Линукс у служби здравља – Здравствени центар Студеница – Краљево
Аутор: Михајло Богдановић
Не, нисте погрешили, пред вама је ЛиБРЕ! часопис, а не нека брошура која се бави општим здрављем, тј. медицином. Видећете како Linux, отворени и бесплатни софтвер, и тек како може бити у служби општег здравља и општег добра, у овом случају становника Краљева и њене шире околине.
Да бисмо сазнали како Linux доприноси општем добру и здрављу становника Краљева, посетили смо главног систем и мрежног администратора Здравственог центра „Студеница”, Милана Карапанџића (Ciscko), који ће за ЛиБРЕ! часопис дати интервју, испред Здравственог центра „Студеница” из Краљева.
Колико дуго користите Linux оперативни систем?
– Linux као примарни оперативни систем користим од 2005. године, када сам почео да радим у Здравственом центру „Студеница” у Краљеву.
Одакле потиче идеја за коришћење слободног оперативног система и ко је највише утицао на прелазак?
– Идеја потиче још из времена када сам студирао на Електронском факултету у Нишу (1996 – 2002. године). Тамо су у употреби били и Linux и Unix оперативни системи, али углавном на серверима, јер је подршка за хардвер на desktop рачунарима и доступност квалитетног корисничког софтвера била неупоредиво мања у односу на Windows OS.
Након најављене строже контроле легалности софтвера почетком 2000-их година, почео сам да проучавам алтернативе комерцијалном софтверу, и схватио да је Linux OS у виду Live дистрибуција сасвим довољан за већину свакодневних активности. Међутим, тек 2005. године сам донео коначну одлуку да где год је могуће заменим Windows Linux-ом.
Каква су досадашња искуства и колико је запосленима било неопходно времена да се прилагоде?
– Велика разлика у индивидуалном познавању рада на рачунару запослених у Здравственом центру „Студеница” је проузроковала много проблема око увођења Linux-а. Корисници који нису раније користили рачунар су овај систем прихватили без проблема, јер нису имали стечене навике око рада у графичком оперативном систему. Проблема је било код корисника који су већ користили Windows OS и желели да задрже своје апликације. Осим тога, рачунари и периферије су набављани из више извора, односно од различитих произвођача, што је захтевало мало више ангажовања да све проради, јер неки произвођачи нису желели да дају подршку за Linux OS. На срећу, скоро сви информациони системи који се користе у центру су web апликације или конзолне (Linux терминал), тако да на страни клијената није потребна никаква инсталација софтвера – све што је потребно већ се налази у Linux дистрибуцији.
Шта мислите да је ваша предност у односу на кориснике других оперативних система, као што су Windows или Mac OS X?
– Не рачунајући мању иницијалну инвестицију уколико се користи Linux OS, највећа предност је у одржавању: рачунари који раде под Linux OS-ом су мање осетљиви на „несавестан” рад корисника, првенствено мислим на вирусе и „играње” са подешавањима. Ово је још више изражено код тзв. танких клијената (thin clients), којих болница има преко 100, и који се користе као терминали Linux Terminal Server-а (Ubuntu Server + LTSP). Клијенти немају своје дискове, па тако ни локалне апликације. Најгори случај који се дешава јесте да је, у случају да корисник пријави проблем, потребно „убити” процесе на серверу за његовог клијента, за шта је потребно мање од минута. Наравно, велики број бренд рачунара који је центар добио као донацију од Министарства здравља има „MS Windows” лиценцу, па је Windows OS задржан на њима. Такви рачунари раде стабилно, али су веома често мета вируса, тројанаца и слично, и захтевају много ангажовања техничара који раде на одржавању.
Да ли можете да дате краће поређење између ранијих сервера и садашњег који је под Linux-ом?
– Центар је у старту кренуо са коришћењем Linux сервера, тако да је тешко извршити поређење.
Шта Вам је био највећи изазов код Linux-а као сервера и Linux-а на нивоу техничке подршке крајњих корисника?
– Обзиром да сам корисник desktop рачунара још из времена DOS-а, инсталација и подешавање Linux сервера ми је била сасвим природна – из конзоле. Наравно, као и код сваке технологије која тек треба да се „освоји”, било је потребно времена да се ишчита документација, као и да се за разне проблеме претражују форуми, али је све то нормална свакодневница за администратора. На страни корисника је све било једноставније, јер није било потребе за посебним подешавањима.
Да ли имате проблем који се тиче ваше интерне мреже, и ако није пословна тајна, који сервис/алат/програм користите за умрежавање?
– Како је центар био у пројекту „Развој здравства у Србији” у време када сам почео да радим у њему, искористили смо прилику да цео кампус урадимо одједном. На тај начин смо добили врло квалитетно решење (Cat6 каблирање, Cisco активна опрема, гигабитни backbone), и уз минимално одржавање то решење функционише и данас.
Да ли можете да набројите неколико највећих недостатака Linux система (како на корисничком тако и на серверском нивоу)?
– На корисничком нивоу је највећи проблем подршка за јефтине периферне уређаје, каквих има много у установама као што је Здравствени центар. Такви уређаји обично долазе са драјверима за MS Windows, па неретко мора да се уради инсталација новијег Linux OS-а да би уређај радио.
