Vaš posao, open-sors posao (5. deo): Mozila – Od zajednice do korporacije

Autor: Dejan Maglov

U prošlom broju smo vas podsetili na početke razvoja slobodnog softvera. Manifest GNU-a je osnovni dokument i glavni zakonik za slobodan softver. On propisuje šta je moralno naplatiti kod slobodnog softvera. Svako ograničenje koje ne poštuje smernice iz manifesta GNU-a izdvaja taj softver iz okvira slobodnog softvera i svrstava ga u kategoriju vlasničkog softvera (komercijalni ili friver), ili, ako ima slobodan kod, u kategoriju open-sors.

Suština jeste da softver bude slobodan za proučavanje, izmene, unapređenje i dalje deljenje. Nigde ne piše da se slobodan softver ne može prodavati; jedino se ne sme ni na koji način zabraniti njegova dalja sloboda. Zbog ovog pravila se slobodan softver praktično može prodati samo jednom jer već sledeći korisnik može da napravi neograničen broj kopija koje sme da podeli besplatno. Zato se kod slobodnog softvera uvek komercijalizuje neki drugi segment koji nije vezan za sam softver, kao što su prilagođavanje zainteresovanom korisniku, održavanje, tehnička podrška i edukacija.

Kada internet nije bio toliko razvijen, softver je bio distribuiran poštom. To je omogućavalo malu zaradu, jer je pored poštarine distributer mogao da naplati i malu nadoknadu za pravljenje kopije i medij. Savremeni internet je tu mogućnost uskratio, ali je doneo nove mogućnosti. Naročito u SAD je uobičajna praksa da se može naplatiti preporuka za određene internetske lokacije. Jedan od prvih velikih takvih internetskih lokacija bio je AOL (eng. America Online – Amerika onlajn). AOL je među prvima ponudio vesti, zabavu i komercijalne sadržaje na jednom mestu i od interneta je napravio biznis. Kao takav je imao interesa da sponzoriše preporuke za svoj sadržaj. Jahu (eng. Yahoo) je jedan od prvih savremenih internetskih pretraživača. Jahu je globalizovao internet da bi Gugl (eng. Google) danas od interneta napravio „globalno selo”. Svi ovi veliki igrači imaju interesa da ponude novčanu nadoknadu za reklamiranje svojih sadržaja i usluga. Ovo je prilika da proizvođači softvera prodaju reklamu umesto softvera.

Ovu situaciju koristi i vlasnički friver (besplatni softver) dodajući agresivne reklame uz softver koji nude korisnicima, ali i slobodni softver. Jedina razlika je što je kod slobodnog softvera moguće izbaciti delove koda koji se odnose na reklamu.

Pre nekoliko meseci smo bili svedoci naizgled beznačajne informacije da je slobodni internetski pregledač Fajerfoks promenio podrazumevani internetski pretraživač. Sa do tada podrazumevanog Gugla prešao je na Jahu. Ništa dramatično se nije desilo; korisnik i dalje može sam da promeni podrazumevani pretraživač i koristi onaj koji je njemu najzgodniji, tj. onaj na koji je navikao.

Pošto znamo da iza Fajerfoksa stoji profitabilna firma Mozila korporacija (eng. Mozilla Corporation) sa preko hiljadu stalno zaposlenih i da su osim Fajerfoksa njeni proizvodi takođe potpuno slobodni softveri (poput Tanderberda i Simankija), postavlja se pitanje: odakle profit?

Mozila je prvenstveno projekat na koji se mogu ugledati mnogi drugi projekti slobodnog softvera. Mozila je nastala kao zajednica (eng. community) okupljena oko ljudi koji su radili na Netskejp Navigatoru, internetskom pregledaču koji je bio veoma popularan u to vreme i koji je bio jedini ozbiljni konkurent Majkrosoftovom Internet Eksploreru na personalnim računarima. „Zaraženi” virusom filozofije slobodnog softvera objavljuju open-sors verziju Netskejp Komunikatora.

