Шале ОС – Карика која недостаје

У потрази за идеалном дистрибуцијом

Аутор: Дејан Маглов

У последње две до три године у домаћој заједници корисника Линукса уочљив je нови тренд. Масовност и интересовање нових корисника за Линукс опада, што се може донекле повезати са економском кризом и са падом продаје нових рачунара, а са друге стране уочава се пораст занимљивих домаћих пројеката везаних за Линукс и уопште за отворени кôд покренутих од стране појединаца или мањих група.Непажљиви проматрач би рекао да то нема смисла. Стављање директне релације између масовности и квалитета је очигледно погрешно и то не само у овом случају него уопште. Пад активности на форумима српских заједница корисника Линукса значи само да је еуфорија коју је изазвао Убунту својом појавом и јаким маркетингом спласла и да смо се вратили у „предубунтуовско” доба које је обележио развој Линукса без упадљивог маркетинга. За нову еуфорију око Линукса потребни су нови сензационални пројекат и нови талас агресивног маркетинга.

Затишје на форумима активистима оставља простор да се преусмере са едукације нових корисника на неке друге, своје, пројекте. У време Убунтуовске еуфорије је било идеја да се прави домаћа дистрибуција. Једна је чак и покренута на академском нивоу – cp6Linux (2008-2009). Очигледно пројекат није био зрео и није био постављен на здравим основама филозофије слободног и отвореног софтвера, па је брзо пропао. Новац и еуфорија су покренули тај пројекат, али када је „измакнута једна столица” (новац), због економске кризе, пројекат је пропао. Данас, без имало новца, на чистој филозофији слободног отвореног кода бележимо већ неколико занимљивих пројеката домаћих дистрибуција Линукса.

Шале ОС – Светски а наш

Одмах на почетку да разрешимо дилему да ли је ово нова дистрибуција Линукса или је само мали форк1 Зубунтуа (енг. Xubuntu). Пошто је тешко бити признат у селу, најпоузданије је да се одмах пријавиш у град па ако те град прихвати, има шансе да те после и село прихвати. Шале ОС (енг. ChaletOS) је дефинитивно прихваћен у „граду” а ево и доказа:

http://distrowatch.com/table.php?distribution=chaletos
http://distrohunt.cupoflinux.com/articles.php?article_id=31

У скоро свим рецензијама Шале ОС је оцењен као најбољи Линукс намењен корисницима који су у транзицији са Виндоуза на Линукс. Пошто то сад знамо, можемо са поносом да кажемо да је аутор Шале ОС-а Дејан Петровић, читаоцима ЛиБРЕ! часописа познат као аутор програма Great Little Radio Player (енгл. сјајни мали радио плејер).

Пројектни задатак

Идеја није нова и нарочито је постала актуелна након гашења подршке за Виндоуз Екс-Пи. Старији хардвер је остао без подршке за Виндоуз и једини начин да му се продужи живот је прелазак на Линукс. Прелазак на Линукс није лак. Суштина је иста или слична, али потпуно нови програми, нова филозофија, збуњујућ и различит изглед многе одврате од идеје да пређу на нови, непознати, оперативни систем. Свако од нас зна бар некога ко је одустао од овог преласка.

Идеја за настанак оваквог пројекта је да се мигрантима са Виндоуза понуди изглед што сличнији оном на који су навикли. Овакви пројекти везани за Линукс се труде не само да понуде сличан визуелни утисак него и да понуде кориснику подешавања на местима где их они очекују с освртом на своје искуство на Виндоузу.

Сличан пројекат је понудио Зорин ОС, али наш утисак је да Шале ОС нуди више.Први утисци

Шале ОС је добио име по стилу швајцарских планинских кућа које одликују једноставност, лепота и препознатљивост. Попут „шале” куће, Шале ОС треба управо да кориснику пружи удобност препознатљивог окружења, лепоту и да се у њему увек осећа као код своје куће.

