Rеч уредника

Где је данас ФЛОСС у свету?

Све више истраживања у свету показују да софтвер отвореног кода преузима доминацију у свим областима. Недавно су компаније Норт Бриџ и Блек Дак спровеле истраживање о томе колико се слободни софтвер користи у пословном окружењу (фирмама и компанијама). Донедавно је пословно окружење било неприкосновено царство власничког софтвера. Најновије истраживање сада показује да чак 78% фирми и компанија у свету користи делимично или у потпуности слободан софтвер у свом пословању. Истраживање је показало да је још увек у овом сегменту низак ниво „опен-сорс писмености”, али да се стање знатно поправља у односу на раније године.

Чињеница је да је власнички софтвер старији и да прати развој стоних (десктоп) персоналних рачунара већ више од тридесет пет година. Слободан софтвер је знатно каснио у освајању персоналних рачунара. Тек у последњих десет година са развојем интернета и развој слободног софтвера је приметан и снажан. Захваљујући бржем и снажнијем развоју, приближава се квалитету власничког софтвера и на персоналним рачунарима. Области у којима је слободни софтвер данас супериоран у односу на власнички су технологије које су се развијале упоредо са слободним софтвером: интернет, мобилна телефонија, мобилни рачунари и тако даље.

У овом броју часописа вам представљамо Фри-кед (енг. FreeCAD). Овај софтвер је најбољи пример брзог и приметног напретка слободног софтвера у свим областима коришћења рачунара. Пре три године у часопису смо први пут писали о слободним CAD програмима. Тада смо констатовали да је стање у тој области јако лоше и да ти програми могу да служе само за скице. Данас представљамо већ озбиљан пројекат који још има доста својих мана, али у односу на такве програме од пре само три године ово је огроман напредак.

Истраживање које смо поменули каже да је још у много фирми обавештеност о слободном софтверу на ниском нивоу. Истовремено, неке фирме су изградиле већ империју на слободном софтверу. Кад то кажемо, првенствено мислимо на најјачу – Гугл.

Просто је невероватно како је човек у стању од сваког изума да направи оружје. Иако је новац јак мотиватор за рад, у западној култури, пре или касније, онај који заради много новца пожели да освоји свет. О томе како Гугл тумачи реч „Фрее” из акронима ФЛОСС и шта се десило са „Л” из истог акронима, можете такође да прочитате у овом броју.

Где су Србија и регион у овој области? Као и у свему, каснимо десет година. Све најновије технологије користимо као и сви у свету. Проблем највише лежи у томе што је већина корисника потпуно необавештена и „опен-сорс неписмена”. Због тог незнања све плаћамо више него што је неопходно и угрожена нам је приватност, а да тога нисмо свесни. ЛиБРЕ! зато постоји да би се променила ова статистика и код нас. Крајње време је да се описменимо и у слободном софтверу како не бисмо плаћали данак незнању, и то не само међу „компјутерским стручњацима”, него и међу обичним корисницима. Слободни софтвер већ одавно није „играчка” за штребере, већ технологија која нас окружује. Укључите се и ви у ово „опен-сорс описмењавање” и пишите нам на нашу већ познату адресу електронске поште libre [et] lugons [dot] org.

До читања,

ЛиБРЕ! тим