Ukoliko na vrste časopisa gledamo iz ugla čitalaca, postoji najnoviji (najsvežiji) broj i arhivirani brojevi (svi stariji brojevi od najnovijeg broja). Međutim, mi smo urednici časopisa pa zato na vrste časopisa gledamo iz našeg ugla. Za nas postoje sledeće vrste časopisa:

1. Arhivirani brojevi,
2. Tekući broj i
3. Naredni broj.

Broj za nas postaje arhiviran onog trenutka kada ga objavimo javnosti.

Broj na kome trenutno radimo je tekući broj. Tekući broj je broj koga će javnost sledećeg da vidi.

Naredni broj je broj koga će javnost da vidi nakon što vidi tekući broj.

Nakon što tekući broj objavimo javnosti on postaje arhiviran broj, a samim tim naredni broj postaje tekući broj i počinje se sa radom na novom narednom broju. Ciklus se dalje stalno ponavlja.

Naslovna strana Wikija je tekući broj. Ta strana je ista od trenutka zamrzavanja tekstova za tekući broj do trenutka zamrzavanja tekstova za naredni broj, sa samo jednom promenom u međuvremenu. Ta promena je dodavanje linkova za preuzimanje broja u trenutku kada broj objavimo za javnost. Dogovor je da ti linkovi za preuzimanje vode do stranice na sajtu časopisa. Naslovna strana Wikija sadrži osnovne informacije kao što su: tema broja, slika naslovne stranice broja i sadržaj broja.

Na naslovnoj strani Wikija je poželjno da se nalaze sledeći linkovi:

1. Najave narednog broja,
2. Redakcija,
3. Sajt,
4. Kontakt (dok to ne preuzme sajt) i
5. Poziv za saradnju (dok to ne preuzme sajt).

Poželjno je da se ovaj link nađe na naslovnoj strani. Tu će se nalaziti naslovi tekstova koje imamo u pripremi kako neko ne bi pisao na istu temu. Ovi naslovi tekstova bi bili javni, kako bi potencijalni novi autori mogli da ih vide. Potencijalni novi autori bi svoj tekst mogli da ostave na za to predviđenu stranu „Prijavi svoj članak“.

Redakcija je suština Wikija. To je zona gde možemo na miru da radimo, da sve bude transparentno a opet da sačuvamo u tajnosti novi broj u celini do objavljivanja.

Centar svega treba da budu tekstovi jer su tekstovi naše sredstvo za rad. Svaki tekst treba da ima jednu svoju stranicu i diskusiju ispod njega. Takođe, svaki tekst mora da postoji i u latiničnoj i u ćiriličnoj varijanti. To znači da se za svaki tekst rezervišu dve strane na Vikiju pri čemu na tim stranama obavezno postoji diskusija. Ovo bi trebalo da bude sasvim dovoljna infrastruktura oko članka (teksta).

Diskusija je višenamenska.

1. U fazi prihvatanja teksta se stavlja naslov „Prihvatanje teksta“ i odgovara na tu temu do razrešenja dileme, a dilema je da li je taj tekst uopšte za časopis ili nije po temi koju obrađuje i aktuelnosti koju predstavlja. Hipotetički, može da se desi da nam stigne tekst o generatorima struje koji će naravno da bude odbijen jer nema veze ni sa IT-om ni sa slobodnim softverom. Nakon što se tekst prihvati njegovom naslovu se menja „prefiks“ u „Prihvaćeno“;
2. U fazi odobravanja teksta za broj se stavlja naslov „Odobravanje teksta za broj“ i vodi se diskusija o tome u koju rubriku taj tekst može da bude smešten, da li ima boljih alternativa za tu rubriku i slično. Nakon što se tekst odobri njegovom naslovu se menja „prefiks“ u „Odobreno“;
3. U fazi lektorisanja teksta tekstu se dodaje prefiks „Lektorisanje u toku“ pri čemu se sređuje tekst i usaglašavaju se norme. Pri ovome se naravno vodi diskusija sa ciljem usaglašavanja mišljenja. Nakon što se završi lektorisanje teksta njegovom naslovu se menja prefiks u „Lektorisano“;
4. U fazi kontrole teksta tekstu se dodaje prefiks „Kontorola u toku“ pri čemu se vrši zadnja kontrola u pogledu svih normi. Izvodi se zaključak o tome da li je tekst u redu ili nije u redu i vodi se diskusija o tome. Kada se usaglase sva mišljenja naslovu teksta se menja prefiks u „Prekontrolisano“.

