Fedora i slobodan softver na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

Autor: Nemanja Milošević

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, studenti zaista mogu puno da nauče. Od uvoda u programiranje do mašinskog učenja, svi kursevi su tu kako bi studenti postali dobri programeri i softverski inženjeri. Kursevi su brzi i ima mnogo studenata, pa moramo imati računarske centre na koje se možemo osloniti. Odlučili smo da u našu računarsku učionicu RC3 instaliramo Fedora Linuks.

Prethodna iskustva

Naše prethodno rešenje je bilo da koristimo Vindouz virtualne mašine sa Ubuntu linuksom kao host operativnim sistemom. U to vreme, to je izgledalo kao dobra ideja, međutim, bilo je nekoliko nedostataka. Prvo, postojao je ozbiljan gubitak performansi zbog pokretanja virtuelnih mašina. Performanse i brzina virtuelizovanog operativnog sistema je bila daleko sporija nego što smo želeli. Takođe, pošto smo imali više virtuelnih mašina za razne predmete, ponekad se dešavalo da su virtuelne mašine bile paralelno pokretane. To je dovodilo do ozbiljnih usporavanja. Gubili smo dragoceno vreme za uključivanje računara, a zatim na pokretanje virtualnih mašina. Na kraju, shvatili smo da je većina našeg softvera kompatibilna sa Linuksom i da nam virtuelne mašine više nisu korisne i neophodne, pa smo morali da nađemo bolje rešenje.

Dolazi Fedora!

Razmišljali smo o zameni virtuelnih mašina sa “čistom” instalacijom Linuksa. Odlučili smo da koristimo Fedoru iz više razloga.U našim kursevima koristimo mnogo različitih razvojnih alata. Zbog toga je od ključnog značaja da u nastavi uvek koristimo najnovije i najbolje dostupne alate. U Fedori smo pronašli 95% potrebnih alata u zvaničnim softverskim repozitorijumima! Za nekoliko alata smo morali izvršiti ručnu instalaciju, ali ovo je bilo lako jer gotovo svi razvojni alati rade na Fedori.

Ono što smo shvatili u ovom procesu jeste da smo koristili puno besplatnog softvera otvorenog koda i alata. Mi koji smo zaposleni na pomenutom fakultetu, smatramo da je veoma važno studentima u svest ugraditi pojam slobodnog softvera. Zato se trudimo da uvek koristimo slobodan softver koji će studenti moći da koriste i kasnije, kada završe fakultet i zaposle se. Takođe, u tom procesu korišćenja slobodnog softvera na fakuletu, naši studenti saznaju i o Fedori, drugim otvorenim projektima i, naravno, o slobodnom i otvorenom softveru uopšte. Od slobodnog softvera koji se svakodnevno koristi u računarskim centrima pomenutog fakulteta su razne varijante Eklips (eng. Eclipse) razvojnog okruženja, Libre Ofis, Lateh (eng. LaTeX) i Teh Studio (eng. Tex studio) kao i razni drugi otvoreni razvojni alati.

Drugi razlog za izbor Fedore kao sistema za našu računarsku učionicu bila je hardverska kompatibilnost. Računari u laboratoriji su relativno novi, a ranije je bilo problema sa starijim verzijama Linuks kernela. Sa Fedorom smo znali da ćemo uvek imati nedavno osveženu verziju kernela i tim obezbediti normalno funkcionisanje operativnog sistema. Kao što smo i očekivali, sve je radilo bez problema.

Odlučili smo da koristimo Radna stanica (eng. Workstation) izdanje Fedore sa Gnom desktop okruženjem. Studentima je bilo lako i intuitivno i brzo su se snašli sa novim okruženjem. Za nas je bilo važno da studenti imaju lako okruženje u kome se mogu fokusirati na zadatke koji se rade i na sam sadržaj praktičnih vežbi, a ne na komplikovan ili spor korisnički interfejs.

Proces instalacije

Uzeli smo jedan od računara i potpuno ga podesili ručno. To uključuje pripremu svih potrebnih skripti i softvera, podešavanje SSH udaljenog pristupa i druge važne konfiguracije. Takođe, napravili smo jedan korisnički nalog po kursu tako da učenici mogu lako čuvati svoje podatke odvojeno od drugih korisnika. Nakon što smo imali jedan računar spreman, koristili smo odličan, besplatan i alata otvorenog pod nazivom KlonZila (eng. CloneZilla). KlonZila nam je napravila sliku diska (eng. disk image) za kloniranje. Veličina slike je bila veoma mala, negde oko 11 GB. Koristili smo brze USB 3.0 fleš diskove da vratimo slike diska na preostale računare. Razmotrili smo i proces vraćanja slike kroz mrežu, ali shvatili smo da bi tako ceo proces duže trajao. U potpunosti smo podesili i klonirali dvadeset i četiri računara za sat i petnaest minuta, sa samo nekoliko fleš diskova. Još jedna korisna opcija KlonZila distribucije je da se učita u RAM, nakon čega se lajv USB memorija može koristiti za kloniranje drugih računara.

Svim računarima upravljamo nizom Pajton skripti koje se mogu preuzeti ovde. Ove skripte omogućavaju izvršavanje čestih komandi kao što su ažuriranja softvera, instalacija novog softvera, VNC pregled svih računara i ostale korisne mogućnosti.

Zaključak

Svi računari u našoj kompjuterskoj laboratoriji sada koriste isključivo Fedoru (bez virtuelnih mašina!). Nadamo se da će naš rad podstaći druge škole i univerzitete da i njihove računarske centre naprave na način sličan našem. Potvrđujemo da Fedora i slobodan softver u nastavi odlično funkcionišu i možemo garantovati da će raditi odlično. Ako vas interesuje kako sve to izgleda i radi, vidimo se na nekom od naših Fedora izdanja žurki (eng. Fedora Release Party) u budućnosti!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.