Уговор Републике Србије са Mајкрософтом (6. део)

Аутор: Дејан Маглов

Информатика у основним школама и FLOSS

Ово је једна од кључних тема овог серијала. Као никада до сада у овом серијалу, налазимо се на врло клизавом терену. Ово је врло обимна тема и може да се сагледа из много углова. Одмах на почетку да кажемо да критика није упућена на рачун учитеља, наставника и професора. Закључци и предлози наведени у овом чланку су управо засновани на предлозима самих наставника.

Основна школа

У овом чланку ћемо се концентрисати на основно образовање. Основна школа треба да обезбеди широка темељна знања која могу лако да се надограђују у било ком смеру у наставку школовања. Кад смо у прошлом броју помињали медијску блокаду FLOSS-а, рекли смо да комерцијални медији не морају да причају о FLOSS-у, али да школа мора.

Има више разлога зашто мислимо да је основно школство право време за сва темељна знања, па и за озбиљније овладавање информатичким знањима, а у склопу са њима и са знањима о FLOSS-у. Три разлога су основна.

Први разлог се поклапа са општим мишљењем да је информатичка писменост за даљи живот одмах иза функционалне писмености на матерњем језику и функционалне писмености на неком страном језику. Кад се запошљаваш, више нико не пита да ли си писмен на матерњем језику, то се подразумева. Прво питање је да ли знаш неки страни језик, а након тога да ли си компјутерски писмен. Ако је информатика у животу толико важна, онда и треба да се проучава упоредо са осталим темељним предметима као што су матерњи језик, страни језик и математика.

Други разлог је плод вишедеценијске транзиције и општег осиромашења. Статистике показују да све више деце не наставља даље школовање после обавезне основне школе. Ово су поразне чињенице. Средњошколско образовање није обавезно, зато овладавање основном информатичком писменошћу не треба одлагати на период средње школе, под изговором да деца у основној школи нису стасала за информатику. Основци су мали сунђери знања и предодређени су да лакше од старијих усвајају све врсте новотарија. Не стоје тврдње да информатика не треба деци која не желе или не могу да наставе школовање након основне школе јер то је део опште писмености.

Трећи разлог се односи директно на FLOSS у основној школи. Чињенице да данашња деца, ако имају услове у родитељском дому, у основну школу доносе неко предзнање о информатици. Наставници се углавном слажу да деца већ доста знају о рачунарима, али су та знања несистематична и нефункционална. Та знања су плод визуелног памћења. Исправљање нечега што је погрешно научено, понекад је теже него учење од почетка. Овде FLOSS може да помогне. Релативно мала заступљеност FLOSS-а код нас омогућава да се изједначе деца која никад нису видела компјутер са оном која су виђала само Windows. Linux је довољно различит да поништи већ стечена погрешна знања, а довољно једнак да се преко њега могу надоградити знања из било које области информатике, али сада на добрим основама.

Тренутно стање

Иако се сви слажу да је информатичка писменост део опште писмености становништва, код нас информатика није изборила ни приближни статус матерњег језика, страног језика или математике. Информатика још нема свој обавезни званични предмет у основној школи. Информатика у основним школама се изучава кроз три предмета:

  1. Од играчке до рачунара (изборни предмет – нижи разреди) ,
  2. Техничко и информатичко образовање (обавезни предмет – виши разреди) и
  3. Информатика и рачунарство (изборни предмет – виши разреди).

Оваквим стањем су збуњени и ученици и наставници. Наставни планови ових предмета се преклапају и понављају. Изборни предмети се не оцењују па ни ученици не сматрају да су нешто много важни. Изостанци са изборних предмета нису санкционисани ни на који начин, чак ни кроз смањење оцене из владања. Изучавање информатике кроз изборне предмете се показало само као чисто губљење времена.

Наше основне школе углавном немају информатичке кабинете, што своди учење на папир и оловку. Деци са предзнањем је то досадно, а онима који нису ни видели рачунар, то су „шпанска села”. Онда и није чудно што деца беже са часова изборног предмета.

Хардвер

Без рачунара нема озбиљног учења информатике и не само информатике него и свих других предмета. Чисто учење теорије не оставља трајан траг у меморији. Деца многе ствари памте визуелно. Без практичног рада можда ће имати добре оцене, али ће и даље падати на PISA тестовима јер је такво знање површно и неповезано са праксом.

Многе основне школе код нас немају информатички кабинет, па чак ни рачунар који би им служио као наставно средство. Сиромаштво доводи до тога да и они који имају рачунарски кабинет, имају застареле рачунаре. Чињеница је да се информатика брзо развија и да најмодернији рачунари за пет до шест година застаревају. Наша земља нема толика средства да све школе снабдева новим рачунарима, а камоли да их сваких пет до шест година обнавља.

