Linuks u službi zdravlja – Zdravstveni centar Studenica – Kraljevo
Autor: Mihajlo Bogdanović
Ne, niste pogrešili, pred vama je LiBRE! časopis, a ne neka brošura koja se bavi opštim zdravljem, tj. medicinom. Videćete kako Linux, otvoreni i besplatni softver, i tek kako može biti u službi opšteg zdravlja i opšteg dobra, u ovom slučaju stanovnika Kraljeva i njene šire okoline.
Da bismo saznali kako Linux doprinosi opštem dobru i zdravlju stanovnika Kraljeva, posetili smo glavnog sistem i mrežnog administratora Zdravstvenog centra „Studenica”, Milana Karapandžića (Ciscko), koji će za LiBRE! časopis dati intervju, ispred Zdravstvenog centra „Studenica” iz Kraljeva.
Koliko dugo koristite Linux operativni sistem?
– Linux kao primarni operativni sistem koristim od 2005. godine, kada sam počeo da radim u Zdravstvenom centru „Studenica” u Kraljevu.
Odakle potiče ideja za korišćenje slobodnog operativnog sistema i ko je najviše uticao na prelazak?
– Ideja potiče još iz vremena kada sam studirao na Elektronskom fakultetu u Nišu (1996 – 2002. godine). Tamo su u upotrebi bili i Linux i Unix operativni sistemi, ali uglavnom na serverima, jer je podrška za hardver na desktop računarima i dostupnost kvalitetnog korisničkog softvera bila neuporedivo manja u odnosu na Windows OS.
Nakon najavljene strože kontrole legalnosti softvera početkom 2000-ih godina, počeo sam da proučavam alternative komercijalnom softveru, i shvatio da je Linux OS u vidu Live distribucija sasvim dovoljan za većinu svakodnevnih aktivnosti. Međutim, tek 2005. godine sam doneo konačnu odluku da gde god je moguće zamenim Windows Linux-om.
Kakva su dosadašnja iskustva i koliko je zaposlenima bilo neophodno vremena da se prilagode?
– Velika razlika u individualnom poznavanju rada na računaru zaposlenih u Zdravstvenom centru „Studenica” je prouzrokovala mnogo problema oko uvođenja Linux-a. Korisnici koji nisu ranije koristili računar su ovaj sistem prihvatili bez problema, jer nisu imali stečene navike oko rada u grafičkom operativnom sistemu. Problema je bilo kod korisnika koji su već koristili Windows OS i želeli da zadrže svoje aplikacije. Osim toga, računari i periferije su nabavljani iz više izvora, odnosno od različitih proizvođača, što je zahtevalo malo više angažovanja da sve proradi, jer neki proizvođači nisu želeli da daju podršku za Linux OS. Na sreću, skoro svi informacioni sistemi koji se koriste u centru su web aplikacije ili konzolne (Linux terminal), tako da na strani klijenata nije potrebna nikakva instalacija softvera – sve što je potrebno već se nalazi u Linux distribuciji.
Šta mislite da je vaša prednost u odnosu na korisnike drugih operativnih sistema, kao što su Windows ili Mac OS X?
– Ne računajući manju inicijalnu investiciju ukoliko se koristi Linux OS, najveća prednost je u održavanju: računari koji rade pod Linux OS-om su manje osetljivi na „nesavestan” rad korisnika, prvenstveno mislim na viruse i „igranje” sa podešavanjima. Ovo je još više izraženo kod tzv. tankih klijenata (thin clients), kojih bolnica ima preko 100, i koji se koriste kao terminali Linux Terminal Server-a (Ubuntu Server + LTSP). Klijenti nemaju svoje diskove, pa tako ni lokalne aplikacije. Najgori slučaj koji se dešava jeste da je, u slučaju da korisnik prijavi problem, potrebno „ubiti” procese na serveru za njegovog klijenta, za šta je potrebno manje od minuta. Naravno, veliki broj brend računara koji je centar dobio kao donaciju od Ministarstva zdravlja ima „MS Windows” licencu, pa je Windows OS zadržan na njima. Takvi računari rade stabilno, ali su veoma često meta virusa, trojanaca i slično, i zahtevaju mnogo angažovanja tehničara koji rade na održavanju.
