Smernice za autore – Pravila i uputstva za pisanje i formatiranje članaka

Wiki je veoma dragocen deo naše internet infrastrukture. To je zapravo jedna mala radionica u kojoj se pišu, prihvataju, lektorišu i proveravaju svi članci za LiBRE! časopis. Imajući to u vidu, veoma je poželjno (da ne kažemo neophodno), da svi autori svoje članke postavljaju na naš wiki. Ukoliko nam autor dostavi svoj članak putem e-pošte, mi moramo sami da ga postavljamo na wiki, pri čemu gubimo dragoceno vreme koje bismo utrošili na neke druge stvari u cilju poboljšanja čitavog LiBRE! projekta. Tačno je to da neko nije familijaran sa wiki formatiranjem, ali to nije opravdanje. Niko se nije naučen rodio a wiki formatiranje je veoma prosto. Bez obzira na to, nikako se ne ustručavajte da zatražite pomoć u vezi wiki formatiranja ukoliko vam je ona potrebna. Za pomoć u vezi wiki formatiranja možete da se obratite na našem IRC kanalu Nikoli (nzt) ili Dejanu (fogmaker). Da biste uopšte mogli da pišete na našem wikiju, neophodno je da se na isti prethodno registrujete i da vam nakon toga neko od administratora wikija da dozvolu za pristup LiBRE! wiki redakciji. Dozvola za pristup redakciji se dodeljuje samo jednom i nakon toga redakciji na wikiju možete uvek da pristupite. Ovu dozvolu možete da zatražite takođe na našem IRC kanalu od Nikole (nzt) ili Dejana (fogmaker).

Nekada se krasnopisu pridavala značajna pažnja pa je tako izučavan i u školama. Danas, sa razvojem računara, krasnopis je marginalizovan. No, bez obzira na to, i pisanje na računaru ima neke svoje norme kojih se svaki obrazovan čovek mora pridržavati. Upravo ćemo o tim normama da kažemo koju reč, jer su nam one veoma bitne. Navešćemo koje se to tehničke greške (koje nisu u skladu sa normom pisanja na računaru) najčešće javljaju. Autori, zamolili bismo vas da povedete računa prilikom pisanja svog članka i nijednu ovakvu tehničku grešku ne napravite.

Pisanje isključivo velikim slovima se na internetu karakteriše vikanjem. Ukoliko želite neku reč da naglasite, nemojte je pisati isključivo velikim slovima, već za tu potrebu iskoristite jednu od opcija formatiranja teksta, kao što su podebljanje ili kurziv.

Kada nakon neke reči napišete neki znak interpunkcije, između njih ne sme da postoji nijedna belina (spejs karakter). Tako nije ispravno: „Ovo je primer .” a ispravno je „Ovo je primer.”.

Nakon svakog znaka interpunkcije obavezno se stavlja jedan znak beline (spejs karakter). Izuzetak od ovog pravila je kraj pasusa, pa ukoliko nakon znaka interpunkcije (obično su to tačka ili uzvičnik) sledi novi pasus, belina iza tog znaka interpunkcije se ne piše.

Susedne reči se odvajaju samo jednim znakom beline (spejs karakter). Potrudite se da susedne reči ne odvajate dvema ili više belinа već samo jednom belinom.

Za navođenje koristite isključivo srpske navodnike. Možete ih kopirati direktno sa ove strane i koristiti ih uvek kada vam zatrebaju ukoliko imate problem da ih pronađete na vašoj tastaturi. Srpski navodnici: „”

Strogo izbegavajte pisanje „ošišanom latinicom”. (Ošišana latinica je latinica bez kvačica na slovima: č,ć,ž,đ, kao na primer: c,c,z,d,dj). Ispravljanje ovakvih tehničkih problema iziskuje mnogo vremena i truda te su ovako napisani članci neprihvatljivi.

U skladu sa vašim mogućnostima, potrudite se da svoj članak napišete gramatički i pravopisno ispravno.

