Vaš posao, open-sors posao (3. deo) – Gugl

Autor: Dejan Maglov

Prošlo je skoro godinu dana otkako je ovaj važan serijal prekinut zbog sprečenosti izvornog autora serijala Marka Kažića da ga nastavi. Međutim, posle dugog čekanja nastavljamo sa novim autorom. Novi autor će doneti malo drugačiji koncept i redosled u analizu ove oblasti i nadamo se da vam to neće smetati.

U dvadeset i četvrtom broju LiBRE! časopisa bio je objavljen uvod u ovaj serijal i najavljen je članak o kompaniji Red Het (objavljen već u sledećem, dvadeset i petom broju). Takođe je bio najavljen i članak o Kanonikalu (Canonical) za neki od narednih u serijalu, koji je, nažalost, naglo prekinut pa taj članak nikada nije objavljen.

Novi autor je odlučio da malo promeni redosled i da priču o Kanonikalu odloži za neki naredni put, dok će sada biti reči o najjačoj kompaniji koja je svoje poslovanje zasnovala na slobodnom softveru – Guglu (Google)

Na novom početku serijala moramo da se izvinimo čitaocima što neće biti korišćena zvanična terminologija iz sveta ekonomije. Ovi modeli finansiranja imaju svoja zvaničnu terminologiju u ekonomiji, ali s obzirom na to da autor nije ekonomista kao ni većina čitalaca, ona, radi jednostavnosti teksta, neće biti korišćena u ovom serijalu.

Primarna ideja je da se u ovom serijalu identifikuju modeli i da se pokaže da je moguće razviti biznis u svetu slobodnog softvera i bez direktne prodaje softvera kao intelektualne svojine.

Slobodan softver nije produkt intelektualnog rada niti pojedinca niti jedne kompanije. On je produkt velike zajednice tako da je nemoguće zaštititi intelektualna prava na taj softver i tako stvoriti preduslov za prodaju. Pa ipak, programeri, nosioci projekata, samo su ljudi koji imaju svoje potrebe i ne mogu živeti od ideje i filozofije. Za dalji, brži razvoj projekata slobodnog softvera potreban je novac. Nemogućnost direktne prodaje softvera zahteva više maštovitosti u kreiranju biznisa na osnovi slobodnog softvera.

U tekstu o kompaniji Red Het, predstavili smo savršen model biznisa koji se ne zasniva na prodaji GNU/Linuksa, nego na uslugama održavanja, implementacije, edukacije, prvenstveno u poslovnom okruženju. Dokaz da ovaj model, barem u Americi, funkcioniše, je činjenica da je još pre 2 godine kompanija Red Het preskočila magičnu cifru od milijardu dolara profita.

Još uspešniji model biznisa je razvila kompanija Gugl. Bespotrebno je dokazivati uspešnost ove kompanije. Njeni proizvodi kao što su internet-pretraživač, internet-aplikacije i servisi, Gugl Krom (GoogleChrome) internet-pregledač, Gugl Krom OS, Android OS za mobilne uređaje (ima izmenjeno Linuks jezgro) i drugi – slobodni su softveri ili servisi i pritom potpuno besplatni. Gledajući samo softvere i servise koje Gugl razvija i podržava moglo bi se zaključiti da se radi o pravom FLOSS projektu. Nažalost, komercijalizacija po Guglovom modelu je potpuno iskrivila suštinu filozofije slobodnog softvera.

Kada je Gugl u pitanju, sasvim je jasno odakle potiču njegovi prihodi. Gugl je posto savršena globalna reklamna agencija. Popularnost svojih proizvoda je iskoristio da naplaćuje i plasira reklamni materijal.

Svi znamo da Gugl nudi reklame svakom korisniku ali se mora priznati da to rade i sa dosta diskrecije. Još se nikada nije desilo da korisnik za pretragu koristi Gugl pretraživač, a da kao rezultat dobije samo plaćene reklame koje nemaju veze sa predmetom pretraživanja. Umetnost Guglovog reklamiranja je plasiranje reklame na takav način da korisnik nije svestan da mu je reklama podmetnuta, već da ima utisak da je sam pronašao rešenje svog problema.

Gugl svoju superiornost u pretraživanju internet sadržaja bazira ne samo na dobrom poznavanju predmeta pretraživanja, nego i na dobrom poznavanju korisnika, praćenjem njegovih navika i interesovanja. Personalizovanje rezultata pretrage daje kvalitetnije rezultate za korisnika jer sa manje reči nalazi ono što ga zanima. Cena za to je zadiranje u privatnost korisnika. Možda nam ne bi smetalo ovo zadiranje u privatnost da se ne bojimo od zloupotrebe tih podataka i to ne samo od strane Gugla, nego i nekih drugih zainteresovanih strana koje bi mogle da preko Gugla dođu do njih.

Gugl je našao interes u FLOSS-u i pretvorio ga u alat koji će preusmeriti korisnike na njegov pretraživač i servise, čime je taj softver postao samo besplatni softver otvorenog koda, a slobodu korisnika je izgubio. Prema Gulu, budućnost desktop računara je u jeftinim mašinama bez tvrdog diska koji pokreće operativni sistem koji ima samo internet pregledač i koji u potpunosti preusmerava korisnika na Guglove već postojeće web aplikacije: Gugl poštu, Gugl drajv, Gugl dokumente, Gugl pikasu, Gugl mape, Gugl kalendar, Gugl plus, Gugl igre, Gugl internet prodavnicu… Na taj način korisnik bi poprilično uštedeo na uređaju i softveru, ali bi izgubio i ono malo prividne privatnosti koju ima sad.

Međutim, Gugl svoje korisnike ne tera ni na šta. Niko nije prisiljen da kupi Android telefon, koristi Krom internet-pregledač i Gugl pretraživač. Korisnici sami pristaju na to jer dobijaju kvalitetne proizvode i imaju utisak da su sami izabrali najbolje. Slobodni softver ima potencijal da bude najbolji, ali ga Gugl zloupotrevljava. Umesto potpune slobode, Gugl je svog korisnika strpao u matriks svet privida da sam odlučije o svemu dok je zapravo samo baterija za Gugl mašineriju.

***

Gugl je troškove razvoja softvera prebacio sa korisnika na strane zainteresovane za reklamiranje, kao i na njihove potrošače. Zadovoljni su projektanti softvera, korisnici softvera, proizvođači robe, jer lako dolaze direktno do kupca, a i kupci, jer lako dolaze do tražene robe. Gugl ne samo da tim svojim prihodima razvija svoj slobodni softver, nego i preko programa Google Summer of Code podržava i nezavisne projekte slobodnog koda. Stiče se utisak da je, ipak, i pored zloupotrebe, sam slobodni softver više na dobitku nego na gubitku. Otvoreni kod i antimonopolski zakoni mogu da isprave trenutno stanje u kojem Gugl postaje globalni Veliki brat.