sreda, 11 decembra, 2024

Broj 33

LiBRE! broj 33 Naslovna stranica
Direktno preuzimanje:
PDF:
[ddownload id=“6746″ text=“Latinično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6746″]) – [ddownload_count id=“6746″]×
[ddownload id=“6747″ text=“Ćirilično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6747″]) – [ddownload_count id=“6747″]×
ePUB:
[ddownload id=“6748″ text=“Latinično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6748″]) – [ddownload_count id=“6748″]×
[ddownload id=“6749″ text=“Ćirilično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6749″]) – [ddownload_count id=“6749″]×

Reč urednika

Transkripcija

Primetili ste da je većina stranih reči u prethodnom broju časopisa pisana prilagođeno. Odlučili smo da počnemo sa transkripcijom. Odluci je prethodilo razmatranje o tome da li je transkripcija korisna i moguća, i kako bi naši čitaoci reagovali.

U našem jeziku ima mnogo reči stranog porekla. Mi smo ih vremenom prihvatili i prilagodili ih. Kako vreme protiče, stičemo utisak da su pojedine reči oduvek deo našeg jezika. Sledeće generacije ne moraju imati svest o tome da je neka reč stranog porekla. Primećujete da strana reč prihvatanjem postaje reč stranog porekla, a možemo ih sretati jednako često kao domaće reči. Prihvatanje reči – šta se pod tim podrazumeva? Najpre se reč ustali u narodu i prilagodi se našem izgovoru. Dodeljujemo joj rod, broj i padež. Pišemo je našim pismom. Da li se transkripcijom reč udaljava od izvornog značenja? Odgovor je odričan. Ajnštajn (nem. Einstein) je poznati fizičar, Lavoazje (fr. Lavoisier) je hemičar, a svima su nam poznate Ezopove basne (grč. Αἴσωπος — Aisōpos). Sastavljači naših udžbenika oduvek su vršili transkripciju stranih reči. Podrazumeva se da su makar u fusnoti navedeni značenje i izvorna grafija. Transkripcija je sastavni deo našeg jezika.

S druge strane, protivnici transkripcije su mišljenja da je najbitnije optičko prepoznavanje stranih reči, a da bi transkripcija mogla da zbuni čitaoca u smislu da ne zna o čemu se radi, iako se ranije susretao s istim pojmom ali u izvorno napisanom obliku. Da je mogućnost zbunjivanja mala ukazuje višedecenijska praksa u našoj naučnoj literaturi da je strana reč kod prvog spominjanja napisana izvornim pismom. Transkripcija nije puko preslovljavanje s jednog pisma na drugi, već podrazumeva adekvatno prenošenje zvukova i njihovo zapisivanje.

LiBRE! je strane reči do 32. broja časopisa, čak i u tekstovima na ćirilici, pisao izvornim pismom. Masivno uplitanje latinice u ćirilicu je nepraktično, a takav tekst je nepregledan. Transkribovan oblik reči nam pokazuje kako se one čitaju, te nam otklanja nedoumice. Dobar primer je ime poznatog grafičkog okruženja Mate. Reč potiče iz španskog jezika te se čita Mate, a ne Mejt. Mate je biljka koja raste u Južnoj Americi od koje se spravlja čaj. LiBRE! će slediti Pravopis i preporuke naših poznatih filologa te će većinu ustaljenih reči pisati u transkribovanom obliku. Kod prvog pisanja reči u zagradi će se navesti izvorni oblik da bi se čitaocu omogućila dalja pretraga interneta o pojmu. Kad bi transkripcija bitno otežala prepoznavanje nekog sadržaja (kao, naprimer, kod akronima), takve reči pisaćemo nadalje u izvornom obliku uz povremeno pisanje preporuke kako se reč čita. Maj-es-kju-el bi bilo nepregledno i isuviše dugačko, stoga pišemo MySQL. Isto važi za manje poznate nazive programa i za komande unutar programa.

Od izlaska prošlog broja nismo dobili nijednu kritiku na račun transkripcije. To bismo mogli da protumačimo kao znak da čitaoci nemaju zamerku u vezi sa transkripcijom. Dobili smo odgovore na pitanja postavljena u Reči urednika iz prethodnog broja. Ovom prilikom vam se zahvaljujemo na odgovorima. Svi vaši predlozi su dobrodošli i razmatraju se na redovnim sastancima. I dalje očekujemo vaše kritike i predloge, koje nam možete poslati na već poznatu adresu elektronske pošte libre [at] lugons [dot] org.

Do sledećeg broja,

LiBRE! tim


6 thoughts on “Broj 33

  • Hvala. Drago mi je da jesam pored svih normalnih.

  • Ti si, dečko, lud.

  • Hvala svima što nas čitate bez obzira da li je to latinično ili ćirilično izdanje. Naša ideja je promocija slobodnog softvera na našem jeziu što nema nikakve veze sa nacionalizmom nego sa informacijom dostupnom svima

  • Damir Jakovljević

    Znao sam da ću izazvati reakciju ovog tipa. To što ste učili u školi nema veze sa onim kako treba. Ne morate da se pozivate na bilo kakve zakone i pravila. Kako dođe nova „vlast“ tako ih i meljaju. Tako je i bilo sa tim tzv. srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim ili hrvatskim ili srpskim ili danas samo hrvatskim… Upravo zbog ovog ludila i svesti o tome, zahvalio sam se redakciji što brine o jeziku i pismu, jer su danas malobrojni.

    P.S- Ako želite, rado ću Vam objasniti svu vašu zabludu i dokazati da niste u pravu preko mejla.

  • @Damir Jakovljević, ne kaže se Srbski, Srbskom, Srbskim, nego se kaže srpski, srpskim, srpskom. Naravno moderni patrioti, a zašto ne rodoljubi izgleda zaboravljaju palatalizaciju i osnove srpske gramatike. Kada sam u školi učio jezik, nisam učio srbski, nego srpski, tj. tada se zvao srpsko-hrvatski, ali pošto svi vole svaka vaška obaška neka im bude, iako je to u suštini jedan jezik. Da se držimo čega? Pravila pisanja i govora novo oformljenih patriota? Znam da čitam i da pišem oba srpska pisma, govorim i engleski, kodiram u programskim jezicima i ponosam sam na to što jesam. Čovek, pre svega, a tek onda ovo ili ono po nacionalnoj osnovi. Očekivao sam da si napisao nešto o magazinu, jednom od retkih ove tematike na našim prostorima, ali ….

  • Damir Jakovljević

    Moram da vas pohvalim za trud i rad na ovom projektu zvanom Linuks.
    Takođe, podržavam pisanje na srbskom sa svim jezičkim i gramatičkim pravilima. Moramo da se držimo toga ako želimo da budemo ono što jesmo. U suprotnom polako postajemo bezlična masa.

    Veliki pozdrav od vernog čitaoca i ljubitelja Linuksa…

    Damir Jakovljević

Comments are closed.