Temelj sazdan od FLOSS-a

Autor: Marko Kažić

Kineska poslovica kaže: Kada vetar promene duva, neki dižu zidove, a neki vetrenjače. Razmišljajući o svom školovanju i o Linuksu kojeg koristimo svakodnevno, autor ovog teksta ne uspeva da spoji ta dva pojma u jednu skladnu sliku. Računari u školi su vazda bili stari, ispisani, zagađeni bloatware-om, sa trideset ikonica za Minesweeper koji je užasno izgledao na izmučenom Windows 98 Second Edition-u. Zbog toga su naši počeci sa Linux-om bili nepotrebno mučni i zakasneli (prim.aut.).

Kada pričamo o edukaciji i korišćenju otvorenog koda u školama, daleko smo iza aktuelnih tokova, poslovično tvrdoglavi, ne prihvatamo Linux i FLOSS kao platformu i filozofiju dobru za našu decu i razvoj naše zajednice. Ako NASA, Google, Međunarodna svemirska stanica, IBM, administracija Ruske Federacije i mnogi drugi¹ koriste Linuks, zašto nije dobar za nas? Možda jer od njega ne profitira niko osim običnog korisnika.

O Linux-u se često priča kao o sistemu koji koriste samo geek-ovi, oni koji „mrze” Microsoft i Apple ili oni koji imaju stari računar za reciklažu. Možemo to tako da gledamo, ali nećemo biti u pravu. Ubuntu, kao samo jedna od bezbroj Linux distribucija, u martu 2014. godine ima oko dvadeset i dva miliona korisnika. To nisu razlozi zbog kojih je Linux platforma budućnosti a slobodan softver filozofija buduće informatike. Razlozi su mnogo bitniji i mogu se sadržati u ovome – Škola i deca bi profitirali jer bi u Linux-u imali jeftinu (besplatnu), moćnu, pouzdanu i bezbednu platformu koja podstiče lični razvoj i ideje deljenja i jačanja zajednice. Kako?

¹ List of Linux adopters – http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Linux_adopters

Pogotovo danas kada je privatnost podataka i njihova zaštita aktuelna, treba da razmišljamo o svojim slobodama na internetu i u softveru koji koristimo svakodnevno. U školama ćemo često naletati na računare pune spyware-a i malware-a, a to jednostavno nisu računari na kojima je bezbedno raditi. Umesto što zabranjujemo deci da instaliraju aplikacije na te iste računare i ograničavamo im prava, trebalo bi da koristimo sistem koji podrazumeva bezbednost, koji je iole otporan na takvu vrstu zloupotrebe korisničkog poverenja.

Deca treba da nauče da preispituju kome ostavljaju svoje podatke i kako se ti podaci koriste. U softveru otvorenog koda, situacija je mnogo bolja nego kod vlasničkog softvera. Ako se naviknemo da sistem koji možemo besplatno da instaliramo, promenimo radnu okolinu, distribuciju, softver koji koristimo, postajemo vlasnici svog izbora i svojih podataka, a tako nešto ne učimo decu u školama.

Svi mi koji smo imali kakav-takav kontakt sa informatikom u školama, znamo čemu smo naučeni – od Borland-a, do managed okruženja kao što su C# i .NET. Vlasničke platforme su neminovno zlo današnjeg IT sveta, ali one nisu jedine koje postoje. Platforma koja prvenstveno služi da unapredi rad i poboljša razvoj, od korisnika i programera vrlo brzo pravi taoce koji postaju zavisni od platforme koju plaćaju. Ovo je i rekurzivna poenta ovog članka. Ako pitamo nekoga zašto koristi Windows, uglavnom ćete čuti da aplikacije koje koristi, nisu dostupne na drugim platformama i sistemima, što ne bi bio slučaj da su te aplikacije otvorenog koda.

Deca u Srbiji danas koriste vlasničke programe često ne znajući da postoji alternativa. Office je odličan primer. Pored zatvorene platforme koja podrazumeva i zatvorene formate za čuvanje dokumenata, u poslednje vreme imamo i OneDrive cloud gde, gle čuda, na dva klika možete da sačuvate vaše podatke na nekom serveru hiljadama kilometara od vas i da ga koristite na drugom računaru bez mnogo muke. Mi više nismo vlasnici svojih podataka. Paradoksalno je ali istinito. Vlasničke platforme ulažu mnogo u korisničko iskustvo i sve je dostupno na klik ili dva. Naš je zadatak da edukujemo korisnike, da svaku platformu, bez obzira na njeno sučelje ili temu, preispitaju. Oni koji to ne mogu, moraju sistemski biti zaštićeni i mora im se omogućiti slobodna i sigurna platforma.

