Reč urednika

Srećna nova 2016. godina

Na kraju godine u svim oblastima se svode računi. Svi analiziraju proteklu godinu i planiraju narednu.

LiBRE! kao časopis o slobodnom softveru treba po tom pravilu da analizira dešavanja u svetu slobodnog softvera. Najjači utisak je da je 2015. godina bila godina jubileja. Proslavili smo tridesetogodišnjicu Manifesta Gnua i Fondacije slobodnog softvera, zatim dvadesetogodišnjicu Gimpa, KDE je napunio devetnaest godina, i tako dalje. To su sve krupni datumi. Kada smo pokušali da pronađemo šta se novo dogodilo u svetu slobodnog softvera u protekloj godini, tu smo imali mnogo poteškoća. Nove verzije starih projekata su uobičajene i nema ničeg novog. Možda su nam promakli počeci razvoja nekih projekata koji će tek u narednim godinama postati značajni.

Stiče se utisak da najznačajnije novosti u protekloj godini za slobodni softver ne dolaze iz zajednica već iz suparničkog tabora. Nastavlja se tendencija oslobađanja koda razvojnih alata velikih kompanija kao što su Epl, Majkrosoft i Gugl.

U svetu informacionih tehnologija vest broj jedan u protekloj godini je da je Majkrosoft objavio novi operativni sistem, Vindouz 10. Posle više od deset godina lutanja, svi se slažu da je Majkrosoft napokon napravio operativni sistem koji je ostvario kvalitativan skok, a uz to je i po ukusu korisnika. Ne možemo da se otmemo utisku da je upravo ta činjenica uticala i na zastoj u svetu slobodnog softvera. Godina iza nas je prošla u ispitivanju protivnika.

Možda je Vindouz 8 bio revolucionarniji pošto se kao Gnom 3 i Juniti okrenuo ka uređajima sa ekranima osetljivim na dodir, ali to nije bilo po ukusu većine korisnika desktop računara. Posle godina kopiranja Epla, izgleda da su u Majkrosoftu skrenuli pogled i na Gnu-Linuks sisteme. Ne možemo da tvrdimo, ali rekli bismo da je Vindouz 10 napravio otklon od Vindouza 8 poput Cimet radnog okruženja u odnosu na Gnom 3. Mislimo da to nije slučajnost, jer popularnost Cimeta nije prošla nezapaženo. Uzor nije bila sama izvedba Cimet okruženja koliko taktika koja je pokazala da manji korak unazad može da bude dobra odskočna daska za veći skok unapred.

Samim letimičnim pregledom novog Vindouza mogu se uočiti neke osobine koje su ranije krasile Gnu-Linuks sisteme. Vindouz 10 je dobio više virtualnih radnih površina koje se dodaju slično kao u Gnom 3 grafičkom okruženju. Takođe je dodata aplikacija Stor (eng. Store), koja korisniku nudi provereni softver poput sličnih aplikacija u Android i Gnu-Linuks sistemima.

Za razliku od događaja u svetu, zajednica slobodnog softvera u Srbiji je bila mnogo aktivnija. Beležimo formiranje zajednica korisnika linuksa u Zrenjaninu (LUGoZR) i obnavljanje zajednice u Beogradu (BUKL — Beogradsko udruženje korisnika linuksa). LUGoNS je proširio svoje delovanje formiranjem hakerspejsa, Tilda centar. Najznačajniji projekat nove distribucije linuksa je projekat našeg čoveka, a reč je o Šale OS-u (eng. ChaletOS). Pisali smo o toj distribuciji baziranoj na Ubuntuu koja je naišla na dobar prijem i u svetu jer su je svi primetili kao laku distribuciju namenjenu korisnicima koji prelaze sa vindouz sistemâ.

U ovom Novogodišnjem broju vas upoznajemo i sa Mejker NS pokretom koji je formiran protekle godine. Ovaj pokret objedinjuje slobodni hardver, slobodni softver i kreativnost, pa smo slobodni da tvrdimo da je njegovo formiranje u Srbiji najznačajniji događaj u 2015. godini.

Zaključak je da je 2015. godina u kojoj je „imperija uzvratila udarac”. Videćemo kako vlasnički operativni sistem zaista poštuje našu privatnost i može se očekivati adekvatan odgovor zajednica slobodnog softvera. Ako se kod nas započeti projekti iz 2015. godine održe, to može biti dobar zalog da će 2016. godina biti još bolja.

Srećna vam i uspešna nova 2016. godina!

LiBRE! tim