LiMux – IT еволуција
Аутор: Александар Весић
Већ 10 година је прошло од настанка LiMux-а, обимног пројекта Градске управе града Минхена, чији је циљ успешна миграција са Microsoft-овог Windows-а и MS Office-а на слободни софтвер.
Пројекат LiMux
LiMux је један од Linux деривата који је развијен од стране запослених у одсеку за информатику Градске управе града Минхена. Сам појам је изведен од речи Linux и München. 
У међувремену је LiMux инсталиран на око 15.000 рачунара на којима раде запослени у Градској управи. Сам циљ пројекта је да се стекне независност од произвођача софтвера и оперативних система, као и да се избегну прескупе лиценце за подршку, чиме би се постигла уштеда и спречило непотребно трошење новца пореских обвезника. Сам повод за настанак пројекта био је престанак подршке од стране Microsoft-а за Windows NT4 крајем 2003. године, тако да се Градска управа Минхена морала побринути за неопходну замену за тада коришћени Windows NT. Након првих гласина о могућности преласка Градске управе на Linux, у зиму 2003. у Минхен је стигао тадашњи шеф Microsoft-а Steve Ballmer, који је на састанку са високим градоначелником Минхена Christian-ом Ude-ом покушао да утиче на то да се град Минхен ипак одлучи на наставак сарадње; безуспешно, био је то почетак настанка „Пингвина из Минхена”.
10 година после
На овогодишњем LinuxTag-у 2013, који је одржан у Берлину, руководилац LiMux пројекта Peter Hofmann, сумирао је протеклих 10 година од настанка пројекта. По његовим наводима, пројекат се приводи крају у току ове године, и самим тим отпочиње редовна употреба система на свим рачунарима Градске управе. Сам LiMux је пустио своје корене и скоро да не постоји опција да у будућности дође до повратка на комерцијални софтвер. Град Минхен остаје при својој студији изводљивости по којој је Градска управа преласком на Linux уштедела 10 милиона евра, и одбацује наводе и тврдње HP-а и Мicrosoft-а, критички наводећи да њихова студија није урачунала све цене лиценци за производе од Мicrosoft-а који би били неопходни за неометани рад, нити је урачунато шта је све урађено од стране одсека за информатику (њихово радно време, измене, додатни модули, прилагођавање крајњем кориснику, итд.).
На Open-IT Summit-у 2013, који се паралелно одржавао са LinuxTag-ом, Jutta Kreyss (LiMux IT архитекта), причала је о практичним тешкоћама приликом преласка на LiMux. На самом почетку су појединачни одсеци и одељења информатике при различитим секторима Градске управе објављивали свако за себе тендере за апликације које нису биле компатибилне са Linux-ом. У међувремену је сарадња повећана, и сектори сада раде координирано уз помоћ централног IT одсека, и сви заједно раде на развоју и побољшању Client-а. Највише главобоље задају тестови на Base Client-у, јер због децентрализоване и комплексне структуре није могуће једноставно понудити надоградње и замолити кориснике да ажурирају софтвер.
Позитивна страна поделе на међусобно независне секторе и одељења управе је да поједини сектори редовно обавештавају централни одсек о отклоњеним сметњама или, на пример захтевима корисника који су успешно оптимизирани, те је са тим аргументима могуће убедити остале одсеке да изврше ажурирање. Комплексна динамика развоја је зато разлог да за некога ко са стране посматра, примењена софтверска решења делују застарело. Тренутна верзија 4.0 је базирана на Ubuntu-у 10.04 Lucid Lynx, док је окружење радне површи KDE 3.5.
Развојни тим планира да у року од 1 године сви одсеци пређу на употребу Ubuntu-а 12.04 који би био обезбеђен са подршком до 2017. године. Окружење радне површи би притом било KDE SC 4.8 које би изгледом подсећало на KDE 3.5, да би запосленима олакшали прилагођавање. Такође ће бити извршена миграција са OpenOffice.org на LibreOffice, и то би са новом верзијом Client-а била верзија LibreOffice 4.0.
Оно што недостаје LiMux-у је Community стратегија, јер иако град Минхен има свој GitHub налог и своју самостално развијену екстензију за обраду формулара у OpenOffice.org-у и LibreOffice-у, названу WollMux, однос према Upstream и Community пројектима није довољно јасан. Информатички одсек је успео да измени неке мање функције у LibreOffice-у за подршку MS Office Open XML-у, да би олакшали комуникацију са EU администрацијом, али то није извршено путем пројеката већ путем постављања готових закрпи у Bugtracker. Поред тога би било једноставно омогућити интерно спакован софтвер путем сопствених складишта програмских пакета колико то лиценца омогућава. Тако на пример LiMux користи Extended Support Release издање од Mozilla-е, које код Ubuntu-а није на располагању као пакет.
На самом крају нам господин Hofmann поручује да миграција није завршена у потпуности, и да иако у октобру 2013. године пројекат престаје ипак су потребне многе измене. Додатни сервери се морају пребацити на LiMux и потребно је развити неопходне алате за рад службеника. Да би LiMux пројекат имао успеха, мора се формулисати јасна open source стратегија и однос са заједницом корисника слободног софтвера.
Andreas Heinrich из IBM-а и Peter Hofmann
Не би било на одмет да поменемо да постоје слични пројекти у свету, као на пример у Амстердаму (OpenAmsterdam), у шпанској Сарагоси (AZLinux), у Бечу (Wienux) и слично. Нама преостаје да се надамо да ће и наши званичници уочити предности слободног софтвера и сличну иницијативу покренути и на нашим просторима.
Корисни линкови:
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/LiMux
[2] http://www.muenchen.de/rathaus/Stadtverwaltung/Direktorium/LiMux.html
[3] http://www.wollmux.net/wiki/Hauptseite
[4] http://www.muenchen.de/rathaus/Stadtverwaltung/Direktorium/LiMux/Die-Migration.html