Шта је FLOSS?

NZT 04.04.201327.03.2022

Аутор: Дејан Маглов

Већ годину дана причамо о FLOSS-у у овом часопису и крајње је време да детаљно објаснимо шта је заправо то. Овај часопис би заправо требало да се зове ЛиБРЕ! Часопис о FLOSS-у јер је то правилније него часопис о слободном софтверу, обзиром на теме које се обрађују у часопису. Сада ћемо Вам објаснити и зашто.

FLOSS је проширени акроним (оригинални је FOSS) од енгл. Free/Libre and Open Source Software у преводу Слободни/бесплатни и софтвер отвореног кôда. Сам акроним обједињује две филозофије (покрета) и Free Software и Open Source. Обе ове филозофије подразумевају право корисника на коришћење, проучавање, измену, размену софтвера уз подразумеван отворени кôд. Обе филозофије виде корист оваквог приступа слободи софтвера који доводи до континуираног развоја софтвера у корист не само корисника него и заинтересованих компанија. Free Software приликом тумачења слободе акценат ставља на фундаменталну слободу корисника софтвера. Са друге стране, Open Source слободу софтвера посматра као одличан модел унапређења софтвера кроз рад заједница у корист свима. При томе Open Source покрет није толико ограничен у односу на могућност зараде на слободном софтверу. FOSS односно FLOSS је термин који мири ове две филозофије тако што узима њихове додирне тачке.

Историјат

Да би могли да боље објаснимо филозофију FLOSS-а морамо се вратити мало у прошлост. 50-тих, 60-тих и 70-тих година прошлог века рачунари су били привилегија само великих фирми, Универзитета и Института. По својим габаритима и цени нису били доступни широким народним масама. Софтвер је тада био везан за хардвер, тако да се продавао као његов саставни део. Само унапређење софтвера су слободно вршили сами корисници хардвера а размена није била у толиком обиму да би угрозила интересе власника софтвера који је уједно произвођач хардвера штавише, ово унапређење софтвера је подизало употребну вредност хардвера. Крајем 70-тих и почетком 80-тих година, са преласком на интегрална кола, димензије рачунара су драстично смањене. Од рачунара величине двокрилног ормана почела је масовна производња микрорачунара величине мало дебље данашње тастатуре. У почетку, употребна вредност микрорачунара је била на нивоу напредне играчке. Ова генерација рачунара је имала интегрисани софтвер који се продавао са хардвером. Сваки произвођач хардвера је развијао свој софтвер и продавао уз хардвер. Једина промена је била у томе да сада рачунари улазе у сваки дом и постају масовна појава.

Почетком 80-тих појавили су се и први PC (персонални односно лични) рачунари. Најпопуларнији међу њима су били IBM PC и Apple Macintosh. Њихови наследници су у употреби и дан данас.

Тржиште је врло брзо препознало употребљивост PC рачунара. Нарочито IBM-ов модуларни концепт изградње PC рачунара постаје модел за даље унапређење те архитектуре. По први пут је то довело до раздвајања хардвера од софтвера. Софтвер се више не продаје као саставни део хардвера. Ова промена је дала прилику да софтверске компаније заштите своја интелектуална права на дистрибуирање и употребу свог софтвера. Ову жељу софтверских компанија верификује и амерички закон о заштити ауторских права (Copyright low) који 1980 проширује своје деловање и на софтвер. Међу првим софтверским гигантима је и Microsoft чији је први оперативни систем MS-DOS за IBM PC компатибилне рачунаре, постигао пун успех и приграбио монополску позицију у том сегменту тржишта. Технологија програмирања, преласком са интерпретера на компајлере (већа брзина извршавања ко̂да), омогућила је да софтвер почне да се дистрибуира компајлиран у бинарним пакетима што додатно онемогућава корисницима да проучавају и модификују софтвер а закон забрањује редистрибуирање па чак и дељење. Овакав софтвер данас зовемо неслободним софтвером затвореног кôда.

