Нови живот старог рачунара

Аутор: Игор Стоиљковић

Јесте ли икада помислили шта бисте све могли урадити са старим компјутером чија је прва младост давно прошла? Бацити га? Да је тако не бисмо писали овај текст. Поклонити га старијим или млађим генерацијама у вашој породици/фамилији? Е то је већ нешто и има неке везе са овим текстом. Зашто се, уз мало уложеног труда, не бисте решили вашег старог рачунара (у неку руку) и подарили вашем детету или већ некоме другоме коме ће први информатичарски кораци можда променити живот?

Нормална је човекова особина да тежи ефикасности и управо том чињеницом можемо објаснити напредак човечанства; од простих секира и ножева од камена до нуклеарне фузије, мобилних телефона јачих од суперкомпјутера осамдесетих година и Трикордера. За аутора овог текста, симбол ефикасности је трансформатор јер је то најефикаснија машина на планети са степеном корисног искоришћења до 98%.

Бацање ствари које још раде и које могу да се користе у неку сврху није ефикасано понашање и требало би да се суздржимо од таквог понашања. Ипак, живимо у Србији, земљи чији су грађани преживели разне пошасти током година, од санкција, ратова и инфлације до „скорашње” транзиције. Могли бисмо да се угледамо на тај запад и по томе што ћемо искористити сваки доступан ресурс (ефикасност) а не само да постајемо конзумерско друштво попут њих јер оно су они а ми смо ми, са свиме што то носи.

Но, вратимо се ми на искоришћење (старијег) ресурса. Ако поседујете рачунар који има било који процесор са два језгра, 1 GB РАМ меморије, било коју графичку карту и 20 GB простора на хард диску ви већ имате солидно јак компјутер и стога прилично велики избор дистрибуција које можете инсталирати на свој кућни рачунар. Практично могу све али неће све бити са задовољавајућом одзивношћу и брзином. Неке дистрибуције могу радити већ са процесором од 500 MHz и већ са мање од 128 MB радне меморије, али аутор текста вам не препоручује мање од 512 МВ ако баш не морате јер ипак не причамо о компјутерима из доста старијег периода и задовољство коришћења таквог система је дискутабилно (прим.аут.).

За почетак треба погледати какав хардвер имамо на располагању. Затим се распитати о дистрибуцијама и одабрати једну или више које вам делују као добар избор. Паметна је идеја пробати у живој варијанти све дистрибуције које то подржавају, а то је данас скоро свака. Треба водити рачуна и о „укусима”, тј. о радним окружењима (енг. desktop environment) и управљачима прозора (енг. window manager). Не троше сви ресурсе на исти начин, и док су неки прелепи и крцати украсима, такви су „тежи” за систем (енг. eye candy), неки други су рудиментални али веома брзи и употребљиви.

Пример првих, лепих и гладнијих за ресурсима, били би Ка-Де-Е (енг. K Desktop Environment) и Јунити (енг. Unity – Убунтуово окружење), и донекле Синамон (енг. Cinnamon) и Мате (енг. MATE), мада су они пуно лакши од првопоменутог двојца. Једноставнији а бржи су Икс-Еф-Це-Е (енг. XFCE), Ел-Икс-Де-Е (енг. LXDE), Енлајтенмент (енг. Enlightenment), Оупен-бокс (енг. OpenBox), Флуксбокс (енг. Fluxbox) и JWM који је вероватно најбржи представник ове групе.desktopenvironmentheader

По ауторовом мишљењу, незахвално је убеђивати вас да узмете ову или ону дистрибуцију јер је то ствар личних преференција и афинитета, и то што некоме одговара нека дистрибуција не значи да ће се и вама свидети или вам одговарати. Ипак, аутор лично користи Мањаро линукс (енг. Manjaro) и прилично је задовољан њиме. За оне са јачим хардвером који воле лепо окружење је препорука Ка-Де-Е са Плазма (енг. Plasma) окружењем верзије 5. За оне са слабијим хардвером је препорука Икс-Еф-Це-Е (енг. XFCE), Оупенбокс или Флуксбокс.meet-manjaro-linux-gaming-16-06-an-arch-linux-based-distro-designed-for-gamers-504634-3

У суштини, ако вам се не свиди Мањаро изаберите дистрибуцију која вама одговара али се придржавајте правила о снази хардвера наведеној за Мањаро. Уживајте у свом новом старом рачунару.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.