Šale OS – Karika koja nedostaje

Autor: Dejan Maglov

U poslednje dve do tri godine u domaćoj zajednici korisnika Linuksa uočljiv je novi trend. Masovnost i interesovanje novih korisnika za Linuks opada, što se može donekle povezati sa ekonomskom krizom i sa padom prodaje novih računara, a sa druge strane uočava se porast zanimljivih domaćih projekata vezanih za Linuks i uopšte za otvoreni kôd pokrenutih od strane pojedinaca ili manjih grupa.Nepažljivi promatrač bi rekao da to nema smisla. Stavljanje direktne relacije između masovnosti i kvaliteta je očigledno pogrešno i to ne samo u ovom slučaju nego uopšte. Pad aktivnosti na forumima srpskih zajednica korisnika Linuksa znači samo da je euforija koju je izazvao Ubuntu svojom pojavom i jakim marketingom splasla i da smo se vratili u „predubuntuovsko” doba koje je obeležio razvoj Linuksa bez upadljivog marketinga. Za novu euforiju oko Linuksa potrebni su novi senzacionalni projekat i novi talas agresivnog marketinga.

Zatišje na forumima aktivistima ostavlja prostor da se preusmere sa edukacije novih korisnika na neke druge, svoje, projekte. U vreme Ubuntuovske euforije je bilo ideja da se pravi domaća distribucija. Jedna je čak i pokrenuta na akademskom nivou – cp6Linux (2008-2009). Očigledno projekat nije bio zreo i nije bio postavljen na zdravim osnovama filozofije slobodnog i otvorenog softvera, pa je brzo propao. Novac i euforija su pokrenuli taj projekat, ali kada je „izmaknuta jedna stolica” (novac), zbog ekonomske krize, projekat je propao. Danas, bez imalo novca, na čistoj filozofiji slobodnog otvorenog koda beležimo već nekoliko zanimljivih projekata domaćih distribucija Linuksa.

Odmah na početku da razrešimo dilemu da li je ovo nova distribucija Linuksa ili je samo mali fork¹ Zubuntua (eng. Xubuntu). Pošto je teško biti priznat u selu, najpouzdanije je da se odmah prijaviš u grad pa ako te grad prihvati, ima šanse da te posle i selo prihvati. Šale OS (eng. ChaletOS) je definitivno prihvaćen u „gradu” a evo i dokaza:

http://distrowatch.com/table.php?distribution=chaletos
http://distrohunt.cupoflinux.com/articles.php?article_id=31

U skoro svim recenzijama Šale OS je ocenjen kao najbolji Linuks namenjen korisnicima koji su u tranziciji sa Vindouza na Linuks. Pošto to sad znamo, možemo sa ponosom da kažemo da je autor Šale OS-a Dejan Petrović, čitaocima LiBRE! časopisa poznat kao autor programa Great Little Radio Player (engl. sjajni mali radio plejer).

Ideja nije nova i naročito je postala aktuelna nakon gašenja podrške za Vindouz Eks-Pi. Stariji hardver je ostao bez podrške za Vindouz i jedini način da mu se produži život je prelazak na Linuks. Prelazak na Linuks nije lak. Suština je ista ili slična, ali potpuno novi programi, nova filozofija, zbunjujuć i različit izgled mnoge odvrate od ideje da pređu na novi, nepoznati, operativni sistem. Svako od nas zna bar nekoga ko je odustao od ovog prelaska.

Ideja za nastanak ovakvog projekta je da se migrantima sa Vindouza ponudi izgled što sličniji onom na koji su navikli. Ovakvi projekti vezani za Linuks se trude ne samo da ponude sličan vizuelni utisak nego i da ponude korisniku podešavanja na mestima gde ih oni očekuju s osvrtom na svoje iskustvo na Vindouzu.

Sličan projekat je ponudio Zorin OS, ali naš utisak je da Šale OS nudi više.Prvi utisci

Šale OS je dobio ime po stilu švajcarskih planinskih kuća koje odlikuju jednostavnost, lepota i prepoznatljivost. Poput „šale” kuće, Šale OS treba upravo da korisniku pruži udobnost prepoznatljivog okruženja, lepotu i da se u njemu uvek oseća kao kod svoje kuće.