1983. Ричард Столман (Richard Stallman), дугогодишњи члан хакерске заједнице у MIT лабораторији за вештачку интелигенцију и рачунарске науке, најављује GNU пројекат (GNU’s not Unix – GNU није UNIX). Својим манифестом позива истомишљенике да му помогну у пројекту и објашњава принципе слободе софтвера. Као разлог за покретање овог пројекта наводи да њега фрустрирају ефекти промена у култури рачунарске индустрије и њених корисника. Рад на развоју GNU оперативног система, Ричард Столман почиње у јануару 1984. а оснива и Free Software Foundation (FSF) у октобру 1985. године. Он је творац дефиниције слободног софтвера и ствара Copyleft концепт који је дизајниран тако да обезбеди софтверску слободу за све. Он воли да каже да слободан софтвер треба схватити као слободу говора а не као бесплатно пиво („think of free as in free speech, not as in free beer“). У суштини ове његове реченице је појашњење енглеске речи „free“ која може да значи и слобода и бесплатно и значи да је права слобода само ако даје могућност свакоме да мења, прилагођава својим потребама и ствара нову употребну вредност коју дели другима а не само као могућност бесплатног некритичког конзумирања. GNU OS је компатабилан са Unix-ом али то је сасвим другачији систем који се не ослања на Unix, јер није слободан (АТ&Т је добио дозволу за комерцијалну продају Unix-а 1982. године).

Први GNU OS је имао проблем недостатка правог слободног kernel-а који је морао брзо да реши. Решење је дошло из Финске. На Универзитету у Хелсинкију, тадашњи студент Линус Торвалдс (Linus Torvalds) из хобија је развио kernel који је био сличан UNIX-овом. Свој рад је објавио у априлу 1991. са намером да провери употребну вредност свог рада. Овај нови kernel је назвао по искривљеном изговору свога имена, Linux. Првих пар верзија Linux kernel-а, Линус је објавио под лиценцом коју је сам дефинисао а која је забрањивала измене и било какву комерцијалну употребу. У фебруару 1992. године верзију 0.12 Linux kernel-а лиценцира са GNU General Public License (GPL). Ово ће дати могућност да дође до интеграције Linux kernel-а у GNU пројекат где ће заменити још незавршени GNU Hurd kernel. Овако формиран оперативни систем данас називамо пуним именом GNU/Linux оперативним системом.

Оно што је још занимљиво поменути јесте даљи развој Linux kernel-а. Већ у марту 1992. са изласком Linux kernel-а 0.95, прилагођен је и X window system, што OS са оваквим kernel-ом сврстава у модерне оперативне системе са графичким окружењем. У марту 1994. објављена је верзија 1.0.0 са 176.250 линија ко̂да а данашњи, још увек актуелни, Linux kernel 3.2 има 14.998.651 линија ко̂да.

Спајање GNU пројекта и Linux kernel-а заокружило је причу стварања једног новог слободног оперативног система и заједница је могла да крене у дистрибуцију GNU/Linux-а. Међу првим таквим пројектима је био SLS (Softlanding Linux System) који је осим Linux kernel-а доносио и прегршт базичних услужних програма, TCP/IP, X window system… Прва верзија SLS-а је објављена крајем 1992. године. Иако се може сматрати првом популарном дистрибуцијом GNU/Linux-а овај оперативни систем је био препун грешака што је фрустрирало кориснике између осталих и Јана Мурдока (Ian Murdock) који је после напустио развој SLS-а и основао Debian пројект. Истрајавањем на исправљању свих грешака у SLS-у, настаје Slackware Linux дистрибуција. Прва верзија Slackware Linux дистрибуције објављена је 17. јула 1993. и дан данас је једна од популарних GNU/Linux дистрибуција. Објављивањем Slackware Linux-а, нешто касније, SLS је угашен.

Debian пројекат о којем смо већ писали у нултом броју ЛиБРЕ! часописа је остао упамћен као прва некомерцијална GNU/Linux дистрибуција која се прави из посебних пакета програма. Ово ће касније постати стандард код свих GNU/Linux дистрибуција. Debian Linux од првог дана одликују APT управник пакета, интернет складишта са великим бројем пакета (програма), стриктна политика у погледу квалитета и лиценце програма, промовисање високо квалитетних издања, лака надоградња између издања, аутоматска инсталација и уклањање пакета (програма). Због оваквих карактеристика, Debian је постао најпопуларнија GNU/Linux дистрибуција из које је извучен највећи број деривата у свету GNU/Linux-а.

