уторак, 16 априла, 2024

Број 41

ЛиБРЕ! број 41 Насловна страница
Директно преузимање:
ПДФ:
[ddownload id=“6694″ text=“Латинично издање“] ([ddownload_filesize id=“6694″]) – [ddownload_count id=“6694″]×
[ddownload id=“6695″ text=“Ћирилично издање“] ([ddownload_filesize id=“6695″]) – [ddownload_count id=“6695″]×
еПУБ:
[ddownload id=“6696″ text=“Латинично издање“] ([ddownload_filesize id=“6696″]) – [ddownload_count id=“6696″]×
[ddownload id=“6697″ text=“Ћирилично издање“] ([ddownload_filesize id=“6697″]) – [ddownload_count id=“6697″]×

Реч уредника

Срећна нова 2016. година

На крају године у свим областима се своде рачуни. Сви анализирају протеклу годину и планирају наредну.

ЛиБРЕ! као часопис о слободном софтверу треба по том правилу да анализира дешавања у свету слободног софтвера. Најјачи утисак је да је 2015. година била година јубилеја. Прославили смо тридесетогодишњицу Манифеста Гнуа и Фондације слободног софтвера, затим двадесетогодишњицу Гимпа, КДЕ је напунио деветнаест година, и тако даље. То су све крупни датуми. Када смо покушали да пронађемо шта се ново догодило у свету слободног софтвера у протеклој години, ту смо имали много потешкоћа. Нове верзије старих пројеката су уобичајене и нема ничег новог. Можда су нам промакли почеци развоја неких пројеката који ће тек у наредним годинама постати значајни.

Стиче се утисак да најзначајније новости у протеклој години за слободни софтвер не долазе из заједница већ из супарничког табора. Наставља се тенденција ослобађања кода развојних алата великих компанија као што су Епл, Мајкрософт и Гугл.

У свету информационих технологија вест број један у протеклој години је да је Мајкрософт објавио нови оперативни систем, Виндоуз 10. После више од десет година лутања, сви се слажу да је Мајкрософт напокон направио оперативни систем који је остварио квалитативан скок, а уз то је и по укусу корисника. Не можемо да се отмемо утиску да је управо та чињеница утицала и на застој у свету слободног софтвера. Година иза нас је прошла у испитивању противника.

Можда је Виндоуз 8 био револуционарнији пошто се као Гном 3 и Јунити окренуо ка уређајима са екранима осетљивим на додир, али то није било по укусу већине корисника десктоп рачунара. После година копирања Епла, изгледа да су у Мајкрософту скренули поглед и на Гну-Линукс системе. Не можемо да тврдимо, али рекли бисмо да је Виндоуз 10 направио отклон од Виндоуза 8 попут Цимет радног окружења у односу на Гном 3. Мислимо да то није случајност, јер популарност Цимета није прошла незапажено. Узор није била сама изведба Цимет окружења колико тактика која је показала да мањи корак уназад може да буде добра одскочна даска за већи скок унапред.

Самим летимичним прегледом новог Виндоуза могу се уочити неке особине које су раније красиле Гну-Линукс системе. Виндоуз 10 је добио више виртуалних радних површина које се додају слично као у Гном 3 графичком окружењу. Такође је додата апликација Стор (енг. <ем>Сторе), која кориснику нуди проверени софтвер попут сличних апликација у Андроид и Гну-Линукс системима.

За разлику од догађаја у свету, заједница слободног софтвера у Србији је била много активнија. Бележимо формирање заједница корисника линукса у Зрењанину (ЛУГоЗР) и обнављање заједнице у Београду (БУКЛ — Београдско удружење корисника линукса). ЛУГоНС је проширио своје деловање формирањем хакерспејса, Тилда центар. Најзначајнији пројекат нове дистрибуције линукса је пројекат нашег човека, а реч је о Шале ОС-у (енг. Ц<ем>халет<аббр титле="Оператинг Сyстем">ОС). Писали смо о тој дистрибуцији базираној на Убунтуу која је наишла на добар пријем и у свету јер су је сви приметили као лаку дистрибуцију намењену корисницима који прелазе са виндоуз системâ.

У овом Новогодишњем броју вас упознајемо и са Мејкер НС покретом који је формиран протекле године. Овај покрет обједињује слободни хардвер, слободни софтвер и креативност, па смо слободни да тврдимо да је његово формирање у Србији најзначајнији догађај у 2015. години.

Закључак је да је 2015. година у којој је „империја узвратила ударац”. Видећемо како власнички оперативни систем заиста поштује нашу приватност и може се очекивати адекватан одговор заједница слободног софтвера. Ако се код нас започети пројекти из 2015. године одрже, то може бити добар залог да ће 2016. година бити још боља.

Срећна вам и успешна нова 2016. година!

ЛиБРЕ! тим