Увод у LaTeX (2. део)

Аутор: Данило Ђокић

У овом броју часпописа позабавићемо се са основним облицима форматирања, као што су поравнања, подебљан и искошен текст и слично. Пре него што почнемо са тим требало би да прво објаснимо шта је околина и шта је то пакет.

Околине (енгл. Environment) су посебан део синтаксе LaTeX-a, јер нам омогућавају да на одређени део кода применимо неки посебни вид обраде. Околине се користе увођењем наредби \begin и \end на следећи начин:


\begin{назив околине}[опције околине]
\end{назив околине}

Мада је ово стандардно, неретко се дешава да су опције околине наведене у витичастим заградама ({}). Једну од околина смо већ упознали и она се појавила у претходном броју, наравно то је околина document која ће се појавити у сваком LaTeX ко̂ду и она указује компајлеру да се ту налази ко̂д који треба обрадити да би се он приказао у коначном документу. Околине можемо правити сами или увозити из разних пакета.

Пакети (енгл. Package) су већ припремљени низ околина и наредби за неки специфични тип обраде докумената, те тако имамо пакете за додавање других писама (грчког алфабета, ћирилице и сл.), увођење слика у документ, исцртавање висококвалитетне векторске графике у самом ко̂ду и још пуно тога.
И пакете можемо сами да направимо, а можемо их и увести наредбом:

\usepackage[**потпакети**]{**назив пакета**}

Упознајмо се прво са неколико најосновнијих околина и наредби које ћемо користити приликом форматирања текста, а за које нам нису потребни никакви нови пакети.

Основи форматирања

Поравнања (енгл. justification) извршавамо коришћењем околина flushleft, center и flushright. Подебљани текст (енгл. bold) можемо произвести наредбом textbf а искошени (енгл. italic) коришћењем наредбе textit. Један пример који користи све ове опције би гласио:

  \documentclass[a4paper]{article} 
  
  \begin{document}
  
  \begin{flushleft}
  \textit{Iskoseni tekst poravnan uz levu ivicu}
  \end{flushleft}
  
  \begin{center}
  \textbf{Podebljani centrirani tekst}
  \end{center}
  
  \begin{flushright}
  Poravnanje uz desnu ivicu
  \end{flushright}
  
  \end{document}

Рецимо да је тај ко̂д сачуван под називом main.tex. Тада би смо компајлирање истог обавили наредбом

pdflatex main.tex

(ова наредба се користи када имамо texlive компајлер који cмo вам препоручили да инсталирате у предходном броју). Након тога он би изгледао као:

Слова српске латинице и српски наводници

Због далеко веће једноставности писања српске латинице у LaTeX-у, њу уводимо прву (у каснијим бројевима објаснићемо и увођење ћирилице). Слова која се у њој појављују са „квачицом” користе наредбе да би се приказивале (класа наредби које производе слова специфична за неко друго писмо осим енглеског алфабета називају се специјални карактери). Наредбе \v{} и \'{} ће доцртати одговарајућу квачицу на слово које је њихов аргумент. Па ће тако табела специјалних карактера српског језика изгледати овако:

  Č = \v C
  č = \v c
  
  Ć = \'C
  ć = \'c
  
  Ž = \v Z
  ž = \v z
  
  Š = \v S
  s = \v s

Као што можемо приметити, ове наредбе се могу писати и на мало стандарднији начин тиме штедећи време и дужину кода. Ово потиче од синтаксе самих наредби. Како наредбе могу бити слова енглеског алфабета (у неким случајевима и јединствени карактери), наредба \v препознаје први знак иза белине као њен аргумент (белина може бити произвољан број размака, табулатора или нових линија). А наредба \’ препознаје непосредно први карактер иза ње као њен аргумент. Са словом Đ је ситуација за нијансу другачија. Да би се користило ово слово без неких посебних потешкоћа, треба увести пакет fontenc посебно његов део T1 ( \usepackage[T1]{fontenc} ), тада се оно може добити наредбама \DJ{} и \dj{}.

Српске наводнике је најлакше увести дефинисањем нове наредбе без аргумента. Нећемо се сада бавити дефинисањем нових наредби, за сада ћемо само рећи да је потребно у преамбули додати следећи ко̂д:

  \def \dnv{,\kern-0.09em,}
  \def \gnv{``}

И сада ћемо доње и горње наводнике добијати као специјалне каратере \dnv и \gnv редом. Као неки пример за ово наведимо обраду одсечка чланка о BalCCon-у из прошлог броја у LaTeX-у:

  \documentclass[a4paper]{article}

  \usepackage[T1]{fontenc}

  \def \dnv{,\kern-0.09em,}
  \def \gnv{``}

  \begin{document}
  Po\v cetkom septembra, ta\v cnije 6. i 7. septembra, u Novom Sadu u Master centru,
  odr\v zan je prvi balkanski ra\v cunarski kongres koji je privukao pa\v znju kako
  lokalnih, tako i hakerskih zajednica \v sirom svijeta. Ovaj doga\dj{}aj je jasan
  indikator nivoa kvaliteta \textit{IT}-a balkanskih zemalja. Prvi kongres je 
  specifi\v cno nazvan \dnv First contact\gnv - na na\v sem jeziku \dnv Prvi
  kontakt\gnv.
  \end{document}

Што би након компајлирања изгледало као:

Приметимо неколико важних ствари, пре свега нови ред се не обрађује директно. Он је еквивалентан било којој белини и биће препознат само као раздвајање речи, наредби и сл. Да бисмо увели прави нови ред, треба користити наредбу \\ (двоструки backslash). Једини начин да нови ред има посебног утицаја су два узастопна знака за нови ред (што значи једна празна линија између редова) која ће означити нови ред и увлачење текста. Ово увлачење је дефинисано и за прву реч у тексту. Ако некад желимо да избегнемо увлачење текста испред речи која ће по стандардној синтакси бити увучена стављамо наредбу \noindent, а ако се пак по синтакси не би увлачио текст а ми то ипак желимо, испред речи коју треба увући стављамо наредбу \indent.

Закључак

У овом броју објаснили смо основе форматирања текста на које ћете наићи у сваком текст-процесору. У следећем броју објаснићемо неке особености везане за сам LaTeX, као што је јединствени начин формирања наслова, бројаче, и за LaTeX чувено и јако популарно укрштено референцирање (тзв. cross-референцирање).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.