Broj 16

LiBRE! broj 16 Naslovna stranica
Direktno preuzimanje:
PDF:
Latinično izdanje (18,2 MB) – 2.746×
Ćirilično izdanje (18,2 MB) – 932×
ePUB:
Latinično izdanje (2,1 MB) – 317×
Ćirilično izdanje (2,1 MB) – 230×

Reč urednika

Slobodni ili vlasnički softver, pitanje je sada?

Iako je LiBRE! isključivo časopis o slobodnom softveru, nemoguće je ne upoređivati slobodna rešenja i vlasničke pandane. U ovom broju idemo i korak dalje; nije nam dovoljno samo upoređivanje kvaliteta softverskih rešenja, nego i odnos kvalitet/cena. Procenjujući ovaj odnos, neki evropski gradovi su zaključili da se isplati preći na slobodni softver. Njihova kalkulacija je da mogu bez gubitka u kvalitetu preći sa vlasničkog na slobodni softver, i plus da uštede deo para poreskih obveznika. Svi se slažu da ovakav poduhvat nekih gradova Evrope nije besplatan, iako se koriste besplatna slobodna softverska rešenja, ali prosta računica je dovela do procene da su troškovi prelaska na slobodni softver manji od plaćanja licenci za vlasnički softver. Ušteda je direktni benefit od prelaska na slobodni softver. Posredni benefit je angažovanje domaćih stručnjaka i lokalnih zajednica, tako da sva angažovana sredstva ostaju u zemlji.

Ne postoje dokazi o direktnoj vezi između stranih investicija u našu privredu i plaćanja licenci za vlasnički softver. Strani investitori će uložiti novac u našu privredu samo ako imaju neke interese, tipa smanjenja troškova održavanja, ili zbog procene da naše tržište (čitaj, kvalitetni stručnjaci) ima potencijal da donese profit investitoru. Ukoliko nemaju nikakvu konkurenciju na našem tržištu, neće imati preteranog motiva da se bore za ovo tržište, a samim tim investicije će biti samo tipa smanjenja troškova koje u slučaju prodaje licenci nisu velike.

Minhenski projekat LiMux je veliki projekat, koji je obuhvatio oko 15.000 računara. Za ilustraciju veličine ovog projekta dajemo podatak da je svojevremeno Vlada Srbije i SRJ, za potrebe računara u državnim organima i državnim preduzećima u celoj zemlji, kupila 30.000 licenci. Procena grada Minhena je da je prelaskom na LiMux napravljena velika ušteda. Nisu uračunati samo troškovi licenci nego i hardvera koji bi morao biti zamenjen ili nadograđen prelaskom sa starijih na noviji vlasnički softver. LiMux je znatno umanjio troškove vezane za hardver, jer dobro radi i na starijim mašinama koje još nisu za bacanje.

Želja nam je da ovim minhenskim primerom barem pokrenemo pitanje o kojem treba dobro razmisliti.

Jedan benefit od slobodnog softvera je ušteda, a drugi je zarada. Kada kažemo komercijalni softver, svi pomisle odmah na vlasnički softver. Pojam „komercijalni softver” nije isključivo vezan za vlasništvo; i slobodni softver može biti komercijalni, ali mnogo ređe nego što je to slučaj kod vlasničkog softvera. Slobodni softver se mnogo češće oslanja na donacije. Kod nas se doniranje u novcu pogrešno tumači kao prošenje. U svetu je to legitiman način prikupljanja sredstava za pokrivanje troškova, pa i zaradu. Ljudi na zapadu su navikli da sve što koriste, a nije njihovo, i plate. Naročito osećaju obavezu da plate nešto što im je donelo neki profit. Zbog toga rado doniraju novac projektima slobodnog softvera, ako ga koriste i ako im olakšava život. Kada će i kod nas takva praksa zaživeti, ne znamo. Pokrećemo i tu temu, pa ćemo videti šta će se desiti.

I dalje vas pozivamo da se pridružite našem timu, dajete vaše sugestije, kritike ili možda i pohvale; nemojte preterivati sa pohvalama. U tu svrhu koristite naš forum na adresi /index.php/forums/ ili nam pišite na već poznatu adresu elektronske pošte libre [et] lugons [dot] org.

Do čitanja.

LiBRE! tim


2 Comments:

  1. Pingback: LiBRE! serijali #1 – Željko Popivoda

  2. Pingback: Izveštaj: Dan slobode softvera u Lovćencu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.