Salix OS
Autor: Aleksandar Brković
Salix OS je GNU/Linux distribucija koja za izvornu bazu koristi Slackware distro. U potpunosti je kompatibilna sa navedenom distribucijom, tako da postoji mogućnost dvosmernog korišćenja skladišta programskih paketa. Za razliku od Slackware distribucije, Salix OS za primarni cilj ima jednostavnost i lakoću korišćenja. Prvo izdanje ugledalo je svetlost dana 16. septembra 2009. godine. Razvojni tim koji stoji iza ovog projekta predstavlja zajednicu volontera i saradnika iz celog sveta. Najvažniji nosioci projekta su: Cyrille Pontvieux, George Vlahavas, Pierrick Le Brun i Thorsten Mühlfelder.
Salix OS je dostupan u više izdanja, uključujući KDE, Xfce, MATE i LXDE verzije. Navedena izdanja su dostupna u 32-bitnoj i 64-bitnoj arhitekturi. 32-bitno izdanje zahteva mašine sa i686 kompatibilnim procesorima, i podržava računare koji nemaju PAE podršku za procesore.
KDE izdanje Salix OS-a dolazi sa verzijom KDE 4.8. ISO datoteka je velika 930 [MB] u verziji za 32 bita. Trenutno je dostupan samo disk za instalaciju, a na Live DVD verziju, korisnici će pričekati još neko vreme.
Instalacioni proces
Pokrećemo instalacioni medij i otpočinjemo proces instalacije. Potvrđujemo raspored tastera na tastaturi, zatim uz pomoć programa cfdisk, pripremamo particije za predstojeću instalaciju sistema. Nakon kreiranja swap particije, postoji opcija kojom se vrši odabir dostupnih sistema datoteka, koji će se koristiti za ostale particije. Dostupni su EXT 2/3/4, BTRFS, JFS, ReiserFS i XFS sistemi datoteka. Naredni deo instalacionog procesa je kopiranje datoteka sa DVD medija na tvrdi disk. I tu postoji mogućnost da odaberemo tri načina instalacije. Prvi je osnovna instalacija (basic), koja daje samo osnovnu i minimalnu grafičku radnu površinu. Sledeća opcija je jezgro (core), instalacija uz koju korisnik dobija osnovni paket softvera. Treća i poslednja opcija je puna instalacija (full), uz koju dolazi dovoljno predinstaliranog softvera i mogućnost da se odmah nakon instalacionog procesa Salix OS-a, pristupi radu na sistemu.
U daljem toku instalacionog procesa dostupna je opcija instalacije LILO boot loader-a i određivanje particije gde bi trebalo da program bude instaliran. Određivanje vremenske zone, podrazumevanog jezika, postavljanje lozinke za root nalog i opciono za korisnički nalog su završni koraci u procesu instalacije.
Nakon restarta, u ekranu za prijavu na sistem, korisnika će dočekati KDE desktop u verziji 4.8. Pozadina je svetlo plave boje, a na radnoj površini nalaze se ikone za pristup sajtu projekta, i IRC chat program. Meni sa aplikacijama nalazi se na dnu ekrana, smešten sa leve strane na panelu. System tray se nalazi sa desne strane panela. Prepoznatljiv raspored u KDE okruženju radne površi, u kome će se korisnici lako snaći.
Aplikacije
Salix OS dolazi sa kolekcijom softvera i aplikacijama karakterističnim za Qt platformu. Kodeci za reprodukciju multimedijalnih sadržaja nisu uključeni out of the box, ali postoji stavka „Install multimedia codecs” koja preuzima kodeke za najpopularnije formate. Programi implementirani u sistem su raspoređeni po kategorijama:
- Internet – QupZilla web browser i Adobe’s Flash plugin, KTorrent bittorrent client, Kmail, e-mail client, Kopete instant messenger client, Blogilo blogging software.
- Office – Calligra productivity suite.
- Multimedia – k3b disc burning software, Bangarang video player, Clementine music player.
- Ostali programi – KolourPaint drawing program, Okular document viewer, Marble virtual globe.
Korisni alati
- KinfoCentre – program koji pomaže u prikupljanju podataka o sistemu i hardveru računara.
- Sistem Settings panel – omogućava finu kontrolu nad izgledom i performansama grafičkog interfejsa.
- Gslapt – Salix OS koristi navedeni program za upravljanje paketima. Odlikuje se prilično jednostavnim grafičkim interfejsom. Gornji deo prozora daje abecedni spisak paketa dostupnih u skladištima programskih paketa. Na dnu se prikazuju informacije o trenutno odabranoj stavki.
Jednostavnim klikom na određeni paket ili aplikaciju, vrši se instalacija odnosno deinstalacija. Gslapt takođe vrši nadogradnju paketa koju vršimo jednostavnim klikom na dugme. Kako Gslapt ne obaveštava korisnika o trenutno dostupnim nadogradnjama paketa, potrebno je periodično, ručno proveriti da li se u skladištima programskih paketa nalazi nešto od novog softvera. Pretraga paketa se vrši na osnovu njihovog imena.
Iako Gslapt nije program lep na oko, veoma je efikasan i efektivan, pa će olakšati rad na Salix OS distribuciji, pogotovo ako se uzme u obzir da upravnik paketa automatski rešava zavisnosti vezane za pakete koji se instaliraju, za razliku od Slackware distribucije, gde se zavisnosti ne rešavaju na ovaj način.
Zaključak
Sistem se brzo pokreće i ima pristojan odziv pri radu. Sa osnovnim podešavanjima KDE izdanje koristi oko 300 MBRAM-a. Pri radu na sistemu, ostavlja utisak stabilnosti. Iz dizajnerske perspektive, Salix je distribucija koju krasi konzervativni pristup. Korisnik se suočava sa konzervativnim alatima, kakav je na primer instaler sistema, zasnovan na tekstualnom režimu. Prisutan je osećaj da nedostaje prefinjeni dizajn, naročito kada se uporedi sa drugim Linux distribucijama.
Navedena distribucija više odgovara srednjim i naprednim Linux korisnicima. Dobro će doći kao uvod onima koji žele da se oprobaju u korišćenju Slackware sistema. Postojanje dodatnih alata, smanjiće obim posla korisnicima i pojednostaviti rad na sistemu, uz istovremenu kompatibilnost sa Slackware distribucijom.
Uz poboljšanu internacionalizaciju i lokalizaciju, automatizovano rešavanje zavisnosti, kvalitetan izbor paketa iz skladišta programskih paketa, umnogome će olakšati korišćenje i dati solidnu osnovu za upoznavanje sa Slackware distribucijom.
Salix OS je distro koji je napravljen za određenu grupu Linux korisnika, za sve one koji preferiraju konzervativni pristup i način rada na Linux sistemu i nastoje da očuvaju klasičan princip koji neguje ova distribucija, a koji traje već 20 godina.
Svim korisnicima koji su se već upoznali sa osnovama Linux-a, i odmakli od samog početka, predlažemo da se upoznaju sa ovom distribucijom i usput nauče nešto novo, na drugačiji način od onog koji su do sada imali prilike da dožive. Biće bogatiji za jedno novo saznanje, i dodatno će se približiti Linux filozofiji.
Korisni linkovi: