E-криминал (2. део)

Аутор: Владимир Цицовић

Разлика између физичког и cyber криминала

Физички криминал захтева координацију више људи, спретност, срећу и добру припрему. Са друге стране, cyber криминал почиње већ куповином једне од алатки за ширење, у почетку, мале botnet мреже. Одређени алати (еxploit kits) омогућавају мање вештом и информисаном појединцу да изврши значајне криминалне радње, да би га потом медији сасвим погрешно именовали – „хакером“. Заправо, реч је о особи која је извршила кривично дјело путем рачунара, рачунарске мреже, па се тако ради о криминалцу. Међутим, због холивудских филмова, хакер је често свака особа која „проваљује“ у рачунаре и чини лоше ствари. Прави hacking можемо назвати разним именима, али не и cyber криминалом.

За разлику од физичког свијета, појединац може сам организовати вршење кривичног дјела уз помоћ најјефтиније рачунарске опреме односно, може изградити огромну мрежу заражених рачунара, остати непримjећен и бити пријетња за институције или кориснике интернета. За разлику од криминала у физичком свијету, cyber криминал на нашим просторима није истражен – макар не у толикој мјери колико се вјерује да је истражен. Полицијске агенције немају план нити стратегију како зауставити оно што они називају hacking-ом. Разлог је једноставан: никада нису имали стручњака који разумије хакерску културу, разликује cyber криминал од етичког хаковања. Потом, не постоје стандарди по којима институције морају бити усклађене на интернету, а непостојање правног и практичног оквира додатно поспјешује раст и разноликост cyber криминала. Споменимо као примјер за разноликост групе које FBI зове spam-kings, односно људе који сваког тренутка могу послати преко десет милиона нежељених е-писама, стичући овом нелегалном рекламом финансијску корист.

Разлика између хакерског дјеловања и cyber криминалног дјеловања

Хакер је, послужићемо се једноставном „гиковском“ дефиницијом, особа која заобилази правила тако што их изучава и проналази „логичку“ рупу коју искоришћава. Хакер је обично „позитивац лик“ који прави програме, мреже – и понекад заобилази правила уз помоћ своје креативности и способности. Међу првим хакерима је био творац модема, тако што је схватио да може спојити два рачунара уз помоћ телефонске линије. Захваљујући њему, ми имамо данашњи модерни интернет (прије једне деценије модем је био основа за комуникацију два рачунара и за спајање на интернет).

Хакери претходне три деценије користе рачунаре да би дошли до рачунарских система. Ово је „спорт“ у којем особа учесник покушава да надмаши особу која је поставила заштиту (у виду шифри, заштитних мјера, као што је firewall, и слично). Особе које буду успјешне у упаду пријаве упад и начин на који им је успио: и тад говоримо о „етичким хакерима“. Особе које упадну у важне системе и не пријаве упад су хакери. Међутим, појединици који не само што не пријаве упад већ приступ или информације продају – заправо су cyber криминалци. То је основна разлика између hacker-a и cyber криминалаца, а позната је и као whitehat, greyhat и blackhat. Термини долазе од „црних шешира“ који су се користили у каубојским филмовима за негативце. Grayhat је особа која је помало и једно и друго. Whitehat је углавном стручњак за безбједност (security expert) који ради за одређене организације или за себе, али својим радом не угрожава никога. Blackhat је особа која се стриктно држи криминалног дјеловања против особа/организација/држава.

Особе које се сматрају hacker-има су:
* Richard Stallman (GNU leader)
* John „captain crunch“ Drapper (Phone Hacker – Phreaker)
* Steve Wozniak (Apple-ов први инжењер и творац Apple рачунара)
* Kevin Mitnick („Младић“ који се увалио у невољу због своје знатижеље)

Постоје и особе који су у cyber свијету анонимни али који су такође придонијели развоју софтверске индустрије, те себе сматрају хакерима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.