Децентрализација је стигла (2. део)

Аутор: Петар Симовић

Федиверзум

Увод

Данас постоји много платформи и сервиса који су изузетно корисни, попут друштвених мрежа, чет сервера, колаборационих платформи, платформи за дистрибуцију музике и видео снимака и многих других за разне потребе. Неке од тих платформи су чак и отвореног кода што је одлично из више разлога. Али у већини случајева постоји та једна платформа којом управља једна организација или компанија, и то је то. Корисници постају потпуно зависни и ограничени по питању слобода и могућности шта на одређеној изолованој платформи могу урадити, и налазе се у такозваним ограђеним баштама (енг. walled garden).

Проблем

Најпрепознатљивије такве ограђене баште су свакако платформе попут Фејсбука, Твитера, Инстаграма, Редита (енг. reddit), али и оне које су већином или у потпуности отвореног кода као што су Сигнал, Телеграм, Вајр (енг. wire), Кибејс (енг. keybase). Критеријум који се уочава је очигледан и указује да су све поменуте платформе комуникације централизоване, њима се управља из једног места. На то се онда додају и пратећи проблеми као подложност цензури и нежељеним променама, морате се сагласити са условима коришћења, подаци о вама се највероватније прикупљају и продају трећим лицима, што је најчешћи облик финансирања бесплатних сервиса, а у задње време постају све пристраснији и подложнији утицају влада као и другим спољним притисцима фаворизовања или сузбијања одређених наратива.

Ево неколико преимера из скоријег времена:

  • Сервери Сигнал-а и Телеграм-а су били недоступни 5. марта 2018. године (линк)
  • Јутјуб има свој систем означавања (енг. flagging) видеа који су из неког разлога непримерени (линк) због чека мноштво видео материјала, па чак и целих канала, буде обрисана.
  • Патреон је недавно блокирао Битчут (енг. Bitchute) и заједно са још неколицином утицајних политичких налога (линк).
  • Фејсбук и Твитер су чак отворено најављивали и спроводили кампање цензурисања одређених политичких ставова (линк).
  • Редит је такође био доведен неколико пута у ситуацију да мора да бира, и приморан да цензурише одређене вести од којих су биле најуочљивије оне поводом неких терористичких напада и разних контроверзних политичких окупљања (линк 1,линк 2).
  • Тамблр (енг. Tumblr) jе скоро донео одлуку о уклањању садржаја за одрасле (линк 1,линк 2).
  • Слек (eng. Slack) је такође недавно почео да укида налоге људи који имају везе са Ираном (линк 1,линк 2).
  • А једна од свакако најпознатијих финансијских цензура медија је она у којој је Пејпал (енг. PayPal) затворио налог Викиликса (енг. Wikileaks) (линк).

Све је очигледније да велике компаније, пружаоци платформи или сервиса који се све чешће користе у политичке и активистичке сврхе, не могу остати непристрасне и неутралне поготово због различитих закона у различитим државама и притиска како самих влада тако и других организација.

Није битно да ли се слажете или не са одређеним цензурисаним садржајем, већ пристајете ли на могућност да неко одлучује шта је прихватљиво, а шта не. Иако вам се то можда не чини лоше данас јер се тренутно подудара са вашим виђењем или ставовима по одређеним питањима, знајте да веома лако може доћи до промене и ваши погледи и мишљења могу бити сутра цензурисани из неког разлога. Увек постоје средине које су подељене по неком питању било које природе – политичке, религијске, или неке друге – а страна која у критичним моментима има моћ, најчешће је користи да цензурише мишљења и погледе са којима се не слаже.

Оно што је најгоре је да се данас масовно ослањамо на мејнстрим компаније, од којих је Гугл свакако једна која у многоме одлучује какве информације најпре стижу до нас када нешто претражујемо на интернету. Оно чега морамо бити свесни, јесте да и Гугл манипулише резултатима претраге и сугестијама за унете речи у претраживач, и то признаје.

Добра ствар код цензуре јеста да нам у великој мери отвара очи да неко други контролише платформу коју користимо и са које можемо бити избачени ако се не уклапамо у ставове администратора. Што онда отвара још значајније разумевање да је интернет састављен од туђих рачунара и мрежа.

Решење

Представљамо вам Федиверзум (енг. Fediverse) кованицу речи федерација и универзум. Иако релативно нова кованица, принцип и идеологија је стара и веровататно већ позната. Уместо да имамо једну централизовану платформу под вођством једне организације, може свако да покрене своју малу верзију платформе. Корисници се могу регистровати на било којој и пратити кориснике других. На овај начин потребно је само да се договоримо око протокола. Ово је скоро иста идеја као и она код мејла, где корисници једног мејл сервера комуницирају са било којим другим корисником било ког мејл оператера, а могуће је да и сами направе и покрену свој мејл сервис. Сада само треба применити ову идеју на данашње платформе.

Од јануара ове године W3C организација за израду стандарда на интернету је препознала потребу за стандардизацијом протокола у пољу децентрализованих платформи, нарочито друштвених мрежа, па је стандардизовала АктивитиПаб (енг. ActivityPub) протокол који је постао и генерална препорука за платформе које имплементирају децентрализоване друштвене мреже.

На овај начин постиже се да се лако могу креирати сервери за посебне групе или како се још називају инстанце. Тако да свака група истомишљеника може имати своју инстанцу са својим правилима понашања.

Дискурс се полако мења и људи схаватају да су нам алтернативе пожељне и потребне за праведније друштво и слободнију размену информација на интернету, а највише у сфери друштвених мрежа где гомиле информација најбрже долазе до масовне публике.

Али обратимо пажњу да се овде и даље ради о централизацији архитектуре која је и даље клијент-сервер, само је моћ дистрибуирана на много више учесника па је могућност цензуре и контролисање протока идеја, ставова и наратива далеко мања.

Најидеалније би било када не би било администратора, тј. када би свако био свој администратор и одлучивао које вести жели да сачува и подели, а које не. Детаљније о конкретним платформама обе архитектуре, причаћемо у следећем делу када ћемо анализирати и поредити неколико најпознатијих алтернатива данашњим гигантима друштвених мрежа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.