Код сервера је проблем у томе што, понекад, новије верзије сервиса нису компатибилне са постојећим системом, па је због само једног сервиса потребно инсталирати нову верзију OS-а.
Коју апликацију или сервис сматрате за највећу предност на Linux платформи?
– Највећа предност коју ми пружа Linux платформа се огледа у алатима за свакодневне активности око одржавања система. На пример, програми као што су ssh, nmap, htop, ps и слични су веома једноставни за коришћење под Linux-ом, док код Windows-а за сваки од њих постоји посебна графичка апликација, чије коришћење је у најмању руку „неприродно”.
Која апликација, сервис или програм отвореног кôда је Вама лично најдража на Linux платформи?
– Како често имам потребу за прављење услужних програма за једнократне анализе и извештавања, највише ми користи LAMP – једноставно је инсталирати и подесити га, у базу података је могуће увозити податке из разних структура (XML, CSV и слично), а развој апликације у PHP-у не одузима превише времена.
Колико приватно користите Linux и уопште програме отвореног кôда?
– На мом кућном рачунару је тренутно инсталирана дистрибуција Ubuntu 12.10. У случају да ми је неопходан Windows (захтев корисника, непостојање Linux решења), користим Oracle VM VirtualBox.
Када бисте требали да препоручите Linux сервер Вашем потенцијалном колеги који ради на Windows серверу, шта бисте му рекли у три речи?
– Модуларност, безбедност, отвореност.
Linux је често у другом плану или га уопште нема како у основној, тако у средњој и вишој школи. Када помињемо вишу школу, конкретно мислимо на IT сектор. Које је Ваше мишљење поводом тога?
– Већина корисника која има прилику да популарише неку платформу је почела као Windows корисник и природно је да иде линијом мањег отпора, поготову ако му Windows платформа задовољава све свакодневне потребе у раду. С друге стране, иако је Linux на дуже стазе исплативије решење, била би потребна већа иницијална улагања, што је јако тешко у ситуацији у којој не знамо шта ће бити сутра. Овакве ствари се морају решавати на државном нивоу кроз разне дугорочне стратегије.
Да ли бисте оправдали комерцијализацију Linux-а у циљу боље подршке?
– Сведоци смо да већ сада постоје разне врсте дистрибуција Linux-а, од оних који строго садрже отворен кôд, до оних комерцијалних, за чију подршку се плаћа. Сваки корисник мора да се „пронађе” у тој понуди, и мислим да тако и треба да остане. Могућност избора код Linux платформи је нешто што други оперативни системи не могу да понуде.
Колико дуго су трајале припреме за прелазак на Linux?
– Увођење Linux-а у Здравствени центар „Студеница” је део пилот-пројекта, тако да нисмо били оптерећени могућим неуспехом, јер је и неуспех неки резултат који би другим здравственим центрима дао смернице. Зато није било посебних припрема, али су иницијално ипак ангажовани професионалци, да би касније одржавање преузела служба у оквиру самог центра.
Да ли крајњи корисници користе локализоване графичке интерфејсе?
– То зависи од навика корисника. Већина њих ни раније није радила на локализованим интерфејсима, а рачунари им служе углавном за одређену намену (најчешће коришћење неког од информационих система који су на српском језику), тако да им локализација самог графичког интерфејса није битна.
Да ли се планира већа сарадња са заједницама корисника слободног софтвера у смислу организовања предавања на којима ће запослени стећи нове вештине у коришћењу слободног софтвера?
– Корисници у Здравственом центру углавном користе наменске софтвере, тако да им познавање доступног слободног софтвера није примарно, па није било потребе ни за едукацијом. Ипак, тренутна дешавања показују да ће огромна папирологија у здравственим центрима бити замењена електронском евиденцијом, па не треба искључити могућност сарадње са заједницама корисника слободног софтвера.
Да ли за крај имате неку поруку како за ваше колеге систем администраторе, тако и за крајње Linux кориснике, као и за читаоце ЛиБРЕ! часописа?
– Порука свим корисницима који оклевају да користе Linux платформу је да прихвате да та платформа није никакав експеримент IT експерата, већ производ који је у потпуности сазрео и применљив како за корпоративну примену, тако и за обичне крајње кориснике.
Захваљујемо се Милану на овом интервјуу, а као закључак овог ексклузивног интервјуа можемо рећи да је Linux као отворен и бесплатан софтвер и тек како употребљив, како као серверска платформа, али исто тако и као платформа за крајње кориснике, у овом случају здравствене раднике Здравственог Центра „Студеница”, и да овај пример могу да следе многи, јер ће имати далеко више могућности за прилогођавање система својим потребама. Такође, већина овог софтвера и Linux дистрибуција су бесплатне у смислу цене, а премда живимо у тешким економским условима, и ту погодност треба оберучке искористити.
Модуларност, велика флексибилност, безбедност и једноставност јесу адути зашто Србија у целости треба да се преоријентише на овакав модел рада тј. пословања. Као што је више пута истакао наш саговорник, бенефит од Lunux-а као серверске и корисничке платформе је доста висок и када помињемо бенефит, не мисли се одмах на цену, али ни ту чињеницу не треба изоставити.
Останите отворени, слободни и, наравно, здрави.
Користан линк: