Број 33

ЛиБРЕ! број 33 Насловна страница
Директно преузимање:
ПДФ:
Латинично издање (20,7 MB) – 1.443×
Ћирилично издање (20,8 MB) – 718×
еПУБ:
Латинично издање (1,4 MB) – 199×
Ћирилично издање (1,4 MB) – 177×

Реч уредника

Транскрипција

Приметили сте да је већина страних речи у претходном броју часописа писана прилагођено. Одлучили смо да почнемо са транскрипцијом. Одлуци је претходило разматрање о томе да ли је транскрипција корисна и могућа, и како би наши читаоци реаговали.

У нашем језику има много речи страног порекла. Ми смо их временом прихватили и прилагодили их. Како време протиче, стичемо утисак да су поједине речи одувек део нашег језика. Следеће генерације не морају имати свест о томе да је нека реч страног порекла. Примећујете да страна реч прихватањем постаје реч страног порекла, а можемо их сретати једнако често као домаће речи. Прихватање речи – шта се под тим подразумева? Најпре се реч устали у народу и прилагоди се нашем изговору. Додељујемо јој род, број и падеж. Пишемо је нашим писмом. Да ли се транскрипцијом реч удаљава од изворног значења? Одговор је одричан. Ајнштајн (нем. Einstein) је познати физичар, Лавоазје (фр. Lavoisier) је хемичар, а свима су нам познате Езопове басне (грч. Αἴσωπος — Aisōpos). Састављачи наших уџбеника одувек су вршили транскрипцију страних речи. Подразумева се да су макар у фусноти наведени значење и изворна графија. Транскрипција је саставни део нашег језика.

С друге стране, противници транскрипције су мишљења да је најбитније оптичко препознавање страних речи, а да би транскрипција могла да збуни читаоца у смислу да не зна о чему се ради, иако се раније сусретао с истим појмом али у изворно написаном облику. Да је могућност збуњивања мала указује вишедеценијска пракса у нашој научној литератури да је страна реч код првог спомињања написана изворним писмом. Транскрипција није пуко пресловљавање с једног писма на други, већ подразумева адекватно преношење звукова и њихово записивање.

ЛиБРЕ! је стране речи до 32. броја часописа, чак и у текстовима на ћирилици, писао изворним писмом. Масивно уплитање латинице у ћирилицу је непрактично, а такав текст је непрегледан. Транскрибован облик речи нам показује како се оне читају, те нам отклања недоумице. Добар пример је име познатог графичког окружења Мате. Реч потиче из шпанског језика те се чита Мате, а не Мејт. Мате је биљка која расте у Јужној Америци од које се справља чај. ЛиБРЕ! ће следити Правопис и препоруке наших познатих филолога те ће већину устаљених речи писати у транскрибованом облику. Код првог писања речи у загради ће се навести изворни облик да би се читаоцу омогућила даља претрага интернета о појму. Кад би транскрипција битно отежала препознавање неког садржаја (као, например, код акронима), такве речи писаћемо надаље у изворном облику уз повремено писање препоруке како се реч чита. Мај-ес-кју-ел би било непрегледно и исувише дугачко, стога пишемо MySQL. Исто важи за мање познате називе програма и за команде унутар програма.

Од изласка прошлог броја нисмо добили ниједну критику на рачун транскрипције. То бисмо могли да протумачимо као знак да читаоци немају замерку у вези са транскрипцијом. Добили смо одговоре на питања постављена у Речи уредника из претходног броја. Овом приликом вам се захваљујемо на одговорима. Сви ваши предлози су добродошли и разматрају се на редовним састанцима. И даље очекујемо ваше критике и предлоге, које нам можете послати на већ познату адресу електронске поште libre [at] lugons [dot] org.

До следећег броја,

ЛиБРЕ! тим


6 thoughts on “Број 33

  • 01.03.2015 at 19:46
    Permalink

    Hvala svima što nas čitate bez obzira da li je to latinično ili ćirilično izdanje. Naša ideja je promocija slobodnog softvera na našem jeziu što nema nikakve veze sa nacionalizmom nego sa informacijom dostupnom svima

    Reply
  • 24.02.2015 at 13:50
    Permalink

    Знао сам да ћу изазвати реакцију овог типа. То што сте учили у школи нема везе са оним како треба. Не морате да се позивате на било какве законе и правила. Како дође нова „власт“ тако их и мељају. Тако је и било са тим тзв. српско-хрватским или хрватско-српским или хрватским или српским или данас само хрватским… Управо због овог лудила и свести о томе, захвалио сам се редакцији што брине о језику и писму, јер су данас малобројни.

    П.С- Ако желите, радо ћу Вам објаснити сву вашу заблуду и доказати да нисте у праву преко мејла.

    Reply
      • 17.03.2015 at 21:52
        Permalink

        Хвала. Драго ми је да јесам поред свих нормалних.

        Reply
  • 24.02.2015 at 11:53
    Permalink

    @Дамир Јаковљевић, не каже се Србски, Србском, Србским, него се каже српски, српским, српском. Наравно модерни патриоти, а зашто не родољуби изгледа заборављају палатализацију и основе српске граматике. Када сам у школи учио језик, нисам учио србски, него српски, тј. тада се звао српско-хрватски, али пошто сви воле свака вашка обашка нека им буде, иако је то у суштини један језик. Да се држимо чега? Правила писања и говора ново оформљених патриота? Знам да читам и да пишем оба српска писма, говорим и енглески, кодирам у програмским језицима и поносам сам на то што јесам. Човек, пре свега, а тек онда ово или оно по националној основи. Очекивао сам да си написао нешто о магазину, једном од ретких ове тематике на нашим просторима, али ….

    Reply
  • 23.02.2015 at 10:40
    Permalink

    Морам да вас похвалим за труд и рад на овом пројекту званом Линукс.
    Такође, подржавам писање на србском са свим језичким и граматичким правилима. Морамо да се држимо тога ако желимо да будемо оно што јесмо. У супротном полако постајемо безлична маса.

    Велики поздрав од верног читаоца и љубитеља Линукса…

    Дамир Јаковљевић

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.