Ваш посао, опен-сорс посао (1. део)

 Аутор: Марко Кажић

Чак и данас, нажалост, појмови „посао” и „open-source” у истој реченици изазивају неверицу, чуђење и лавину питања. Ипак, информационе технологије пролазе кроз период фундаменталне промене филозофије и начина на који се нове технологије развијају, конзумирају, рекламирају и продају.

Шта је open-source у мору технологије коју користимо свакодневно? Наш Android телефон, или можда језгро нашег iOS-a? Наш прегледач и у њему Facebook ћаскање засновано на XMPP-у, SQLite у Skype-у, MySQL у вашем, исто толико open-source WordPress блогу који покреће open-source PHP, са open-sourceApache-ом или nginx-ом. Причамо наравно о случају у којем се још нисте ослободили власничких технологија као што је Windows. Дакле, ово јесте ера open-source-а.

Поменути софтвер углавном има једну заједничку особину: То су комерцијални производи засновани на open-source-у. Компаније као што су Google, Amazon, Apple, па чак и Microsoft, зависе од open-source-а и уграђују га у своје комерцијалне производе. Оно што је далеко битније за њихово пословање, јесте да су њихови целокупни модели пословања засновани око open-source-а. Њихова зарада и будућност је у open-source-у управо због тога што се open-source поставио на трон сувереног владара иновације и покретача целокупне информационе индустрије данашњице (а и сутрашњице, прим. аут.), а то је чињеница која се не сме занемарити.

Open-source сам по себи није и никад неће бити модел пословања. Open-source је покрет, филозофија и бољи пут. Како смо већ поменули, комерцијални ентитети постају свесни позиције open-source-а у IT-у данашњице и сходно томе налазе нове начине да терет прихода пребаце са самог суштинског производа на све секундарне домене производа. То могу бити додатне функције, одржавање, едукација, помоћ, имплементација као и упаривање једног бесплатног и open-source производа са другим комерцијалним. Зато њихови модели пословања данас циљају како пословне кориснике тако и општу популацију. Рецимо, Google вам неће продати Chrome, али ће зато своје сервисе и рекламе, на којима има највећи профит, лакше и боље сервирати крајњем кориснику. Контрола коју Google има над начином на који приступа конзументима, јесте контрола коју би свако желео. Управо open-source је омогућио Google-у да направи солидну платформу на којој ће брже и боље сервирати своје комерцијалне производе.

Можда ћете рећи: „Добро, али ми нисмо Google. На којим основама може фирма у повоју да изгради профитабилан посао који се базира на open-source-у?” Питање је свакако на месту, а циљ овог чланка и делова који следе, јесте да вас кроз примере упознају са скоро свим моделима пословања на open-source-у, да вам покажемо успехе али и неуспехе компанија и њихових пројеката, и надамо се да ћете када серијал приведемо крају, имати јасан одговор на ваше питање. У следећем делу представићемо модел пословања зачетника целе ове приче, Red Hat Inc.-a – продају професионалних услуга, што је један од најранијих пословних модела заснован на open-source-у, затим ћемо упознати Canonical и тако дати део одговора на питање које сигурно мучи свакога ко жели да заради, не заборављајући притом open-source заједницу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.