Linuks u RTRS-u

Autor: Gavrilo Prodanović

O kvalitetu Linux operativnog sistema će posvjedočiti Miljan Kostadinović, sistem administrator u Radio-televiziji Republike Srpske. On će nam reći kako „mali pingvin” već dugi niz godina vjerno služi RTRS-u, i time smanjuje muke sistem administratorima ove javne ustanove, a u isto vrijeme čuva novac iz budžeta republike.

Kada ste počeli koristiti Linux OS i koja je bila vaša prva distribucija?

Negdje pred kraj 2007. godine počeo sam malo da se igram sa Linux-om. Tada je bila izašla Fedora 8, i malo smo drugar i ja počeli da se zanimamo i instalirali smo Linux na laptop. Tad, u to vrijeme, Linux još uvek nije podržavao pojedine hardverske komponente. Konkretno, sjećam se, bilo je problema sa zvukom, što se kasnije riješilo. Prva distribucija mi je bila Fedora 8. Pred kraj 2007, početak 2008, počeo sam se malo igrati sa servisima, a za njih sam koristio CentOS.

Koliko je stara ideja da RTRS koristi Linux u svojoj infrastrukturi?

Negdje 2009. godine, kada je krenuo taj projekat, počeli smo da koristimo Linux na serverskom nivou. Korisničke mašine su i dalje bile na Windows OS-u. Prva faza prelaska na Linux završena je u novembru 2009. godine, pred samo preseljenje RTRS-a u novi RTV dom. Pred samo useljenje smo podigli domen i izvršili integraciju svih Linux servisa sa domen kontrolerima.

Koji su glavni razlozi zbog kojih ste izabrali Linux OS a ne neki drugi OS?

Prije svega, open source je rješenje jer je stabilan u radu i siguran.

Da li se među tim razlozima nalazio i razlog smanjenja troškova?

Naravno! Tad, u to vrijeme, da ste morali kupovati neki Windows ekvivalent, trebalo bi mnogo više kupiti licenci za Windows Server 2008, a u ovom slučaju su samo dva domen kontrolera na Windows Server-u 2008, a svi ostali serveri su na Linux-u, što na kraju kada saberemo cijenu svih tih licenci, kada bi koristili Windows Server, dobijemo poprilično veliku brojku.

Znači, ne koristite OSS u čitavoj svojoj infrastrukturi. Da li možete istaknuti one dijelove na kojima je vlasnički softver?

Da kažemo, sve je na Linux-u osim domen kontrolera. Svi ostali servisi su na Linux-u, pa su oni tako usklađeni sa tim domen kontrolerima, da kada kreirate jednog korisnika u Active Directory-ju, da se automatski kreira web, email i još mnogi nalozi za tog korisnika.

Pored ova dva domen kontrolera, gdje još ne koristite Linux?

Pored već pomenutih domen kontrolera, Windows koristimo na korisničkim računarima i na streaming serveru. Taj streaming server i nije server u pravom smislu, nego je Windows 7 radna stanica na kojoj je instaliran softver za streaming i sa njega „strimujemo” prenose skupštine, TV programa itd.

Zašto ne koristite Linux i da li planirate da pređete na Linux u tim djelovima infrastrukture?

Trenutno ne planiramo prelaz. Recimo da sam u tom trenutku bio ja zadužen za sam taj dio, vjerovatno bi bio urađen u Linux-u; pričam konkretno o streaming serveru. Možda je, između ostalog, sav taj streaming softver kupljen licenciran davno, a možda čak i doniran, namjenjen za Windows OS.

Šta je po vama problem za potpuni prelazak na Linux OS?

Prije svega, problem su korisnici. Samog korisnika treba obučiti da radi na tom operativnom sistemu. Pored toga, Radio-televizija je specifična; radnici RTRS-a koriste softver koji je specifičan za obradu i montažu video materijala. Sam hardver pravi problem, npr. kartice koje se koriste za video montažu nemaju podršku za Linux, imaju podršku za Windows i Macintosh, ali ne i za Linux.

Da li bi Vama kao sistem administratoru bilo lakše održavati desktop računare na Linux-u?

Da, mnogo lakše bi bilo održavati desktop računare. Samim tim smatram da bi većina tih računara bila stabilnija i ne bi bilo opasnosti od virusa. Linux je generalno stabilniji od Windows-a, ali moram priznati da je ovako mnogo izazovnije, jer je mnogo teže integrisati Linux sa Active Directory-jem, nego Linux sa nekim Linux OpenLDAP serverom.