Šale OS je zapravo fork Zubuntua, od kojeg se suštinski malo razlikuje, sa potpuno prilagođenim stilom. Aktuelna verzija Šale OS-a je 14.04.2 što je takođe nasledio od Zubuntua na kojem je baziran. Ovo znači da korisnik ima dugoročnu podršku jer je Zubuntu 14.04 izdanje sa dugogodišnjom podrškom (LTS).

Šale OS se isporučuje u dva izdanja ISO slike, 32-bitnoj i 64-bitnoj, veličine 1.2GB za živi DVD ili USB medij. Takođe je moguće preuzeti sliku od 2.4GB koja sadrži oba izdanja Šale OS-a i koja je kompatibilna samo sa DVD medijumom.

Sa dobrim nasleđem Šale OS je od Zubuntua nasledio i veoma sporo podizanje živog sistema sa DVD-a (USB-a). Imamo utisak da u poslednje vreme derivati Ubuntua najsporije podižu živi sistem u odnosu na sve druge žive distribucije Linuksa. Ko izdrži i dočeka da se živi Šale OS podigne, imaće priliku da vidi podrazumevanu plavu temu ovog operativnog sistema. Prvi utisak je da Šale OS svojom podrazumevanom temom pravi otklon od Vindouza ka Linuksu, iako ima potencijal da potpuno „klonira” Vindouzov izgled. Šale OS svojom podrazumevanom temom poručuje: „Ja nisam Vindouz. Nemojte me ni podsvesno upoređivati sa njim. Ja sam Linuks koji vam pomaže da se lakše snađete u meni.”Svi elementi u Šale OS-u su na istim mestima kao, naprimer, u Vindouzu 7. Panel je u dnu ekrana. Na njemu su dugme za meni, ikonice najčešće korišćenih aplikacija, traka pokrenutih programa, notifikaciona zona sa kontrolom zvuka, kontrolom mreže, satom i tastaturnim izlazom i na kraju taster za minimiziranje svih otvorenih prozora i otkrivanje radne površi (desktopa). Radna površ sadrži najbitnije ikonice za početak rada sa sistemom i Konkijev (eng. Conky) stilizovani sat. Sve u svemu, sasvim očekivana postavka za svakog migranta sa Vindouza.Instalacija Šale OS-a

Iako se i na osnovu živog sistema može steći utisak o upotrebljivosti sistema, pravi utisak daje tek prava instalacija na tvrdi disk računara. Iako je instalacija Linuksa lakša od instalacije Vindouza, to je ipak najkritičnija operacija za migranta. U slučaju da korisnik nema nameru da čuva neke podatke na svom računaru, problema neće biti. Ubuntuov grafički instaler je jedan od najboljih i najautomatizovanijih u svetu Linuksa. Od korisnika traži samo nekoliko najjednostavnijih ličnih podataka, a sve ostalo odrađuje sam. Dovoljno je samo pronaći ikonicu instalera na radnoj površi živog sistema ili odabrati instalaciju prilikom podizanja sistema sa instalacionog medija (ovo je prirodan način za migrante). Sve ostalo ide glatko – takoreći, „nekst, nekst, nekst, finiš” tehnologija na koju su migranti navikli.

Za one koji ipak žele da sačuvaju neke postojeće podatke na tvrdom disku, preporučujemo da se obrate nekom iskusnijem korisniku Linuksa (pitajte bilo kog na forumima zajednica korisnika Linuksa) koji će ih provesti kroz proces instalacije.

Apsolutno „kloniranje” Vindouza na Linuksu je nemoguće. Šale OS se ipak opasno približio. Dodatnim uređivanjem pomoću već pripremljenih alata Šale OS još više može da liči na Vindouz ili da se potpuno transformiše u IksFCE (XFCE) Linuks po želji korisnika.

Grupisanje svih podešavanja u Setings Menadžeru² dobro imitira Kontrolni panel na Vindouzu tako da migranti neće biti u dilemi gde su sva podešavanja sistema.

Šale meni (Visker meni, eng. Whisker Menu) dobro oponaša Vindouzov Start meni, tako da je pristup programima jasan i intuitivan. Programi su standardno grupisani po nameni na način karakterističan za Linuks, ali mislimo da je to plus u odnosu na Vindouzov pristup i da to nije zbunjujuće migrantima.