U početku je Mozila bila pod okriljem već pomenutog AOL-a koji je stajao iza projekta Netskejp. Posle drastičnog smanjenja udela AOL-a u projektu Mozila, zajednica osniva 2003. godine neprofitnu Mozila fondaciju sa ciljem pravne zaštite projekta i bolje koordinacije rada zajednice. Ovaj potez osigurava preživljavanje projekta bez učešća AOL-a. Kada se ukazala mogućnost da projekat bude profitabilan, Mozila fondacija osniva profitabilno preduzeće Mozila korporaciju 2005. godine.

Mozila korporacija prerasta u preduzeće sa više od hiljadu stalno zaposlenih radnika i prihodom od preko tri stotine miliona dolara godišnje. Osamdeset pet posto ukupnih primanja dolazi iz ugovora Mozile sa podrazumevanim pretraživačem. To je ranije bio Gugl, a od nedavno je to Jahu.

Zašto bi Gugl, ili sada Jahu, dali ovoliki novac samo zbog jednog podešavanja u Fajerfoksu, koji se lako može promeniti po želji korisnika? Ovo verovatno i ne bi funkcionisalo van američkog tržišta, ali srećom po Mozilu američko tržište je veliko.

Svaki prosečni Amerikanac je naviknut na dve stvari. Prva je da ima na svaki proizvod garanciju za povrat novca. To znači da, ukoliko u roku do petnaest dana uoči bilo kakav nedostatak na proizvodu, može bez ikakvog obrazloženja da vrati proizvod trgovcu i da dobije svoje pare nazad. Uslov za to je da ne postoji nikakva vidljiva promena na proizvodu. Čak i promena podešavanja može da bude razlog za odbijanje reklamacije. Nakon ove garancije počinje da teče i garancija koju svi poznajemo – na tehničku ispravnost proizvoda u određenom roku. I u tom roku može da nam bude odbijena reklamacija zbog nekog našeg podešavanja proizvoda. Zbog svega ovoga prosečan Amerikanac vrlo retko vrši svoja podešavanja čak i kad je to dozvoljeno. Zadovoljava se funkcionisanjem proizvoda „aut of boks” (eng. out of box – fabrička podešavanja), ili koristi pravo garancije za povrat novca.

Zato su Amerikancima vrlo važna fabrička podešavanja, a to je razlog što se i FLOSS zajednica žali na proizvođače hardvera što retko predinstaliraju slobodan softver na svoje proizvode. Da to češće čine, barem u Americi bi popularnost slobodnog softvera bila veća.

Kombinacija navika prosečnih Amerikanaca i prilično velike popularnosti Fajerfoksa kao internetskog pregledača je omogućila Mozili solidan prihod na osnovu ugovora sa glavnim internetskim pretraživačima. Nije im to jedini prihod, ali jeste glavni.

Mozila je dobar primer kako od običnog open-sors projekta doći do komercijalizacije slobodnog softvera. Razvoj im je veoma logičan i primenjiv na druge open-sors projekte. Kao prvo, nisu počeli od nule, nego od već popularnog proizvoda sa potporom već ozbiljne firme (AOL). Na vreme su se osamostalili od AOL-a, kad je on prestao da bude „ozbiljan igrač” u svetu interneta, preko neprofitne organizacije Mozila fondacije koja im je omogućila pravnu sigurnost. Tek na kraju, pošto se ukazala prilika za komercijalizaciju projekta, zahvaljujući dobroj organizaciji Mozila fondacije, lako osnivaju Mozila korporaciju koja preuzima poslove komercijalizacije projekta.Put je veoma logičan i primenjiv na prostorima van Amerike. Doduše, teško je da se iko meri sa popularnošću Fajerfoksa i nemamo Gugl da podrži neke od naših projekata, ali princip se može kopirati.