Broj 35

LiBRE! broj 35 Naslovna stranica
Direktno preuzimanje:
PDF:
Latinično izdanje (15,0 MB) – 1.358×
Ćirilično izdanje (15,0 MB) – 590×
ePUB:
Latinično izdanje (1,3 MB) – 195×
Ćirilično izdanje (1,3 MB) – 129×

Reč urednika

Gde je danas FLOSS u svetu?

Sve više istraživanja u svetu pokazuju da softver otvorenog koda preuzima dominaciju u svim oblastima. Nedavno su kompanije Nort Bridž i Blek Dak sprovele istraživanje o tome koliko se slobodni softver koristi u poslovnom okruženju (firmama i kompanijama). Donedavno je poslovno okruženje bilo neprikosnoveno carstvo vlasničkog softvera. Najnovije istraživanje sada pokazuje da čak 78% firmi i kompanija u svetu koristi delimično ili u potpunosti slobodan softver u svom poslovanju. Istraživanje je pokazalo da je još uvek u ovom segmentu nizak nivo „open-sors pismenosti”, ali da se stanje znatno popravlja u odnosu na ranije godine.

Činjenica je da je vlasnički softver stariji i da prati razvoj stonih (desktop) personalnih računara već više od trideset pet godina. Slobodan softver je znatno kasnio u osvajanju personalnih računara. Tek u poslednjih deset godina sa razvojem interneta i razvoj slobodnog softvera je primetan i snažan. Zahvaljujući bržem i snažnijem razvoju, približava se kvalitetu vlasničkog softvera i na personalnim računarima. Oblasti u kojima je slobodni softver danas superioran u odnosu na vlasnički su tehnologije koje su se razvijale uporedo sa slobodnim softverom: internet, mobilna telefonija, mobilni računari i tako dalje.

U ovom broju časopisa vam predstavljamo Fri-ked (eng. FreeCAD). Ovaj softver je najbolji primer brzog i primetnog napretka slobodnog softvera u svim oblastima korišćenja računara. Pre tri godine u časopisu smo prvi put pisali o slobodnim CAD programima. Tada smo konstatovali da je stanje u toj oblasti jako loše i da ti programi mogu da služe samo za skice. Danas predstavljamo već ozbiljan projekat koji još ima dosta svojih mana, ali u odnosu na takve programe od pre samo tri godine ovo je ogroman napredak.

Istraživanje koje smo pomenuli kaže da je još u mnogo firmi obaveštenost o slobodnom softveru na niskom nivou. Istovremeno, neke firme su izgradile već imperiju na slobodnom softveru. Kad to kažemo, prvenstveno mislimo na najjaču – Gugl.

Prosto je neverovatno kako je čovek u stanju od svakog izuma da napravi oružje. Iako je novac jak motivator za rad, u zapadnoj kulturi, pre ili kasnije, onaj koji zaradi mnogo novca poželi da osvoji svet. O tome kako Gugl tumači reč „Free” iz akronima FLOSS i šta se desilo sa „L” iz istog akronima, možete takođe da pročitate u ovom broju.

Gde su Srbija i region u ovoj oblasti? Kao i u svemu, kasnimo deset godina. Sve najnovije tehnologije koristimo kao i svi u svetu. Problem najviše leži u tome što je većina korisnika potpuno neobaveštena i „open-sors nepismena”. Zbog tog neznanja sve plaćamo više nego što je neophodno i ugrožena nam je privatnost, a da toga nismo svesni. LiBRE! zato postoji da bi se promenila ova statistika i kod nas. Krajnje vreme je da se opismenimo i u slobodnom softveru kako ne bismo plaćali danak neznanju, i to ne samo među „kompjuterskim stručnjacima”, nego i među običnim korisnicima. Slobodni softver već odavno nije „igračka” za štrebere, već tehnologija koja nas okružuje. Uključite se i vi u ovo „open-sors opismenjavanje” i pišite nam na našu već poznatu adresu elektronske pošte libre [et] lugons [dot] org.

Do čitanja,

LiBRE! tim


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.