Slobodan softver u nauci – Zašto je slobodan softver bitan za razvoj nauke i tehnologije

Autor: Stefan Nožinić

Slobodan softver jeste softver čiji je kôd javno dostupan svima i svako može da doprinese njegovom razvoju, pa čak i da nije programer. Ovakva vrsta softvera ima i obrazovni značaj na društvo jer omogućava obrazovanje ostalih ljudi, pre svega u računarstvu, ali i u lingvistici, matematici, astronomiji i ostalim disciplinama. Sama ova činjenica doprinosi tome da je slobodan softver izuzetno koristan u naučnom obrazovanju. Pored svega toga, slobodan softver i na ostale načine doprinosi nauci, ali isto tako ima veoma slične principe koji se u nauci prihvataju kao standard.

Nauka sve više i više ulazi u naš svakodnevni život, i ljudi se sve više i više njome bave. Velike firme često imaju svoje laboratorije koje se bave istraživačkim radom. Zbog velikih zahteva nauke, često smo prinuđeni da koristimo računar za velike proračune. Ovo je sasvim logično, jer je danas količina podataka postala toliko velika da jedan čovek za čitav svoj život ne može da stigne da obradi toliko stvari. Naravno, računaru je potreban neki softver koji bi te podatke obrađivao, a ključno pitanje koje se pri tome postavlja jeste koji softver izabrati. Ako takav softver već postoji, onda je sasvim trivijalno njega upotrebiti za ovu namenu. Problem nastaje ako takav softver ne postoji. Filozofija slobodnog softvera ovde pomaže, u smislu da možemo uzeti softver slične namene i prepraviti ga, u zavisnosti od naših potreba. Ako ne postoji ni softver slične namene, onda ga moramo napraviti od nule, a to postaje problem ako ne znamo odakle da počnemo i ako ne znamo kako bi taj softver trebalo da izgleda. Ovde dolazimo do onog obrazovnog sadržaja koji slobodan softver ima kod sebe. Imajući u vidu da je izvorni kôd slobodnog softvera javno dostupan, možemo pogledati kako je neku ideju neko drugi impementirao i to iskoristiti za našu implementaciju.

Slobodan softver je najčešće besplatan, što dodatno umanjuje troškove raznih laboratorija, koje svoje finansije mogu preusmeriti na kupovinu razne laboratorijske opreme koja je najčešće skupa, zbog materijala od kojeg se proizvodi. Ovo nije slučaj samo u naučnim projektima, već i mnogo šire. Naime, neki gradovi, pa čak i neke države, počeli su takođe da na svojim računarima koriste slobodan umesto komercijalnog softvera.

Još jedan od razloga zašto je slobodan softver bitan u nauci jeste taj što daje slobodu korisniku i oslobađa ga od manipulatorske barijere velikih firmi. Mnoge firme koje se bave razvojem komercijalnog softvera forsiraju svoje proizvode i svoje mišljenje, i bez postojanja slobodnih alternativa nauka bi izgubila svoj smisao, a to je da se zaključci donose racionalno, a ne u zavisnosti od prohteva neke firme koja ima profit u tome.

Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da probudimo svest o tome koliko je slobodan softver bitan za razvoj nauke i tehnologije i zašto sve više instituta i naučno-istraživačkih projekata prelazi na isti. U narednim brojevima ćemo predstaviti neke vodeće slobodne alate koji se koriste u oblasti nauke.