Слободан софтвер у науци – Зашто је слободан софтвер битан за развој науке и технологије

Аутор: Стефан Ножинић

Слободан софтвер јесте софтвер чији је кôд јавно доступан свима и свако може да допринесе његовом развоју, па чак и да није програмер. Оваква врста софтвера има и образовни значај на друштво јер омогућава образовање осталих људи, пре свега у рачунарству, али и у лингвистици, математици, астрономији и осталим дисциплинама. Сама ова чињеница доприноси томе да је слободан софтвер изузетно користан у научном образовању. Поред свега тога, слободан софтвер и на остале начине доприноси науци, али исто тако има веома сличне принципе који се у науци прихватају као стандард.

Наука све више и више улази у наш свакодневни живот, и људи се све више и више њоме баве. Велике фирме често имају своје лабораторије које се баве истраживачким радом. Због великих захтева науке, често смо принуђени да користимо рачунар за велике прорачуне. Ово је сасвим логично, јер је данас количина података постала толико велика да један човек за читав свој живот не може да стигне да обради толико ствари. Наравно, рачунару је потребан неки софтвер који би те податке обрађивао, а кључно питање које се при томе поставља јесте који софтвер изабрати. Ако такав софтвер већ постоји, онда је сасвим тривијално њега употребити за ову намену. Проблем настаје ако такав софтвер не постоји. Филозофија слободног софтвера овде помаже, у смислу да можемо узети софтвер сличне намене и преправити га, у зависности од наших потреба. Ако не постоји ни софтвер сличне намене, онда га морамо направити од нуле, а то постаје проблем ако не знамо одакле да почнемо и ако не знамо како би тај софтвер требало да изгледа. Овде долазимо до оног образовног садржаја који слободан софтвер има код себе. Имајући у виду да је изворни кôд слободног софтвера јавно доступан, можемо погледати како је неку идеју неко други импементирао и то искористити за нашу имплементацију.

Слободан софтвер је најчешће бесплатан, што додатно умањује трошкове разних лабораторија, које своје финансије могу преусмерити на куповину разне лабораторијске опреме која је најчешће скупа, због материјала од којег се производи. Ово није случај само у научним пројектима, већ и много шире. Наиме, неки градови, па чак и неке државе, почели су такође да на својим рачунарима користе слободан уместо комерцијалног софтвера.

Још један од разлога зашто је слободан софтвер битан у науци јесте тај што даје слободу кориснику и ослобађа га од манипулаторске баријере великих фирми. Многе фирме које се баве развојем комерцијалног софтвера форсирају своје производе и своје мишљење, и без постојања слободних алтернатива наука би изгубила свој смисао, а то је да се закључци доносе рационално, а не у зависности од прохтева неке фирме која има профит у томе.

Надамо се да смо овим текстом успели да пробудимо свест о томе колико је слободан софтвер битан за развој науке и технологије и зашто све више института и научно-истраживачких пројеката прелази на исти. У наредним бројевима ћемо представити неке водеће слободне алате који се користе у области науке.