Шале ОС је заправо форк Зубунтуа, од којег се суштински мало разликује, са потпуно прилагођеним стилом. Актуелна верзија Шале ОС-а је 14.04.2 што је такође наследио од Зубунтуа на којем је базиран. Ово значи да корисник има дугорочну подршку јер је Зубунту 14.04 издање са дугогодишњом подршком (LTS).

Шале ОС се испоручује у два издања ИСО слике, 32-битној и 64-битној, величине 1.2GB за живи ДВД или УСБ медиј. Такође је могуће преузети слику од 2.4GB која садржи оба издања Шале ОС-а и која је компатибилна само са ДВД медијумом.

Са добрим наслеђем Шале ОС је од Зубунтуа наследио и веома споро подизање живог система са ДВД-а (УСБ-а). Имамо утисак да у последње време деривати Убунтуа најспорије подижу живи систем у односу на све друге живе дистрибуције Линукса. Ко издржи и дочека да се живи Шале ОС подигне, имаће прилику да види подразумевану плаву тему овог оперативног система. Први утисак је да Шале ОС својом подразумеваном темом прави отклон од Виндоуза ка Линуксу, иако има потенцијал да потпуно „клонира” Виндоузов изглед. Шале ОС својом подразумеваном темом поручује: „Ја нисам Виндоуз. Немојте ме ни подсвесно упоређивати са њим. Ја сам Линукс који вам помаже да се лакше снађете у мени.”Сви елементи у Шале ОС-у су на истим местима као, например, у Виндоузу 7. Панел је у дну екрана. На њему су дугме за мени, иконице најчешће коришћених апликација, трака покренутих програма, нотификациона зона са контролом звука, контролом мреже, сатом и тастатурним излазом и на крају тастер за минимизирање свих отворених прозора и откривање радне површи (десктопа). Радна површ садржи најбитније иконице за почетак рада са системом и Конкијев (енг. Conky) стилизовани сат. Све у свему, сасвим очекивана поставка за сваког мигранта са Виндоуза.Инсталација Шале ОС-а

Иако се и на основу живог система може стећи утисак о употребљивости система, прави утисак даје тек права инсталација на тврди диск рачунара. Иако је инсталација Линукса лакша од инсталације Виндоуза, то је ипак најкритичнија операција за мигранта. У случају да корисник нема намеру да чува неке податке на свом рачунару, проблема неће бити. Убунтуов графички инсталер је један од најбољих и најаутоматизованијих у свету Линукса. Од корисника тражи само неколико најједноставнијих личних података, а све остало одрађује сам. Довољно је само пронаћи иконицу инсталера на радној површи живог система или одабрати инсталацију приликом подизања система са инсталационог медија (ово је природан начин за мигранте). Све остало иде глатко – такорећи, „некст, некст, некст, финиш” технологија на коју су мигранти навикли.

За оне који ипак желе да сачувају неке постојеће податке на тврдом диску, препоручујемо да се обрате неком искуснијем кориснику Линукса (питајте било ког на форумима заједница корисника Линукса) који ће их провести кроз процес инсталације.

Употребљивост Шале ОС-а

Апсолутно „клонирање” Виндоуза на Линуксу је немогуће. Шале ОС се ипак опасно приближио. Додатним уређивањем помоћу већ припремљених алата Шале ОС још више може да личи на Виндоуз или да се потпуно трансформише у ИксФЦЕ (XFCE) Линукс по жељи корисника.

Груписање свих подешавања у Сетингс Менаџеру2 добро имитира Контролни панел на Виндоузу тако да мигранти неће бити у дилеми где су сва подешавања система.

Шале мени (Вискер мени, енг. Whisker Menu) добро опонаша Виндоузов Старт мени, тако да је приступ програмима јасан и интуитиван. Програми су стандардно груписани по намени на начин карактеристичан за Линукс, али мислимо да је то плус у односу на Виндоузов приступ и да то није збуњујуће мигрантима.

Додавање иконица на панел или на радну површ је слично као код Виндоуза. Довољно је само превући мишем иконицу из менија на радну површ или на панел.