Прве дистрибуције GNU/Linux-а као што је SLS су доказале потенцијално велику употребну вредност слободног софтвера упркос бројним грешкама. Можда су управо те грешке допринеле да се дистрибуција GNU/Linux-а разграна у три различита смера који и данас чине окосницу дистрибуције GNU/Linux-а.

Један смер је био исправљање свих грешака и наставак истим правцем са сталним унапређењем (Slackware смер). Други смер је почети још једном из почетка, написати манифест, окупити заједницу и развијати дистрибуцију на солидним основама слободног софтвера (Debian смер). Трећи смер је и најконтроверзнији. Потенцијално велика употребна вредност је искушење за софтверске компаније које виде могућност зараде кроз дистрибуцију слободног софтвера. Компанија Red Hat је увидела могућност да направи своју дистрибуцију и да дистрибуирање, одржавање и подршку за ту дистрибуцију наплаћује. Програми и kernel су и даље под GPL лиценцом и сама дистрибуција има отворени кôд али се и тај кôд наплаћује. Овакав приступ дистрибуцији слободног софтвера је у колизији са принципима слободног софтвера. Срећом Red Hat-ов пут дистрибуције GNU/Linux није био ћорсокак јер Red Hat није херметички затворио свој начин дистрибуције. Из RHL-а су потекли бројни врло успешни деривати који су следили пут слободног софтвера као што је: Conectiva (бразилска дистрибуција GNU/Linux-а), Mandrake Linux (касније се припаја Conectiva-у и преименује се у Mandriva Linux), CentOS и друге. Сам Red Hat као софтверска фирма финансијски и на све друге начине подржава слободни Fedora пројекат.

RHL и још неки пројекти који су засновани на слободном софтверу али који су укључивали и неслободни софтвер (најпознатији Netscape) и који, у свом раду, нису били у потпуности на линији идеје о слободном софтверу, били су у некој врсти сукоба са Free Software Foundation. Тачније речено, нису могли да буду прихваћени као пројекти слободног софтвера без обзира на заслуге које су имали на популаризацији слободног софтвера а све због тога што ти пројекти не уважавају све фундаменталне слободе корисника.

Copyleft лиценца је стриктна и подразумева пуну слободу корисника. Ова лиценца не забрањује комерцијализацију али само ако то ни на један начин не угрожава слободу корисника. Ово ће довести до поделе унутар заједнице окупљене око софтвера са отвореним изворним кôдом. Брус Перенс (Bruce Perens) и Ерик С. Рејмонд (Eric S. Raymond) 1998. оснивају Open Source Initiative. Ово је покушај обједињавања свих снага окупљених око софтвера отвореног кôда. У основи идеје Open Source-а је слобода софтвера а не корисника. Оваква формула обједињује и комерцијалне и некомерцијалне пројекте и обезбеђује бржи развој софтвера отвореног кôда што као крајњи резултат доноси бенефит и корисницима. Open Source не забрањује ограничавање слободе корисницима, ако то доводи до развитка самог пројекта отвореног изворног кôда. Како је софтвер слободан, ако постоји потреба следећи пројекат може на сличним основама да буде опет потпуно слободан. Ово је формула по којој функционишу паралелно RHL и Fedora пројекат а оба пројекта су признати као пројекти отвореног изворног кôда.

Open Source пројекат је критикован од стране Free Software Foundation у чланку „Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кôда“.

Јасно је да су ове идеје непомирљиве. Са гледишта корисничке стране битно је да ли је софтвер отвореног кôда или није и да ли је комерцијални или није. Из тог разлога су уведени изрази који јасно разграничавају шта је шта. FOSS је слободни софтвер отвореног кôда, FLOSS је бесплатни слободни софтвер отвореног кôда и на крају COSS је комерцијални софтвер отвореног кôда.

За крај

Овог пута смо покушали да објаснимо реч FLOSS и то смо урадили кроз историјат GNU/Linux-а. FLOSS се не ограничава само на GNU/Linux, он обухвата и BSD пројекте о којима овог пута нисмо причали али које ћемо поменути у неком од наредних бројева.