Internet neutralnost

Autor: Nikola Todorović

Internet je značajno uticao na razvoj industrije informacionih tehnologija koja je sve većim ulivom novca stvorila jako moćne korporacije. Usled povećanih troškova održavanja infrastrukture interneta koja se neprestano širi i uvidevši da zahvaljujući njihovim uslugama određene korporacije dolaze do ogromnih svota novca, pružaoci internet usluga (eng. Internet service provide – ISP) želeli su više prihoda. Jedno od rešenja njihovog problema dovelo je do kršenja onoga što zovemo neutralnost interneta.

Prvi takvi slučajevi su se pojavili u Sjedinjenim Američkim Državama gde su pružaoci internet usluga uticali na brzinu pristupa ka određenim sajtovima, dok su im oni zauzvrat plaćali određenu novčanu naknadu. Zbog takvih i sličnih slučajeva, smatrajući internet društvenim dobrom koje je neophodno zakonski zaštiti, Federalna komisija za komunikacije (eng. FCC – Federal Communications Commission) je početkom 2015. godine, klasifikovala pružaoce internet usluga kao „javne telekomunikacije” što joj je pružilo više prostora za sprovođenje propisa i očuvanje ravnopravnog pristupa internetu.

Internet neutralnost je princip koji nalaže potpuno odsustvo kontrole nad informacijama koje se prenose određenom mrežom. Internet neutralnost omogućava svakoj informaciji nesmetan protok kroz mrežu svima koji tu informaciju žele primiti, dok gubljenjem neutralnosti, pružaoci internet usluga dobijaju ovlašćenja da cenzurišu i određuju čemu će njihovi korisnici imati pristup. Odabir sadržaja kojem će korisnici imati pristup će se vršiti na ekonomskoj osnovi, u zavisnosti od toga koliko je korisnik spreman da plati da bi pristupio većoj količini sadržaja i koliko su pružaoci internet sadržaja (eng. Internet content providers) kao što su Gugl, Fejsbuk i Tviter, spremni da plate kako bi njihovi sadržaji bili dostupniji većem broju korisnika tog pružaoca internet usluga.

Protivnici internet neutralnosti smatraju da ona ograničava mogućnosti za inovacije i investicije koje bi unapredile infrastrukturu interneta, te internet ne smatraju uslugom od javnog interesa.

Pružaoci internet usluga nisu mirno prihvatili odluku Federalne Komisije za komunikacije i nakon dve godine pritiska, ponovo se otvorila mogućnost da neutralnost bude ugrožena. Ubrzo je usledio niz akcija internet korisnika sa ciljem podizanja svesti o ugroženosti internet neutralnosti, a 12. jula je dostignut vrhunac tih akcija kada je obeležen dan internet neutralnosti. Kako u Americi, tako i na našim prostorima, ovaj dan je obeležen gašenjem svih sajtova koji podržavaju ovu akciju na jedan dan.

Svakako, pored aktuelne debate oko ugrožavanja neutralnosti od strane pružaoca internet usluga, neutralnost je možda i ozbiljnije ugrožena od strane pružaoca internet sadržaja. Nažalost, mogućnost da se regulišu kompanije poput Gugla i Fejsbuka su značajno manje niti postoji dovoljna inicijativa za tako nešto, pa se u ovom članku nećemo baviti tom tematikom.

Federalna komisija za komunikacije u Americi je 14. decembra 2017. godine izglasala ukidanje ograničenja koje sprečava pružaoce internet usluga da cenzurišu i usporavaju protok. Ova vest je dosta burno i sa strahom prihvaćena i preostalo je da se sačekaju prvi potezi pružaoca internet usluga u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako se odluka o ukidanju internet neutralnosti odnosi na teritoriju SAD-a, nema ni najave da će se u skorije vreme to dogoditi u državama našeg regiona. Pre svega zato što su države u regionu pod uticajem Evropske Unije i tek u slučaju da se u okviru Evropske Unije donese slična odluka, možemo očekivati da će se desiti i kod nas. Ali, kao i u mnogim drugim stvarima, Sjedinjene Američke Države su viđene kao globalni lider kad je u pitanju internet i zbog toga postoji opravdan strah da bi u nekom trenutku moglo doći do slične situacije u Evropi. Za sada nema naznaka da će u Evropi doći do promene u načinu na koji posmatramo internet.

Međutim, u našem regionu i Evropi već duže vreme je zastupljen jedan od načina kršenja neutralnosti poznatiji kao nulta tarifa (eng. Zero rating). Nulta tarifa predstavlja ponudu koju telekomunikacioni operatori nude svojim korisnicima, a koja je tipa „besplatan servis po izboru uz određen paket” i na taj način favorizuju određene servise čime pospešuju stvaranje monopola na tržištu. Do sada nije bilo pokušaja da se reši ovaj problem.

Naše mišljenje je da je internet društveno dobro i da se kroz ugrožavanje neutralnosti interneta indirektno ugrožavaju elementarna ljudska prava, pravo na slobodu izražavanja kao i pravo na jednakost i zato smatramo da je borba za neutralnost interneta od velike važnosti i da se može nazvati borbom za slobodu dvadeset prvog veka.