Dodavanje ikonica na panel ili na radnu površ je slično kao kod Vindouza. Dovoljno je samo prevući mišem ikonicu iz menija na radnu površ ili na panel.

Aplikacije

Imamo utisak da je izbor aplikativnog softvera vrlo pažljivo urađen. Izabrane su uglavnom aplikacije koje su već standardne i na Vindouzu kao što su Fajerfoks, Tanderberd (eng. Thunderbird) i VLC. Takođe, izabrane su aplikacije koje su vrlo slične Vindouzovim alternativama poput „Odejšusa” (eng. Audacious) koji liči na „Vinamp” (eng. Winamp) ili „Dokument vjuera”, koji liči na „Akrobat rider”.

Ako se izaberu i ikonice koje sliče onim na Vindouzu, prepoznavanje aplikacija će biti potpuno i neće biti dilema za šta služi pojedina aplikacija.Instalacija programa

Za migrante instalacija programa na Linuksu je najveća promena. Ova promena filozofije predstavlja najveći šok za migrante. Ubuntu softverski centar je dizajniran da ublaži ovaj šok. U današnje vreme ljudi su već naviknuti na Android i Android stor, tako da je lako navići se na Ubuntu softverski centar.Drugi problem migranata kada je u pitanju instalacija programa je što su mnogi navikli na pojedine programe za Vindouz i bez njih ne mogu. Šale ne može u potpunosti da reši taj problem, ali može da ga ublaži. Jedan ogroman plus za Šale OS je predinstalirani Vajn (eng. WineHQ) i Plej-on-Linuks (eng. PlayOnLinux). Do sada nismo sretali distribucije Linuksa za početnike sa ovim već predinstaliranim programima.

Vajn može da bude presudni dodatak koji može da zadrži migranta na Linuksu. Sama ideja da može programe za Vindouz, na koje je navikao, da instalira na Linuksu, može da ga opredeli da je napravio dobar izbor operativnog sistema.

Primetili smo da najnovija verzija Šale OS-a nema predinstaliran kancelarijski paket programa. Ovo je još jedan dokaz vrlo pažljivog odabira softvera za Šale sa stalnim razmišljanjem kome ja namenjen ovaj operativni sistem. Odabir kancelarijskog paketa programa je vrlo subjektivan proces. Nametanje Libre Ofisa kao rešenja moglo bi biti kontraproduktivno. Zahvaljujući Vajnu, korisnik može da instalira i neke starije Majkrosoft Ofis pakete (npr. MS Office 2010) tako da je na korisniku da bira opciju koja mu naviše odgovara.

Potrebno je malo iskustva u svetu Linuksa za punu kontrolu Šale OS-a. Može da se koristi i bez imalo iskustva vezanog za Linuks. Intuitivan je i vodio je računa o iskustvima koje imaju migranti. Bolje od ovog, po našem sudu, ne može.Iako su performanse u ovako uskoprofilisanom operativnom sistemu u drugom planu, izbor grafičkog okruženja IksFCE i Zubuntua za osnovu dobar je izbor. Dobro je odmeren odnos jednostavnosti upotrebe i opterećenja sistema. Autor je morao da vodi računa da je sistem prvenstveno namenjen starijem hardveru i istovremeno neiskusnim korisnicima. Linuks ima rešenja koja su još lakša za sistem a teža za korisnika ali i obrnuto. IksFCE je tačno u sredini. Pošto je Zubuntu jedan od najboljih IksFCE sistema za početnike, autor je odlično izabrao sistem za bazu Šale OS-a. Kao rezultat izbora dobio je jako stabilan, jednostavan, okretan i lak operativni sistem i za sebe kao korisnika i za hardver.

¹ Fork – u razvoju softveru: razvojna grana, derivat projekta koju razvija drugi tim u drugačijem pravcu.

² Setings Menadžer – eng. Settings Manager: Podešavanja sistema.

Korisni linkovi:
[1] https://sites.google.com/site/chaletoslinux/home
[2] https://www.youtube.com/watch?v=pL9H7GZWeyo
[3] http://www.linuxinsider.com/story/81771.html?rss=1