Model po kojem treba da razmišljate pri izboru distribucije u 2016. godini

Autor: Stefan Nožinić

Često ste u našem časopisu mogli da čitate razne tekstove koji se, bar u jednom trenutku, dotaknu teme izbora distribucije linuksa. Zbog jake zajednice tokom vremena je došlo do razvoja velikog broja različitih distribucija. Sada se postavlja pitanje koju distribuciju je najbolje odabrati za sebe, a mnogi časopisi, blogovi i pojedinci se trude da daju najbolje objašnjenje i da daju najbolje savete. Neki to rade iz dobre namere a drugi, verovatno, zato što su takvi tekstovi popularni među početnicima. Danas je takvih tekstova manje nego pre (prim. aut.) i to se može pripisati računarstvu u oblaku (eng. cloud computing). Zbog promene industrije, potreba za izborom prave distribucije je nekako ostala u magli iza interfejsa pretraživača i korisnicima pristup internetu postaje jedna od najvažnijih stvari; potom veliki deo svojih poslova rade preko veb-interfejsa ili svojih mobilnih uređaja.

Pored svega toga, još uvek postoji malo interesovanja, verovatno u onima čiji se rad ne bazira samo na raznim internetskim servisima kao što je to Gugl Drajv — da preispitaju mogućnosti koje su im pružene.

Svima je do sada već postalo jasno u kakvoj meri se distribucije razlikuju i da isti softver radi na bilo kojoj distribuciji. Ono zbog čega se prašina diže kada pominjemo uvek popularnu temu izbora distribucije jeste zapravo predinstalirani softver i politika upravljanja paketima. Predinstalirani softver će verovatno biti zanimljiv početnicima ali i iskusnijim korisnicima (videćemo i zašto), a način upravljanja paketima bi za početnike, bar u početku, ostao misterija u koju se ne treba petljati.

Svi oni koji su se bavili ovom temom su svoju publiku delili u grupe i na osnovu toga im preporučivali distribucije. Problem je nastajao kada bi postojao presek između dve određene grupe ljudi. Ovo se često dešavalo pa je deo publike i posle čitanja teksta ostajao zbunjen i odgovor na njihovo pitanje nije bio pronađen.

Ovo ne znači da su pojedini novinari i blogeri nesposobni da urade dobar i kvalitetan tekst, već da se ovaj problem rešava metodom koja je važila pre deset godina kada je bilo teže doći do onlajn dokumentacije i kada je instalacija paketa iz zvaničnih softverskih riznica paketa bila znatno zahtevnija.

Na primer, čak i najugledniji članovi zajednice koji rade u Linuks fondaciji ovom problemu pristupaju na standardan, već ustaljen ali pogrešan način (prim.aut.). Pa tako možemo videti tekstove gde se korisnici dele na korisnike desktop izdanja, serverskog izdanja, zatim na programere, dizajnere itd.

Svima je jasno da se danas može često desiti da prilikom razvoja određene aplikacije, programer mora biti i administrator svog servera, a oduvek je programerima bilo lepo da odslušaju muziku i da odgledaju film — ipak su i oni ljudi. Otkud onda još uvek ovakva podela publike?

Kako bismo u novu godinu ušli sa malo drugačijim pogledima, evo kako mi vidimo podelu korisnika linuksa i kako mislimo da treba analizirati problem izbora distribucije:

1. početnici,
2. oni koji su u fazi učenja,
3. iskusni korisnici.

Ova podela je bazirana na Drejfusovom modelu (eng. Dreyfus model), ali je jednostavnija. Tako, umesto skale od pet nivoa, koristi skalu od tri nivoa.

Ako je potrebno, skala se može proširiti i na pun model od pet nivoa, ali to bi možda unelo dodatna pitanja i polemiku o tome kako razdvojiti tačno gde su granice.

Kako se ovde koristi jedna metrika (iskustvo), presek grupa ne postoji i time nema zabune ako korisnik spada u više grupa.

U nastavku vam nudimo kratku analizu o tome šta je postala praksa na svakom nivou na ovoj skali i time vam pružamo mogućnost da ovaj put, ako ne da izaberete svoju distribuciju, onda bar da ne ostanete sa istim pitanjima koja ste imali pre čitanja ovog članka.

Početnici: Najčešće biraju distribucije koje sa sobom donose dosta predinstaliranog softvera jer često nisu upoznati sa nekim slobodnim alternativama kao ni sa načinom instalacije softvera. Distribucije koje pružaju instalaciju softvera „na klik”, kao što su to Ubuntu i Mint, dobar su izbor za početnike. Pored lake instalacije, obe pomenute distribucije imaju veoma veliku zajednicu, tako da korisnici lako dobijaju pomoć i podršku, što u nekim trenucima može biti ključno.

Oni koji su u fazi učenja: To su korisnici koji su već odlučili da pređu na slobodan softver i na linuks. Na ovom nivou korisnici postavljaju sebi pitanja kao što su: „A šta ako X?” i „Da li mogu Y?”. Distribucije koje teraju korisnika da se malo više potrudi oko instalacije i konfiguracije svog sistema su čest izbor, pa se tu nameću dva glavna rešenja: Arč linuks i Džentu, obično to bude ovim redosledom. Na ovim distribucijama korisnici mnogo upoznaju sistem i svaki njegov deo, te uče kako da rešavaju razne probleme; kako da pronađu bag, kako da postave smisleno pitanje, ali i kako da doprinesu zajednici.

Iskusniji korisnici: Posle igranja sa gore pomenutim distribucijama za one koji žele da uče, u jednom trenutku korisnici shvate da su dovoljno naučili i da im se više ne isplati da kernel kompajliraju ručno ako će to neko već da uradi za njih. U ovoj fazi, sa mnogo više iskustva, korisnici se vraćaju na distribucije koje su lake za instalaciju i konfiguraciju, kao što je Ubuntu. Za razliku od početnika, iskusniji korisnici koriste svoje znanje da sistem konfigurišu po svojim potrebama, pa tako nije čudna činjenica da Ubuntu minimalni CD bude jedan od mogućih izbora za korisnika. Drugi izbor bude Debijan koji pruža lakoću u korišćenju i stabilnost. Slična distribucija, pomalo drugačija po upravljanju paketima, jeste OpenSUSE (eng. OpenSUSE).

Priznajemo, previše smo reklamirali neke distribucije, a da druge nismo ni pomenuli. Cilj članka je bio da u prvom delu opiše problem i greške koje prave ljudi prilikom savetovanja novih korisnika (ili onih koji su „iskusniji”), dok je drugi deo članka dao jedno rešenje za ovaj problem i pokazao kako se model manifestuje u praksi.

Mi se nadamo da smo ovim tekstom skrenuli pažnju budućim ekspertima da dobro razmisle kako će savetovati početnike i da će prestati da u 2016. godini argumentuju da je distribucija bolja jer je predinstaliran Inkskejp. Dve hiljade šesnaesta je godina kada većina tih korisnika ima pristup internetu. Da li je Inkskejp podrazumevano instaliran ili ga je potrebno naknadno instalirati, nije relevantno za diskusiju.