Фото уређивање и графички дизајн на Линуксу (3. део): Darktable

Фото-обрада: Darktable

Аутори: Златан Васовић, Дејан Маглов

У прошлом броју смо Вас увели у свет растерске графике и упознали са Gimp-ом. У овом броју настављамо причу о растерској графици а теме су фотографија, фото-обрада и Darktable.

Шта је заправо фотографија?

Фотографија (назив потиче од две грчке речи: photos (светло) и grafein (писање)) је техника писања или боље речено цртања, помоћу светла. Фотографија се добија деловањем светлости на површину која је осетљива на светлост. Крајњи производ ове технике је фотографија која може постојати у физичком облику (на папиру, стаклу, лиму…) или у електронском облику (на заслону екрана, пројектовањем на одређену подлогу…). Истим називом се означавају техничка делатност и грана уметности.

У данашње време разликујемо дигиталну и аналогну фотографију. Разлика је у начину детектовања светла. Код аналогне фотографије користимо фото-осетљиве филмове и хемијске реакције које изазива светлост на њему. Код дигиталне фотографије, користимо фото-чипове и фото-електрични ефекат који изазива светлост на њему.

Процес израде фотографије

Област физике која објашњава природу и начин добијања фотографије је оптика. Оптика проучава особине светлости и даје теориjску основу за добијање фотографије какву ми данас познајемо. Рана проучавања светлости као појаве довела су до сазнања о таласној природи светлости. Ово је објашњавало постојање боја и разлагање белог светла на спектар боја различите таласне дужине. Међутим тој теорији је фалило објашњење како то светлост осим свог појавног облика, који можемо уочити чулом вида, носи са собом и одређену количину енергије и то кроз све средине па чак и кроз вакуум. Тек квантна физика је објаснила двојну природу светла. У тој теорији је речено да је светлост део електромагнетног зрачења опсега таласних дужина видљивог голом оку (од 380 до 780 nm). Изван тог опсега је инфрацрвена и ултраљубичаста област која се може детектовати само инструментима. Пошто је светлост производ електромагнетног зрачења, осим своје таласне природе она има и своју честичну компоненту. Елементарна честица без масе, фотон, је носилац енергије свих електромагнетних зрачења па и светла.

Основа сваке фотографије, било дигиталне, било аналогне, је фотон.

У случају аналогне фотографије фотон делује на фото осетљиве емулзије на филму (целулоидној траци) и изазива хемијску реакцију. Овако експонирана трака филма мора да прође хемијски третман који ће је учинити неосетљивом на накнадно излагање светлу. Овај процес се назива развијање филма. Развијени филм је полупроизвод за добијање фотографије на неком другом медију, папиру, стаклу, фолији, лиму… Аналогну фотографију ћемо сад мало занемарити и више пажње посветити дигиталној фотографији.

Дигитална фотографија

У случају дигиталне фотографије фото-сензор детектује фотоне светла. Осетљива површина сензора садржи нестабилне електроне који погођени фотоном постају слободни и призводе напон и та појава се зове фотоелектрични ефекат. Овај напон се одводи до фото-процесора (енгл. image processor) који ове појединачне напоне претвара у слику. Када фото-процесор заврши своје (врло брз процес, поготово код новијих дигиталних фотоапарата), слика се појављује на екрану фотоапарата.

Најзначајнији делови дигиталног фотоапарата јесу:

  1. Објектив
  2. Фото осетљиви сензор (најпознатији: CCD и CMOS)
  3. Фото-процесор
  4. Меморија и
  5. Екрани за подешавање и контролу слике

Од квалитета ових основних делова дигиталног фотоапарата зависи и његов укупан квалитет.

Треба напоменути да бољи дигитални апарати имају могућност и да чувају фотографију у RAW формату. RAW фотографија је датотека која садржи минимално процесиране податке из сензора било ког дигиталног фотоапарата. Raw слике су тако назване јер нису још обрађене и самим тим нису спремне за штампање или обраду са програмима за обраду растерске графике. Понекад се називају и дигитални негативи. Предност RAW формата је могућност накнадне обраде слике на рачунару са много јачим процесором него што је то онај уграђен у апарат. На овај начин се могу добити много квалитетније фотографије.

Критеријуми за квалитет дигиталне фотографије

Динамички распон и формати

Динамички распон је однос између највеће и најмање могуће вредности за променљиву количине, као што су сигнали (на пример звук и светлост). У случају фотографије сигнал је светлост.

Формати фотографија (скраћено фото-формати) се деле према динамичком распону (енгл. dynamic range).

Фото-формате можемо поделити на неколико група:
1) формати ниског динамичког распона: Формати који имају слабији квалитет али то надокнађују малим заузећем на диску. Неки од њих су PNG, JPG, GIF и TIFF који не мора увек бити ниског динамичког ранга.
2) формати средњег динамичког распона: Формати код који имају 50:50 однос квалитета и заузећа на диску. Неки од њих су PPM и TIFF.
3) формати високог динамичког распона: Формати који имају висок квалитет и велико заузеће на диску (просечна фотографија високог динамичког распона је „тешка“ 100 MB). PFM и EXR су најпознатији формати високог динамичког ранга и сматрају се најквалитетнијим форматима.

Резолуција слике (фотографије)

Резолуција слике се изражава у pixel-има (скраћено px). Име pixel је настало од две енглеске речи – picture – што значи слика и element – елеменат. Дакле, pixel је елемент слике. Мада се pixel често назива тачком.

Пример употребе: 1280 × 800 px

Резолуција слике се скраћено изражава у megapixel-има (скраћено Mpx). Mpx је јединица милион пута већа од px. У Mpx се изражава и резолуција објектива.

Пример употребе: 23,4 Mpx

Још већа јединица је gigapixel (Gpx). Она је милијарду пута већа од px.

Пример употребе: 26 Gpx

Највећа фотографија икада снимљена је резолуције 26 Gpx а сателитом 121 Gpx.

Darktable

Darktable је програм за обраду дигиталних фотографија и представља Adobe Lightroom у свету слободних програма. Лиценциран је под GPL 3.0 лиценцом.

Прва верзија је била 0.1 (alpha) објављена 2009. године. Последња стабилна верзија је 1.0.5. Верзија 1.1 је већ у RC2 фази и претпоставља се да ће се скоро појавити као стабилна верзија.

Darktable се налази у репозиторијумима за Ubuntu, Fedora-u, Funtoo/Gentoo, Arch, openSUSE и Red Hat Enterprise Linux 6/Scientific Linux 6/CentOS 6. За остале линукс дистрибуције је доступан као TAR.GZ пакет и као git. Верзија за Mac OSX је доступна у експерименталној фази.

Ограничења за обраду фотографија са Darktable-ом нема. Највећа његова предност је што има могућности да ради са RAW форматом. Можете мењати боју одређеног дела слике, ротирати слику, сећи је, подешавати разне параметре (експозитуру, светлост, баланс беле…), а након обраде фотографију извести у JPG, PNG, TIFF, EXR, послати је е-поштом или поставити у неки од интернет сервиса.

Подршка за Darktable обухвата корисничко упутство, дигиталну књигу коју можете одштампати, такозване screencast туторијале… Све то можете наћи на адреси http://www.darktable.org/resources/.

Друштвене мреже за фотографе:
[1] http://www.flickr.com/
[2] http://500px.com/
[3] https://picasaweb.google.com
[4] http://twitpic.com/

Корисни линкови:
[1] http://www.darktable.org/
[2] http://www.flickr.com/groups/darktable/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.