Шта је решење? Прво треба утврдити шта ће деца на тим рачунарима радити. Сигурно је да неће радити нешто што захтева превише процесорске снаге и велику количину радне меморије. Основци ће учити основне информатичке појмове: хардвер, оперативни систем, апликативни софтвер, мреже, интернет, комуникацију и основе програмирања. Све то је боље учити на старом рачунару него помоћу папира и оловке. Ако је хардвер стар, софтвер не мора бити. Једини нови софтвер који може да покреће старе рачунаре, јесте слободни софтвер.

Кад смо утврдили да се може одвијати настава на старом хардверу али без губитка актуелности захваљујући новом, актуелном слободном софтверу, онда се намеће и једино решење за недостајећи хардвер у основним школама. Државни органи и јавна предузећа имају рачунаре који застаревају за озбиљни рад. Уместо да буду рециклирани, много боље би било да буду донирани школама које немају информатичке кабинете. Са малим улагањем и уз помоћ локалне заједнице слободног софтвера тај хардвер може да се опреми са новим софтвером и припреми за своју нову образовну улогу.

Софтвер

Ситуација са хардвером намеће изучавање основа информатике на FLOSS решењима. Да ли ће тиме наша деца бити оштећена у односу на децу из богатијег дела света? Ми мислимо да неће. Штавише, изучавање основа информатике је темељније на софтверима отвореног кода. Са друге стране, читав богатији свет се све више окреће ка FLOSS решењима, тако да ће познавање FLOSS-а бити све битније. Са треће стране, кад деца кроз FLOSS схвате базично функционисање хардвера и начин на који корисник преко софтвера комуницира са тим хардвером, неће им бити тешко да после у вишим нивоима школовања овладају специфичним новим хардвером и софтвером затвореног кода.

FLOSS не само што је, захваљујући отвореном коду, транспарентан и погодан за изучавање основа информатике, већ поседује и велику количину едукативног занимљивог софтвера примереног основцима. Ово омогућава да преко информатике нека друга знања која су стечена у школи, деца примене и вежбају.

Нативно вишекориснички систем, какав је FLOSS, омогућује безбедну употребу рачунара без „тренирања строгоће”. Сваки узраст ученика може да добије своја специфична овлашћења која им омогућују да слободно раде оно што је примерено за њихов ниво, а остало што није препоручљиво за њих, забраниће им сам систем. Ово учитељима и наставницима омогућава да се опусте и престану да изигравају „полицајце” који стриктно контролишу шта деца раде. Чак и у условима када најстарија генерација има најшира могућа овлашћења над системом, наставници имају, са једног рачунара, одличан преглед и контролу над свим умреженим рачунарима.

FLOSS је мање рањив на инфекцију рачунарским вирусима, што олакшава одржавање система. Не само да се олакшава одржавање система, него се и штеди новац за специфичне антивирусне софтвере без којег се власнички софтвер не може замислити.

Закључак

  1. Информатика је део основне писмености човека и као таква мора добити статус осталих темељних предмета као што су матерњи језик, страни језик и математика.
  2. Без рачунара нема озбиљне наставе информатике, а и у осталим предметима рачунар би морао бити један од важнијих наставних средстава.
  3. Рачунари који су завршили свој продуктивни рад, могу да наставе свој рад у образовном процесу.
  4. Ако не можемо обезбедити нови хардвер, нови софтвер можемо. С обзиром на то, FLOSS је логично решење које се само намеће старом хардверу.
  5. FLOSS је јефтин, безбедан и погодан за проучавање основа информатике, довољно различит од власничког софтвера да сва деца, без обзира на предзнање, почињу од нуле, а довољно је сличан да се знање усвојено на FLOSS-у лако може надограђивати на било којој другој платформи без понављања.
  6. Вишекориснички систем који обезбеђује FLOSS омогућује да на истим рачунарима уче и виши и нижи разреди, али са различитим овлашћењима који су примерени сваком нивоу обуке понаособ.

Много је разлога зашто је информатика неопходна и то од самог почетка школовања. Оно што сада имамо у тој области, неодговарајуће је и води у заостајање за развијеним светом. Развијени свет кроз FLOSS намерно штеди и масовно прелази на та решења. Ми смо у прилици да немамо куд. За скуп хардвер и софтвер немамо средстава. Иако идемо са различитим мотивима ка FLOSS-у, ми и развијени свет баш уз помоћ FLOSS-а можемо да се нађемо у заједничкој тачки.

Ову реформу није лако спровести, али ако се сви уозбиљимо и кренемо заједно ка неком циљу, изводљиво је. Потребна је политичка воља и боља организација FLOSS заједница, али о томе ћемо у неком другом наставку.

Претходни део | Наставак

One thought on “Уговор Републике Србије са Mајкрософтом (6. део)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.