Koje sve servise pokrećete na Linux-u?

Od servisa na Linux mašinama „vrte se”: email, IM, ftp, proxy, sms messaging, nadzor mreže, praktično svi web servisi, web aplikacije, mrežni konfiguratori, itd.; bukvalno sve što je klasični IT, što nije usko vezano za produkciju.

Može li se znati broj Linux servera koje posjeduje RTRS?

Može (smješak); imamo oko 20 fizičkih mašina. Mnogo servisa je „klasterizovano”. Na tri mašine trenutno se pokreću virtuelni serveri, četvrta je u migraciji. U toku je prelazak na cloud servise.

Smatrate li Linux OS bolji od Windows servera, obrazložite?

Prije svega, smatram da je bolji sa stanovništva stabilnosti i sigurnosti. Linux je mnogo bolji za „skripting”; čak i onaj ko nije programer i ko nije zaista dobar inženjer može napraviti skripte koje će raditi posao za njega.

Da li smatrate Windows server po nečemu boljim od Linux-a?

Iskren da budem, ne mogu reći da je stabilniji i bolji, ali veoma je stabilan. Recimo ova dva domen kontrolera u cluster-u. Nikada do sada nije bilo problema sa Active Directory-jem, a ni sa samim sertifikatima kada hoćete da ih integrišete sa Linux servisima. Nikad do sada se nisam susreo sa nekim velikim problemima. Može se reći da Microsoft mnogo više pažnje poklanja Windows server izdanjima nego Windows desktop izdanjima. Kada bi me neko pitao da li bih podigao email servis na Microsoft ili Linux rešenju, izabrao bih Linux.

Da li Linux desktop ima još nekih prednosti u odnosu na Windows desktop, pored već navedenih?

Pored opšte stabilnosti i sigurnosti, Linux desktop je veoma zahvalan za mrežne administratore zbog alata koje posjeduje, od kojih mnogi dolaze podrazumevano, kao što su: tcpdump, nmap, wireshark itd.

Da li ste kao sistem administrator u RTRS-u pomogli open source zajednici, kao što su prijavljivanje buba i pisanje skripti koje mogu pomoći drugim administratorima?

U principu jesam, baš prijavljivanjem buba. U trenutku kada smo kretali sa implementacijom čitavog tog sistema, negdje u 2009. godini, CentOS 5.5 je bio aktuelan. Bio je određen broj buba u vezi sa autentifikacijom između Kerberos-a i Active Directory-ja. Tada je izašla Samba 3.x, koja je podržavala autentifikaciju sa Active Directory-jem, ali je ipak posjedovala određen broj buba, ali to je već sve bilo ispravljeno sledećim update-om. Sada je to mnogo stabilnije.

Znači Linux je mnogo uznapredovao otkako ste počeli sa radom?

Naravno! Linux je uznapredovao mnogo za 5 godina u pogledu hardvera koji podržava i brzine kojom izlaze nove nadogradnje; mnogo je bolji u odnosu na 5-6 godina prije.

Šta vam se lično kao korisniku najviše sviđa na Linux-u?

Sam Linux mi se sviđa kakav je. Mnogo je zgodan za „skripting”; lako je napraviti da OS radi za vas kroz par linija kôda. Ljudi koji se više interesuju za programiranje vjerovatno mogu mnogo više.

Da li ima nešto što vam se ne sviđa na Linux-u?

Pa ne, kada godinama koristite taj OS jednostavno ga zavolite. Čak i kada naiđete na neke probleme i nedostatke, prednost je u tome što vi to sami možete ukloniti, čak vam nekad i ne treba podrška sa foruma, a za Windows i nisam baš siguran?

Da li ste se ikada odmorili uz neku od open source igrica?

Nisam ljubitelj igrica. Jedino što se sjećam da sam igrao je Counter Strike malo na fakultetu, ali to nije open source. Više volim da se odmaram uz neke druge aktivnosti. Imam mnogo kolega koji vole da igraju igrice, ali ja ne.

Da li želite još nešto dodati za kraj?

Ništa posebno; mogu da savjetujem korisnike desktop mašina da uzmu, instaliraju ili zamole nekog drugog da to uradi za njih, da koriste Linux, da će čitav njihov hardver biti podržan. Sistem administratorima savjetujem Linux za server mašine, barem sam ja sa njima imao mnogo pozitivnog iskustva.