datoteke koje je prvobitno planirao da obriše.
Grafički korisnički interfejs je relativno lak za upotrebu i danas se mnogo koristi. Od interfejsa komandne linije ljudi često beže, misleći da je takvo nešto prevaziđeno. Interfejs komande linije ima neke osobine koje grafički korisnički interfejs nema, pa je veoma poželjno da se, pored grafičkog korisničkog interfejsa, upoznate i sa interfejsom komandne linije. To vam može mnogo značiti u slučaju da od zajednice korisnika slobodnog softvera zatražite pomoć u vezi sa specifičnim problemom koji imate. Mnogi problemi,za koje su korisnici slobodnog softvera zatražili savet od zajednice korisnika slobodnog softvera putem interneta, rešeni su upravo zahvaljujući interfejsu komandne linije.
Korisni linkovi:
[1] http://sr.wikipedia.org/wiki/Interfejs_komandne_linije