LiBRE! časopis je izvorno nastao kao projekat nekomercijalnog časopisa o slobodnom softveru na srpskom jeziku. No, bez obzira na to, časopis je već postao regionalan, da tako kažemo. Prihvatljivo je da pišete članke na srpskom jeziku, kao i jeziku koji je u veoma velikoj meri razumljiv žiteljima Srbije. Ovde pre svega mislimo na zemlje iz okruženja, odnosno zemlje bivše SFRJ. Podjednako su prihvatljivi članci u originalu (varijante srpsko-hrvatskog jezika) iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Republike Hrvatske, ali ne i iz Slovenije (na slovenačkom) i Republike Makedonije (na makedonskom).

Časopis se objavljuje na oba pisma koja se koriste u Republici Srbiji (latinici i ćirilici), bez obzira na kom je jeziku članak izvorno napisan. Pri ovome se jezik članka u potpunosti zadržava i to na oba pisma.

Autori članak dostavljaju samo na jednom pismu (latiničnom ili ćiriličnom), po sopstvenom izboru. Ekipa koja je zadužena za dalju obradu članaka će sama presloviti članak u drugo pismo.

Za časopis su prihvatljivi svi tekstovi koji za temu imaju slobodan softver kao i lokalne zajednice koje podržavaju slobodan softver. Pod slobodnim softverom se podrazumeva softver koji je objavljen pod nekoj od GPL, BSD and MIT ili CC licenci. Odstupanja može biti u smislu tema koje se odnose na hardver, ali hardver na kome je preinstaliran slobodni operativni sistem ili koji u potpunosti podržava slobodan softver. U izuzetnim slučajevima su prihvatljivi i tekstovi o prirodnom portovanju vlasničkog softvera na slobodni OS. Pisanje o vlasničkom softveru treba u principu izbegavati, jer ovo je časopis o slobodnom softveru, ali ako se eventualno desi da neki veliki, popularni, vlasnički softver dobije verziju za slobodni operativni sistem, to treba da se objavi i tada je takav tekst prihvatljiv.

Za časopis su prihvatljivi samo autorski, premijerni članci, tj. članci koje autor piše baš za LiBRE! časopis. Nisu prihvatljivi članci koji su već objavljeni u nekom drugom mediju (časopisu, internetu, knjizi).

Pre početka pisanja članka proverite u arhivi brojeva da li je neko već pisao o temi o kojoj biste vi želeli da pišete, kako ne biste došli u situaciju da pišete o temi o kojoj je već bilo reči u nekom od prethodnih brojeva LiBRE! časopisa. Takođe, ne bi bilo loše da svoje namere o temi o kojoj želite da pišete pošaljete na e-poštu časopisa libre [et] lugons [tačka] org i sačekate potvrdu da možete da počnete da pišete članak koji ste naumili, jer može da se desi (mada je mala verovatnoća), da neki autor u redakciji već piše članak na istu temu kao i vi (imajući u vidu da su članci koji se spremaju za novi broj sakriveni od javnosti).

Teško je tačno odrediti granice minimalne i maksimalne dužine teksta. Ona dosta zavisi od količine i veličine ilustracija, stila pisanja, broja pasusa itd. Iskustvo je pokazalo da je idealna dužina teksta koja zauzima dve polustranice (jedan A4 list sa standardnim proredom i fontom 12pt), 4000 ± 500 karaktera, uključujući i prazne karaktere (razmake, prorede i sl.). U praksi se pokazalo da je to malo za ozbiljniji tekst, pa se toleriše tekst dugačak i do 6000 karaktera sa praznim karakterima, što zauzima dve A4 stranice časopisa. Duže tekstove, osim u izuzetnim slučajevima kada to nije moguće, treba podeliti na više nastavaka.

Tekstove koji imaju manje od 3500 karaktera treba pokušati dopuniti sa više ilustracija (4-5). Mišljenja smo da tekst nikako ne sme da ima manje od 2500 karaktera.

