Reč urednika

LiBRE! na prodaju

LiBRE! je u problemu što zahteva hitnu intervenciju FLOSS zajednice. Kroz ovu „Reč urednika“ probaćemo da skeniramo u čemu je problem kako bi svi dobronamerni mogli lakše da nam pomognu.

Malo je čudno da projekat u punoj snazi i koji je potpuno sazreo ima veliki problem koji preti da ga ugasi. LiBRE! nema problem ni sa autorima ni sa lektorima pa čak ni sa grafikom. Nema problema ni sa infrastrukturom, procedurama. Sve se zna, ko šta radi, kad i kako, pa opet ne funkcioniše. U čemu je onda problem?

Problem je u menadžmentu. LiBRE! neće biti prvi projekat koji je propao zbog lošeg upravljanja postojećim resursima. Komercijalni mediji nemaju problema sa popunom uredničkih mesta jer je to povezano sa boljom platom i drugim povlasticama. Nekomercijalni projekat kao što je LiBRE! ima najveći problem da popuni upravo ta mesta. Urednička pozicija pomalo nezahvalna u nekomercijalnom projektu. Satisfakcija je mala a obaveze jednake kao u komercijalnom projektu. Urednik u ovakom projektu ima dodatni problem jer nema ni jedan mehanizam prisile koji bi omogućio da lakše dođe do cilja, a cilj je da posao u njegovom delokrugu bude urađen kvalitetno i na vreme.

Urednik u LiBRE! se prvenstveno suočava sa problemom da je rad na projektu vrlo nisko na listi prioriteta svih saradnika. Naravno da je svakome prvi prioritet porodica/devojka, posao/škola, prijatelji, kućne obaveze, rekreacija, zabava a rad u projektu se bori za primat sa ostalim hobijima. Urednik je uspešan ako uspe saradnika da nataera da rad u LiBRE! stavi ispred filatelije i numizmatike.

LiBRE! nedostatak pune odgovornost saradnika nadoknađuje se masovnošću. Za jedan broj je dovoljno dvanaest članaka, autora ima dvadesetak tako da je uvek moguće napuniti broj tekstovima ali je naporna ekvilibristika da se od tih dvadeset autora dobije dvanaest tekstova. Ako znaš da si jedan od 20 autora uvek u podsvesti ostaje da možda tvoj tekst neće biti potreban jer će drugi autori popuniti potrebnu kvotu. Čekajući druge dolazimo do cajtnota što posle dovodi do stresa, pomeranja termina ostalih faza i na kraju do kašnjenja.
Ova neplanirana kašnjenja stvaraju dodatne probleme urednicima koji moraju da organizuju ostale radnje nad pripremljenim tekstovima, lekturu, proveru, grafiku, kao i superkontrolu PDF-ova. I bez kašnjenja urednik je taj koji mora da kordinira svim narednim fazama izrade časopisa, sa kašnjenjem to postaje malo i stresno ako se preozbiljno shvati.

Sad imamo zatvoreni začarani krug. Nema urednika da motivaciono deluje na autore da bi završili tekstove na vreme. Nedostatak tekstova stvara utisak da ima malo autora. Stalno kukamo i tražimo nove autore. Novi autori ne dolaze zato što nema urednika koji će ih, kada se jave, prihvatiti, uputiti u način rada i usmeriti ka temama koji nama odgovaraju po sadržaju časopisa.

Kako smo došli do toga da više nemamo urednike? Urednici LiBRE! su uglavnom bili osnivači ovog projekta. Za dve godine statusi osnivača su se promenili. Neki su pošli na fakultet, neki su se zaposlili ili promenili posao pa su sada zauzetiji nego što su bili a neki su se jednostavno zasitili. Svi su odustali od svoje funkcije bez kadrovskog rešenja za svoju zamenu dok knjiga nije spala ne jedno slovo. Ma koliko bi želio taj jedini urednik ne može da postigne sve.

Kao izlaz za LiBRE! vidimo samo preuzimanje projekta od strane pojedinaca ili neke zajednice. Novi vlasnik dobija radnike i razrađeni projekat potrebno je samo da ga organizuje. Ovakva šok terapija je neophodna u protivnom pitanje da li će izaći broj 23.

LiBRE! tim