Додаци за Опенофис и Либреофис који живот значе

Аутор: Дејан Маглов

Не можемо замислити ниједан иоле озбиљан текстуални процесор без додатка за аутоматску проверу исправности писања на енглеском језику (енг. spellcheck). Енглези нису имали свог Вука Стефановића Караџића и не пишу онако како говоре. Чак и боље образовани Енглези нису увек сигурни како се понека реч исправно спелује и зато им је неопходан додатак за проверу исправности писања. Они би одбацили сваки текстуални процесор који га не би имао.

Са друге стране, ми смо склони да се задовољимо било каквим текстуалним процесором. Не само што нам не недостаје додатак за проверу исправности писања, већ врло често заборављамо да искључимо енглеску проверу писања и аутокоректуру. Зато нам се дешава да у препискама имамо аутоматски исправљено слово „и” тако да је свако исписано великим словом. Штавише, не користимо ни нашу ћирилицу а често ни наша латинична слова, него пишемо „ошишаном” латиницом. У неформалној преписци то можда и није неки проблем, али у формалној преписци то је неписмено.

Да ли чињеница да пишемо како говоримо значи да нам није потребна провера исправности писања? Наше је мишљење да нам је итекако потребна. Људи смо и грешимо у свему па и приликом куцања. „Гутамо” слова, пермутујемо слова, недовољно познајемо нашу граматику, а и питање је колико исправно говоримо.

Ни најбољи додатак за проверу исправности писања нас неће заштитити од свих могућих грешака, али их може смањити и учинити нас мало „писменијим” него што јесмо, што може да нам значи приликом формалне преписке (писање молби, жалби, захтева и апликација).

Осим провере исправности писања, Срби имају још један проблем који се може решити добрим додатком за текстуални процесор. Енглези пишу само једним писмом, латиницом, а ми се служимо латиницом и ћирилицом. Нама је неопходан и додатак за брзо пресловљавање текста из једног у друго писмо.

По уставу Србије званично писмо у Србији је ћирилица па је обавезно званичну преписку са државним органима вршити на ћирилици. Мука је ако већ имамо барем пола текста припремљено на латиници. Прекуцавање на ћирилицу је тешко, те је један лаки пресловљaвач неопходан сваком текстуалном процесору.

ООоТранслит и Правопис и хифенација за српски језик (ћирилица и латиница)

Проблем решавања ових проблема на текстуалним процесорима постоји одавно. Први је комплетно решење понудио пројекат РАС и његов креатор Р. Симић. РАС је решио проблеме провере писања, прелома речи на крају реда, пресловљавање и то за Мajкрософт Oфис. Највећи проблем са РАС-ом је био у томе што је то власнички комерцијални софтвер и због тога није био у масовној употреби. Иако није био скуп, ипак је био везан само за једну машину и само један оперативни систем. Свака реинсталација система би поништила лиценцу што је онда повлачило или нову куповину РАС-а или контактирање са власником како би се добио нови серијски број. То је све било сувише компликовано и због тога пројекат није масовно заживео.

Не знамо колико је РАС донео финансијске користи свом власнику, али знамо да је донео прилично невоља кориснику. Због РАС-а и сличних комерцијалних програма корисници су избегавали да реинсталирају своје оперативне системе да не би поново морали да плаћају те програме. Зато су „крпили” и „лечили” већ прилично „бушне” и вирусима заражене оперативне системе.

Један овакав алат зато мора да буде слободан софтвер, а то подразумева и слободан текстуални процесор. Ово није само питање софтвера него опште културе целокупне нације.

Први слободни додатак „OOoТранслит” за Опенофисовог Писца и табеларни прорачун (Калк) развио је Александар Урошевић из Крагујевца у мају 2008. године. Својим додатком је решио брзо пресловљавање означеног или целокупног текста документа из ћирилице у латиницу и обрнуто. Овај додатак је постао званични додатак за Опенофис (касније, Либреофис) и може да се преузме са сајта пројекта или са страница додатака за Либреофис.

Други слободни додатак Опенофисовог Писца „Српски правопис и хифенација (ћирилица и латиница)” (Serbian (Cyrillic and Latin) Spelling and Hyphenation) развио је Горан Ракић у децембру 2008. године. Овај додатак увршћен је у званичне додатке за Опенофис (Либреофис) и решио је проблем провере писања и прелома речи на крају реда. Може се преузети са страница додатака за Либреофис.