Autori nisu u obavezi da ilustruju svoje tekstove ako za to ne vide potrebu. Ako se u tekstu pominje neka slika onda se od autora očekuje da dostavi i tu sliku. Najbolji su standardni screenshotovi, neobrađeni, u PNG formatu, ali ako nije u pitanju screenshoot nego neka grafika, autorski rad, fotografija, logo i sl., izbegavajte JPG format. Prihvatljivi su PNG, GIF, TIFF, SVG formati. Sličice u časopisu su dimenzija 76 ili 132 [mm] širine a rezolucije 300 [dpi]. Visina samo proporcionalno treba da prati širinu ali nikako ne sme biti veća od 180 [mm]. Ove smernice su sasvim dovoljne da bi se od predatih sličica dobile kvalitetne ilustracije.

Tekst mora da bude kvalitetan, u smislu da bude razumljiv za svakog čitaoca. Autor ne sme da pretpostavi da se čitalac razume u temu o kojoj on piše. Samim time, autor treba da, u kratkim crtama, objasni sve ono što smatra da bi čitaocima moglo da bude nejasno, iako to malo odudara od teme o kojoj piše. Na primer, ako govorimo o računaru, neko možda ne zna da je ta reč sinonim za kompjuter, a ako pak napišemo samo PC, tek onda se dovodi u pitanje razumevanje teksta za što širi krug čitalaca. Zato je, u ovom primeru, najbolje da napišete ovako: „… lični računar (engl. Personal Computer - PC) …”. Autor takođe treba da vodi računa da sve njegove rečenice budu jasne i nedvosmislene, kako ne bi čitaoce, koji se slabije razumeju u temu o kojoj piše, doveo u zabunu.

U slučaju da autor u svome tekstu koristi nazive slobodnih programa ili programskih paketa, neophodno je da te nazive piše baš onako kako se oni izvorno pišu. Na primer, nije ispravno „Gnome okruženje radne površi” ali jeste „GNOME okruženje radne površi”. Ukoliko autor nije siguran kako treba određeni naziv da napiše, najbolje je da poseti matičnu stranicu projekta i tamo vidi kako se tačno piše taj naziv.

Svaki nov autor u LiBRE! projektu, članak napisan u skladu sa gorenavedenim smernicama, dostavlja na e-poštu časopisa libre [et] lugons [tačka] org. Tekst članka dostavlja u ODT ili TXT formatu (po sopstvenom izboru). Ukoliko za članak postoje ilustracije, one se nikako ne stavljaju u sam tekst članka, već se dostavljaju posebno. U tekstu članka se samo daje naziv ilustracije (ukoliko je potrebno) u formatu: „Slika 1 Ime slike (ime datoteke slike koja se dostavlja)”. Tekst članka se zajedno sa ilustracijama (ukoliko postoje), pakuje u arhivu. Naziv tako napravljene arhive treba da ima sledeći format: „Ime i prezime autora_Naziv članka”. Poželjno je da format same arhive bude TAR.GZ mada može i ZIP.

Ukoliko vaš članak zadovolji naše kriterijume on će se sigurno naći u nekom od narednih brojeva LiBRE! časopisa. Nakon toga, vi postajete stalni ili povremeni (u zavisnosti od vaših mogućnosti) autor u LiBRE! projektu. Ono što je veoma bitno da znate je da svaki naredni članak ne dostavljate više putem e-pošte časopisa već ga postavljate direktno na naš wiki. Zato je neophodno da se na naš wiki prvo registrujete, a zatim dobijete neophodne dozvole za pristup redakciji o kojima je već bilo reči na početku ovog teksta.

LiBRE! časopisu su podjednako važni svi saradnici, bez obzira na njihovo stalno ili povremeno angažovanje. LiBRE! časopis se zasniva na dobroj volji i energiji svakog ko u njemu učestvuje. Ukoliko smatrate da biste ovom projektu mogli da doprinesete kao autor članaka, pozivamo vas da nam se pridružite. Podjednako ćemo vam biti zahvalni i ukoliko pišete članak svakog meseca i ukoliko pišete članak jednom u (na primer) šest meseci.

Skraćeni link do ove stranice: http://bit.ly/smernice.

LiBRE! tim