Da li možete da date kraće poređenje između ranijih servera i sadašnjeg koji je pod Linux-om?
– Centar je u startu krenuo sa korišćenjem Linux servera, tako da je teško izvršiti poređenje.
Šta Vam je bio najveći izazov kod Linux-a kao servera i Linux-a na nivou tehničke podrške krajnjih korisnika?
– Obzirom da sam korisnik desktop računara još iz vremena DOS-a, instalacija i podešavanje Linux servera mi je bila sasvim prirodna – iz konzole. Naravno, kao i kod svake tehnologije koja tek treba da se „osvoji”, bilo je potrebno vremena da se iščita dokumentacija, kao i da se za razne probleme pretražuju forumi, ali je sve to normalna svakodnevnica za administratora. Na strani korisnika je sve bilo jednostavnije, jer nije bilo potrebe za posebnim podešavanjima.
Da li imate problem koji se tiče vaše interne mreže, i ako nije poslovna tajna, koji servis/alat/program koristite za umrežavanje?
– Kako je centar bio u projektu „Razvoj zdravstva u Srbiji” u vreme kada sam počeo da radim u njemu, iskoristili smo priliku da ceo kampus uradimo odjednom. Na taj način smo dobili vrlo kvalitetno rešenje (Cat6 kabliranje, Cisco aktivna oprema, gigabitni backbone), i uz minimalno održavanje to rešenje funkcioniše i danas.
Da li možete da nabrojite nekoliko najvećih nedostataka Linux sistema (kako na korisničkom tako i na serverskom nivou)?
– Na korisničkom nivou je najveći problem podrška za jeftine periferne uređaje, kakvih ima mnogo u ustanovama kao što je Zdravstveni centar. Takvi uređaji obično dolaze sa drajverima za MS Windows, pa neretko mora da se uradi instalacija novijeg Linux OS-a da bi uređaj radio.
Kod servera je problem u tome što, ponekad, novije verzije servisa nisu kompatibilne sa postojećim sistemom, pa je zbog samo jednog servisa potrebno instalirati novu verziju OS-a.
Koju aplikaciju ili servis smatrate za najveću prednost na Linux platformi?
– Najveća prednost koju mi pruža Linux platforma se ogleda u alatima za svakodnevne aktivnosti oko održavanja sistema. Na primer, programi kao što su ssh, nmap, htop, ps i slični su veoma jednostavni za korišćenje pod Linux-om, dok kod Windows-a za svaki od njih postoji posebna grafička aplikacija, čije korišćenje je u najmanju ruku „neprirodno”.
Koja aplikacija, servis ili program otvorenog kôda je Vama lično najdraža na Linux platformi?
– Kako često imam potrebu za pravljenje uslužnih programa za jednokratne analize i izveštavanja, najviše mi koristi LAMP – jednostavno je instalirati i podesiti ga, u bazu podataka je moguće uvoziti podatke iz raznih struktura (XML, CSV i slično), a razvoj aplikacije u PHP-u ne oduzima previše vremena.
Koliko privatno koristite Linux i uopšte programe otvorenog kôda?
– Na mom kućnom računaru je trenutno instalirana distribucija Ubuntu 12.10. U slučaju da mi je neophodan Windows (zahtev korisnika, nepostojanje Linux rešenja), koristim Oracle VM VirtualBox.
Kada biste trebali da preporučite Linux server Vašem potencijalnom kolegi koji radi na Windows serveru, šta biste mu rekli u tri reči?
– Modularnost, bezbednost, otvorenost.
Linux je često u drugom planu ili ga uopšte nema kako u osnovnoj, tako u srednjoj i višoj školi. Kada pominjemo višu školu, konkretno mislimo na IT sektor. Koje je Vaše mišljenje povodom toga?