Pri svemu ovome tekst nigde ne ide sa stranice već se sve ispravke rade na jednom mestu. Izmene na tekstu je jasno označavaju kao na primer: „Stilske ispravke“, Lektorske ispravke“, „Tehničke ispravke“ i slično, a sve u cilju lakšeg praćenja promena koje se odvijaju na tekstu putem stranice Recent Changes.

Sve ostale strane Redakcije su infrastruktura oko tekstova koja nam pomaže da se ne pogubimo. Mnogo je lakše premeštati link ka tekstu iz strane „Pristigli tekstovi“ na stranu „Odobreni tekstovi“ nego fizički premeštati tekst.

Faze proizvodnje jednog broja:

1. Prikupljanje tekstova,
2. Odobravanje tekstova,
3. Pravljenje latinične i ćirilične varijante teksta,
4. Izbor tekstova za tekući broj (zamrzavanje broja),
5. Lektorisanje,
6. Prelom,
7. Dopuna vestima i rečju urednika,
8. Kontrola i
9. Objavljivanje.

Iskustvo će pokazati da Zona 1 mora da bude najduža. Predviđamо da ta zona treba da traje barem 20 dana. Zona 2 je vrlo odgovorna zona ali koja ne bi smela da bude duža od 8-10 dana. Iskustvo sa nultim brojem pokazuje da Zona 3 ne treba da bude duža od 4 dana sa sve kontrolom. Preliminarni prelom se radi sa nesređenim tekstovima u Zoni 2 a za završni prelom ne treba više od 2 dana (1 dan za latinicu i jedan za ćirilicu) pošto je sad sve automatizovano.

Ako se sve sabere, jedan ciklus traje 34 dana što prelazi kalendarski mesec. To znači da mora doći do preklapanja ciklusa da bi se došlo jedno mesečnog tempa izdavanja časopisa.

Kada sve postavimo na Timeline sve će postati dosta jasnije. Za ključnu tačku ćemo uzeti „Zamrzavanje tekstova za broj“ jer se u toj tački završava jedan ciklus i počinje drugi ciklus.

Iz ovog timelinea može da se zaključi sledeće:

1. Zona 1 traje punih mesec dana – to bi trebalo da bude dovoljno vremena za prikupljanje tekstova;
2. Zona 2 ima svojih 10 dana;
3. Zona 3 ostaje na intenzivnih 4 dana. (Verovatno je ovo dovoljno. Ne treba odugovlačiti sa kontrolom i objavljivanjem).

Sad ovo može biti nategnuto pošto nam je redakcija mala, pa svi rade sve i onda lektoru koji radi i poslednju kontrolu ne ostaje više od 16 dana da bude autor. Treba videti kako će ovo funkcionisati.

Hajde sada da još jednom ispratimo put jednog teksta koji je stigao pre „Zamrzavanja za tekući broj“ ali nije ušao u izbor tekstova za tekući broj.

1. Link se nalazi prvo na strani „Prikupljeni tekstovi“;
2. Link se premešta u prihvaćene tekstove (pitanje je da li treba ova stranica ili je dovoljno da na prethodnoj stranici dobije zvezdicu za prihvaćen ili bude izbrisan ako nije prihvaćen);
3. Link se premešta u stranicu „Tekstovi za broj XX“ (podrazumeva se da je tekući broj jer se uvek radi samo na jednom broju);
4. Nakon objavljivanja časopisa čitava stranica „Tekstovi za broj XX“ se premešta u arhivu a otvara se nova stranica „Tekstovi za broj XX+1“

Da rezimiramo infrastrukturne stranice „Redakcije“.

1. Prikupljeni tekstovi (nema identifikacije za koji broj, sirovi tekstovi, tekstovi fizički premešteni sa stranice „Novi tekstovi“ iz nezaštićene zone); Ista strana je i na strani „Naredni broj“ u nezaštićenoj zoni samo bez linkova ka tekstovima;
2. Tekstovi za broj XX latinica;
3. Tekstovi za broj XX ćirilica;
4. Arhiva tekstova za broj.

Verujemo da nismo ništa zaboravili. Objašnjenje jeste podugačko ali se nadamo da je razumljivo.

Na kraju je ispalo da treba napraviti strane za tekstove, 4 infrastrukturne strane i strane u nezaštićenoj zoni a sve u cilju što većeg pojednostavljivanja. Većina ovih stranica je već napravljena.

Zaboravih da kažem da se vremenski interval koji odgovara zoni Zona 1 menja (povećava ili smanjuje) shodno tome koliko jedan mesec ima dana.

U skladu sa predviđenim predlogom organizacije redakcije predlaže se i buduća mapa Wiki redakcije.

~~DISCUSSION~~