Апликације

Имамо утисак да је избор апликативног софтвера врло пажљиво урађен. Изабране су углавном апликације које су већ стандардне и на Виндоузу као што су Фајерфокс, Тандерберд (енг. Thunderbird) и ВЛЦ. Такође, изабране су апликације које су врло сличне Виндоузовим алтернативама попут „Одејшусa” (енг. Audacious) који личи на „Винамп” (енг. Winamp) или „Документ вјуера”, који личи на „Акробат ридер”.

Ако се изаберу и иконице које сличе оним на Виндоузу, препознавање апликација ће бити потпуно и неће бити дилема за шта служи поједина апликација. Инсталација програма

За мигранте инсталација програма на Линуксу је највећа промена. Ова промена филозофије представља највећи шок за мигранте. Убунту софтверски центар је дизајниран да ублажи овај шок. У данашње време људи су већ навикнути на Андроид и Андроид стор, тако да је лако навићи се на Убунту софтверски центар.Други проблем миграната када је у питању инсталација програма је што су многи навикли на поједине програме за Виндоуз и без њих не могу. Шале не може у потпуности да реши тај проблем, али може да га ублажи. Један огроман плус за Шале ОС је прединсталирани Вајн (енг. WineHQ) и Плеј-он-Линукс (енг. PlayOnLinux). До сада нисмо сретали дистрибуције Линукса за почетнике са овим већ прединсталираним програмима.

Вајн може да буде пресудни додатак који може да задржи мигранта на Линуксу. Сама идеја да може програме за Виндоуз, на које је навикао, да инсталира на Линуксу, може да га определи да је направио добар избор оперативног система.

Закључак

Приметили смо да најновија верзија Шале ОС-а нема прединсталиран канцеларијски пакет програма. Ово је још један доказ врло пажљивог одабира софтвера за Шале са сталним размишљањем коме ја намењен овај оперативни систем. Одабир канцеларијског пакета програма је врло субјективан процес. Наметање Либре Офиса као решења могло би бити контрапродуктивно. Захваљујући Вајну, корисник може да инсталира и неке старије Мајкрософт Офис пакете (нпр. MS Office 2010) тако да је на кориснику да бира опцију која му навише одговара.

Потребно је мало искуства у свету Линукса за пуну контролу Шале ОС-а. Може да се користи и без имало искуства везаног за Линукс. Интуитиван је и водио је рачуна о искуствима које имају мигранти. Боље од овог, по нашем суду, не може.Иако су перформансе у овако ускопрофилисаном оперативном систему у другом плану, избор графичког окружења ИксФЦЕ и Зубунтуа за основу добар је избор. Добро је одмерен однос једноставности употребе и оптерећења система. Аутор је морао да води рачуна да је систем првенствено намењен старијем хардверу и истовремено неискусним корисницима. Линукс има решења која су још лакша за систем а тежа за корисника али и обрнуто. ИксФЦЕ је тачно у средини. Пошто је Зубунту један од најбољих ИксФЦЕ система за почетнике, аутор је одлично изабрао систем за базу Шале ОС-а. Као резултат избора добио је јако стабилан, једноставан, окретан и лак оперативни систем и за себе као корисника и за хардвер.

1 Форк – у развоју софтверу: развојна грана, дериват пројекта коју развија други тим у другачијем правцу.

2 Сетингс Менаџер – енг. Settings Manager: Подешавања система.

Корисни линкови:
[1] https://sites.google.com/site/chaletoslinux/home
[2] https://www.youtube.com/watch?v=pL9H7GZWeyo
[3] http://www.linuxinsider.com/story/81771.html?rss=1

One Comment:

  1. Одустао сам од преласка са Windows XP на Ubuntu када сам видео да овај изгледа исто као омражени Windows 8. Међутим када сам наишао на Линокс Минт одмах сам се заљубио у њега… Сада остаје да погледам ову Шалу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.