Reč urednika

Transkripcija

Primetili ste da je većina stranih reči u prethodnom broju časopisa pisana prilagođeno. Odlučili smo da počnemo sa transkripcijom. Odluci je prethodilo razmatranje o tome da li je transkripcija korisna i moguća, i kako bi naši čitaoci reagovali.

U našem jeziku ima mnogo reči stranog porekla. Mi smo ih vremenom prihvatili i prilagodili ih. Kako vreme protiče, stičemo utisak da su pojedine reči oduvek deo našeg jezika. Sledeće generacije ne moraju imati svest o tome da je neka reč stranog porekla. Primećujete da strana reč prihvatanjem postaje reč stranog porekla, a možemo ih sretati jednako često kao domaće reči. Prihvatanje reči – šta se pod tim podrazumeva? Najpre se reč ustali u narodu i prilagodi se našem izgovoru. Dodeljujemo joj rod, broj i padež. Pišemo je našim pismom. Da li se transkripcijom reč udaljava od izvornog značenja? Odgovor je odričan. Ajnštajn (nem. Einstein) je poznati fizičar, Lavoazje (fr. Lavoisier) je hemičar, a svima su nam poznate Ezopove basne (grč. Αἴσωπος — Aisōpos). Sastavljači naših udžbenika oduvek su vršili transkripciju stranih reči. Podrazumeva se da su makar u fusnoti navedeni značenje i izvorna grafija. Transkripcija je sastavni deo našeg jezika.

S druge strane, protivnici transkripcije su mišljenja da je najbitnije optičko prepoznavanje stranih reči, a da bi transkripcija mogla da zbuni čitaoca u smislu da ne zna o čemu se radi, iako se ranije susretao s istim pojmom ali u izvorno napisanom obliku. Da je mogućnost zbunjivanja mala ukazuje višedecenijska praksa u našoj naučnoj literaturi da je strana reč kod prvog spominjanja napisana izvornim pismom. Transkripcija nije puko preslovljavanje s jednog pisma na drugi, već podrazumeva adekvatno prenošenje zvukova i njihovo zapisivanje.

LiBRE! je strane reči do 32. broja časopisa, čak i u tekstovima na ćirilici, pisao izvornim pismom. Masivno uplitanje latinice u ćirilicu je nepraktično, a takav tekst je nepregledan. Transkribovan oblik reči nam pokazuje kako se one čitaju, te nam otklanja nedoumice. Dobar primer je ime poznatog grafičkog okruženja Mate. Reč potiče iz španskog jezika te se čita Mate, a ne Mejt. Mate je biljka koja raste u Južnoj Americi od koje se spravlja čaj. LiBRE! će slediti Pravopis i preporuke naših poznatih filologa te će većinu ustaljenih reči pisati u transkribovanom obliku. Kod prvog pisanja reči u zagradi će se navesti izvorni oblik da bi se čitaocu omogućila dalja pretraga interneta o pojmu. Kad bi transkripcija bitno otežala prepoznavanje nekog sadržaja (kao, naprimer, kod akronima), takve reči pisaćemo nadalje u izvornom obliku uz povremeno pisanje preporuke kako se reč čita. Maj-es-kju-el bi bilo nepregledno i isuviše dugačko, stoga pišemo MySQL. Isto važi za manje poznate nazive programa i za komande unutar programa.

Od izlaska prošlog broja nismo dobili nijednu kritiku na račun transkripcije. To bismo mogli da protumačimo kao znak da čitaoci nemaju zamerku u vezi sa transkripcijom. Dobili smo odgovore na pitanja postavljena u Reči urednika iz prethodnog broja. Ovom prilikom vam se zahvaljujemo na odgovorima. Svi vaši predlozi su dobrodošli i razmatraju se na redovnim sastancima. I dalje očekujemo vaše kritike i predloge, koje nam možete poslati na već poznatu adresu elektronske pošte libre [at] lugons [dot] org.

Do sledećeg broja,

LiBRE! tim