Инсталација додатака за Либреофис

Верујемо да врло мало људи не зна како се инсталирају додаци у Либреофис, али ћемо ипак укратко појаснити процес за оне који то не знају.

Довољно је само преузети датотеке са екстензијом OXT и отворити их Либреофисом (Open with… – Отвори помоћу…). Све остало је по принципу Даље/Даље/Даље/Крај (енг. Next/Next/Next/Finish). Поновним покретањем Либреофиса додатак ће постати активан, а остало је да евентуално промените подешавања у самом Писцу, на пример да поставите српску ћирилицу (или латиницу) као подразумевани језик за проверу писања и уживате у благодетима које провера исправности писања доноси.

Правопис и хифенација за српски језик (ћирилица и латиница)

Овај додатак ради тако што упоређује сваку откуцану реч са својим уграђеним речником. Речник садржи велики број речи са свим подваријантама (различити род, број, падеж и глаголски облик). Уколико додатак пронађе откуцану реч у речнику, претпоставља да је она исправно откуцана, а у противном је сумњива и подвлачи је. Јасно је да је врло тешко припремити савршени српски речник који ће садржати све могуће речи са свим варијантама. Зато постоји једноставан поступак додавања нових речи у тај речник када је корисник потпуно сигуран да је она исправна.

Додатак није савршен. Не може да препозна контекст речи у реченици и не препознаје словне грешке попут „кућа” – „куца”. Обе речи су за додатак исправне, то јест налазе се у речнику. У „куци” се не може живети нити се „кућа” може прошетати. Овакве грешке сам корисник мора да открије и исправи. Ово није бољка само нашег додатка за проверу исправности куцања, него је то генерална бољка свих додатака за проверу исправности куцања на сваком језику. Једино су неки језици подложнији оваквим грешкама од других, јер имају више речи које су сличне, а имају потпуно различит смисао.

ООоТранслит

Овај додатак је специјализован за брзо пресловљавање целог или дела текста. Савршено ради пресловљавање из ћирилице у латиницу јер српску ћирилицу одликује особина да увек има само једно слово за један глас што није случај са српском латиницом („lj” – „љ”, „nj” – „њ” и „” – „џ”). Несавршености у пресловљавању са српске латинице у ћирилицу управо произилазе из проблема постојања два слова за један глас. Постоје ретки примери када „l j” нису „љ”, „n j” нису „њ” и „d ž” нису „џ”. Већину тих изузетака је аутор ОOоТранслита идентификовао и аутоматски примењује, али је и даље остало неколико неидентификованих изузетака на које корисници треба да обрате пажњу и провере текст након пресловљавања из латинице у ћирилицу, а у томе им може помоћи претходни додатак (Правопис и хифенација за српски језик).

За крај

И поред несавршености ових алата, они су веома корисни. Смањују број грешака и олакшавају живот приликом примене оба српска писма. Ови додаци су слободни, отвореног кода, бесплатни и за слободне текстуалне процесоре (Опенофис и Либреофис) који раде на свим оперативним системима. Ако и постоји оправдање за коришћење комерцијалних и власничких оперативних система јер не постоје алтернативе за неке видове примене рачунара, за коришћење власничких канцеларијских пакета скоро да нема оправдања. Са овим додацима специфичним за српски језик слободни канцеларијски пакети програма су много кориснији од налицканих власничких без оваквих додатака.

На крају бисмо још поменули проблеме домаће заједнице слободног софтвера. Чини нам се да се можемо сложити да су овакви пројекти од националне важности, а, нажалост, они никад нису били подржани на прави начин ни од државних органа, неке државне институције која се бави информатиком и културом, а ни од саме заједнице слободног софтвера. Пројекти можда јесу мали, али су значајни и могли би да се додатно унапреде. До тога, нажалост, неће доћи јер, осим ентузијазма појединаца који су пројекте подигли на ноге, нема нове мотивације да се они и унапређују.

Наглашавамо и проблеме у које је упао пројекат ООоТранслит пре око годину дана када је претило да потпуно буде угашен и избрисан иако још увек функционише. Једно је развити алат за сопствене потребе и великодушно га поклонити на коришћење свима као слободан софтвер, а друго је додатно плаћати и одржавати га о сопственом трошку без додатне мотивације. То се управо догодило ОOоТранслиту и умало није потпуно угашен пројекат и његов сајт. Да није било ЛУГоНС заједнице да га преузме, данас не бисмо писали о овом додатку.

Овај текст посвећујемо свим малим пројектима без којих они већи не би били могући.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.