Korisnici su lišeni slobode. Školski program je napisan da podrži vlasničke platforme i licence koje nisu jeftine. Kažu da bi promena programa koštala mnogo. Dobar primer da ta tvrdnja nije tačna, jesu upravo C# i .NET. Platforme koje su zamišljene i realizovane tako da budu vrhunac vlasničkog koda, portovane su na Linux. Korisnici (ne kompanije), napravili su Mono². Desilo se nešto nezamislivo, dešava se da sve ono što je urađeno u C# i .NET-u, radi na otvorenoj platformi. Dešava se da sve što mladi uče o C# i .NET-u, mogu da primene na otvorenoj platformi. Mono je velika pobeda open-source-a, projekat na koji se treba ugledati tražeći primer, prvenstveno jer ne kvari tako skup i delikatno probran plan i program za informatiku koji propisuje Ministarstvo, uglavnom uz pomoć korporativnih sponzora.

² Mono Project – http://www.mono-project.com/

Sa dozom skepticizma ćemo uzeti sopstvene reči, ali u praksi računari u školama su stari, „slabi” i teško se obnavljaju. S druge strane, čak i kada se neka škola ponovi, uobičajena je praksa da se stari računari bace, jer ne podržavaju najnoviju verziju Windows-a. To je klasična priča jednog konzumenta. Ni na trenutak ne stanemo da razmislimo, koliko škola u Srbiji nema računare, koliko dece iz najugroženijih slojeva nema računare kod kuće, koliko njih bi profitiralo znanjem i napretkom kada bi samo postojao neki način da te stare računare ne bacimo, nego da ih ponovo iskoristimo u neku drugu svrhu.

Sloboda – to je ono što krasi Linux, a jedna od ključnih prednosti te slobode je da možete naći dobre distribucije, koje sasvim komotno rade na starijim računarima. Iako nova tehnologija ima svoje prednosti i to je neosporno, ono što mi shvatamo kao smeće, postaje savršeno upotrebljiv uređaj onog trenutka kada mu se promeni softver koji ga pokreće. Rashodovan računar, koji bi koristio Linux, mogao bi da služi u nekoj drugoj školi koja nije imala sreće da dobije sredstva za nabavku nove računarske opreme. Besplatan hardver i softver, a zajednica sve jača – To je prosto nedopustivo.

Uticaj Linux-a na razvoj korisnika i razvoj dece kroz edukaciju ima toliko podstavki da ih je gotovo nemoguće skoro sve navesti. Ranije smo napomenuli da se izbegavanjem vlasničkih platformi dobija sloboda. Za početak, slobodni smo da softver redistribuišemo i delimo. Mlade treba učiti da dele i da to nije ništa loše, iako su oni godinama uspešno delili instalacione diskove Windows-a, sada to mogu da rade kao deo jedne potkulture, legalno i bez razmišljanja o prirodi softvera.

Mogućnost menjanja softvera je još jedna sloboda koju nemamo sa vlasničkim softverom. Korisnici (oni koji žele) treba da znaju kako njihov softver funkcioniše i treba da imaju pravo da učestvuju u njegovom razvoju ukoliko to žele. FLOSS je neposredna demokratija za softver. Iako mladi danas širom Srbije u svom džepu nose Android telefon ne znajući da je Android u suštini platforma zasnovana delom na Linux-u, taj isti Android je manje-više proizvod gore pomenute slobode. Neke nove platforme koje u budućnosti mogu stvarati ljudi iz Srbije, neće nastati od vlasničkih platformi i tehnologija, već će nastati od slobodnog softvera jer se slobode potrebne za dobar razvoj pružaju samo njegovim korisnicima. Korisnici moraju da koriste softver po svojoj meri. Kod kuće, na poslu, u učionici, gde god da ste, vaš softver može biti potpuno prilagođen vama. Mnogi su primeri uspešne migracije na slobodan softver, koji je pružio osnovu za pravljenje otvorene edukativne platforme, u kojoj svi učestvuju. Te platforme su potpuno prilagođene potrebama škola i učenika ili studenata, kako praktično po mogućnostima, tako i kulturološki i jezički. Znanje i zajednica su na prvom mestu.

Razloga je mnogo i nema mesta za sve, ali se nadamo da su najbitniji ovde. Neki su praktični, neki etički i filozofski, ali su svakako neosporni i tu su da ostanu. Linux je platforma koju deca danas moraju da upoznaju, jer su oni budućnost, a našu informatičku budućnost ne smemo graditi ni na kojim temeljima osim na onim sazdanim od FLOSS-a.