– Većina korisnika koja ima priliku da populariše neku platformu je počela kao Windows korisnik i prirodno je da ide linijom manjeg otpora, pogotovu ako mu Windows platforma zadovoljava sve svakodnevne potrebe u radu. S druge strane, iako je Linux na duže staze isplativije rešenje, bila bi potrebna veća inicijalna ulaganja, što je jako teško u situaciji u kojoj ne znamo šta će biti sutra. Ovakve stvari se moraju rešavati na državnom nivou kroz razne dugoročne strategije.
Da li biste opravdali komercijalizaciju Linux-a u cilju bolje podrške?
– Svedoci smo da već sada postoje razne vrste distribucija Linux-a, od onih koji strogo sadrže otvoren kôd, do onih komercijalnih, za čiju podršku se plaća. Svaki korisnik mora da se „pronađe” u toj ponudi, i mislim da tako i treba da ostane. Mogućnost izbora kod Linux platformi je nešto što drugi operativni sistemi ne mogu da ponude.
Koliko dugo su trajale pripreme za prelazak na Linux?
– Uvođenje Linux-a u Zdravstveni centar „Studenica” je deo pilot-projekta, tako da nismo bili opterećeni mogućim neuspehom, jer je i neuspeh neki rezultat koji bi drugim zdravstvenim centrima dao smernice. Zato nije bilo posebnih priprema, ali su inicijalno ipak angažovani profesionalci, da bi kasnije održavanje preuzela služba u okviru samog centra.
Da li krajnji korisnici koriste lokalizovane grafičke interfejse?
– To zavisi od navika korisnika. Većina njih ni ranije nije radila na lokalizovanim interfejsima, a računari im služe uglavnom za određenu namenu (najčešće korišćenje nekog od informacionih sistema koji su na srpskom jeziku), tako da im lokalizacija samog grafičkog interfejsa nije bitna.
Da li se planira veća saradnja sa zajednicama korisnika slobodnog softvera u smislu organizovanja predavanja na kojima će zaposleni steći nove veštine u korišćenju slobodnog softvera?
– Korisnici u Zdravstvenom centru uglavnom koriste namenske softvere, tako da im poznavanje dostupnog slobodnog softvera nije primarno, pa nije bilo potrebe ni za edukacijom. Ipak, trenutna dešavanja pokazuju da će ogromna papirologija u zdravstvenim centrima biti zamenjena elektronskom evidencijom, pa ne treba isključiti mogućnost saradnje sa zajednicama korisnika slobodnog softvera.
Da li za kraj imate neku poruku kako za vaše kolege sistem administratore, tako i za krajnje Linux korisnike, kao i za čitaoce LiBRE! časopisa?
– Poruka svim korisnicima koji oklevaju da koriste Linux platformu je da prihvate da ta platforma nije nikakav eksperiment IT eksperata, već proizvod koji je u potpunosti sazreo i primenljiv kako za korporativnu primenu, tako i za obične krajnje korisnike.
Zahvaljujemo se Milanu na ovom intervjuu, a kao zaključak ovog ekskluzivnog intervjua možemo reći da je Linux kao otvoren i besplatan softver i tek kako upotrebljiv, kako kao serverska platforma, ali isto tako i kao platforma za krajnje korisnike, u ovom slučaju zdravstvene radnike Zdravstvenog Centra „Studenica”, i da ovaj primer mogu da slede mnogi, jer će imati daleko više mogućnosti za prilogođavanje sistema svojim potrebama. Takođe, većina ovog softvera i Linux distribucija su besplatne u smislu cene, a premda živimo u teškim ekonomskim uslovima, i tu pogodnost treba oberučke iskoristiti.
Modularnost, velika fleksibilnost, bezbednost i jednostavnost jesu aduti zašto Srbija u celosti treba da se preorijentiše na ovakav model rada tj. poslovanja. Kao što je više puta istakao naš sagovornik, benefit od Lunux-a kao serverske i korisničke platforme je dosta visok i kada pominjemo benefit, ne misli se odmah na cenu, ali ni tu činjenicu ne treba izostaviti.
Ostanite otvoreni, slobodni i, naravno, zdravi.
Koristan link: