Manjaro Linux

Autor: Aleksandar Brković

Arch Linux je veoma poštovan među Linux korisnicima, kao dobro dizajniran rolling-release sistem koji ima fenomenalnu dokumentaciju. U isto vreme, Arch nije prvi izbor mnogih korisnika iz razloga što zahteva dosta tehničkog znanja i troši previše vremena na instalaciju i konfiguraciju sistema. Za jednom instaliran, konfigurisan i uređen po ukusu korisnika Arch će znati da se oduži svom korisniku jednostavnošću i udobnim radom. Za korisnike kojima instalacija Arch-a ipak predstavlja problem, tu je jedan od Arch spinova, Manjaro Linux.

Manjaro Linux ili kraće Manjaro (izgovara se Mandžaro kao Kilimandžaro) jeste Arch baziran sistem koji nudi pojednostavljen automatizovan proces instalacije, u odnosu na instalacioni proces koji se koristi na Arch-u. To je njegova najveća prednost u odnosu na Arch ali istovremeno i njegova najveća mana. Otkud ova kontroverza? Molimo za malo strpljenja, objasnićemo to kroz ovaj tekst.

Sva izdanja Manjaro Linux-a dolaze kao žive slike (LIVE CD ili DVD). Ovo omogućava korisniku da prvo isproba mogućnosti ovog sistema, da se upozna sa izgledom i funkcionalnošću, pa da tek onda pristupi procesu instalacije.

Instalacioni proces može se odraditi na dva načina. Prvi je uz pomoć CLI instalera, koji se sprovodi kroz prozor terminala i označen je kao stabilan. Drugi način je preko grafičkog instalera, koji je još uvek u beta fazi, ali koji izvršava proces instalacije bez problema. Treba samo pomenuti da CLI instaler donosi mnogo veću kontrolu i detaljniju konfiguraciju sistema kroz sam proces instalacije od GUI instalera. Pošto se ovim tekstom više obraćamo korisnicima sa manje iskustva, predstavićemo grafički instaler, kao lakši način za instalaciju Manjaro Linux-a.

Na samom početku instalacije, grafički instaler nudi kroz svoj interfejs impresivan niz jezika koji se mogu koristiti u procesu instalacije. Sledeći korak je izbor lokaliteta, te izbor vremenske zone, potpomognut lepom grafičkom kartom. Sledi izbor tastature i rasporeda iste. Naredni korak je opcija particionisanja. Prva mogućnost je automatsko particionisanje koji briše sve podatke sa tvrdog diska i na sveže obrisan tvrdi disk priprema particije. Drugi način je ručno particionisanje, napredni mod, gde korisnik sam po sopstvenom izboru kreira particionu tabelu. Nakon obavljenog posla, vrši se instalacija sistema u pozadini, dok korisnik ima mogućnost da konfiguriše korisnički nalog i lozinku u isto vreme. Čitav proces instalacije traje petnaest do dvadeset minuta. Kako je Manjaro Linuxrolling-release distribucija, proces instalacije će ubrzo zaboraviti korisnici, kojima ostaje da redovno nadograde sistem, i uvek će imati najnoviju verziju bez potrebe za reinstalacijom sistema.

Manjaro dolazi u više različitih „ukusa”. Manjaro tim je pripremio Xfce, Openbox i KDE izdanje. Ova tri izdanja su nemački precizno dizajnirani, a po kombinaciji boja koje preovladaju, crno-zelena kombinacija, može se upoređivati samo sa openSUSE. Naše je mišljenje da ova tri izdanja po dizajnu ne zaostaju mnogo za openSUSE-om. Osim izdanja Manjaro tima korisnik može da bira i „ukuse” koje je pripremila zajednica: Gnome, Cinnamon, e17, LXDE i Mate. Od ovih izdanja korisnik može da očekuje solidnu funkcionalnost ali ne i maksimalnu uglancanost kao kod zvaničnih izdanja. Tu na scenu stupa kreativnost korisnika, a uz malo mašte mogu se doraditi čak i zvanična izdanja, promenom teme ivica prozora i teme radne površi, tako da sve može izgledati još privlačnije. Nekome će možda zasmetati nedostatak Plymouth teme. Što se fontova tiče, podrazumevano su postavljeni Sans fontovi. Promenom na DejaVu Sans porodicu fontova, dobija se lepši prikaz, a i renderovanje i subpiksel hitovanje je bolje.

Set predinstaliranih programa zavisi od izbora izdanja. Već neko vreme je standard za Live DVD da slika bude veličine 1.1 do 1.2GB. Zbog ovako uspostavljenog standarda na živi DVD može da stane sve manja količina predinstaliranog softvera. Distribucije zato po svom nahođenju izbacuju neke programe koji su do sada dolazili standardno na živim medijima. Bez obzira na to, u vreme brzog interneta, to ne treba smatrati velikim propustom. U većini Manjaro izdanja podrazumevano su instalirani VLC player, Flash i Java, zatim Firefox i Thunderbird. Kancelarijski paket LibreOffice donosi samo Writer i Calc. Naknadno korisnik može lako u zavisnosti od konkretnih potreba dopuniti ovaj oskudni spisak programa.Stabilnost i autodetekcija hardvera

Iako je Manjaro rolling-release distribucija, sistem je izuzetno stabilan tokom opšte upotrebe. Tome doprinosi odluka Manjaro tima da svojoj distribuciji obezbede samostalne riznice. Podrazumevano Manjaro koristi riznice sa provereno stabilnim sistemskim paketima. Osim ovog seta riznica korisnicima je u ponudi nestabilna riznica sa bleeding edge Arch paketima koji za zvaničnom Arch riznicom kasni maksimalno dva dana i testing riznica sa paketima koji prelaze iz nestabilne riznice čim prođu inicijalnu proveru. Izbegavanjem bleeding edge softvera Manjaro-u se mnogo ređe dešava da upadne u „nevolje” nakon nadogradnji paketa u odnosu na Arch.

Autodetekcija hardvera je pristojna, već pri pokretanju žive sesije, hardver će biti automatski konfigurisan. Ovo uključuje vlasničke Broadcom WiFi drajvere, podršku za USB 3G modeme za bežični internet. Što se tiče drajvera za grafičke kartice, Manjaro podrazumevano koristi OSS nouveau drajver za Nvidia odnosno ati-dri za AMD/ATI grafičke kartice. Vlasnički drajveri se mogu instalirati naknadno i dostupni su u riznicama.

Glavna alatka za administraciju sistema i njegovo ažuriranje je Pacman, korisnicima dobro poznat iz Arch Linux-a. Veoma kvalitetan i brz paket menadžer sa mnoštvom opcija. Relativno je jednostavan za upotrebu, program uz čiju pomoć se sistem lako održava i nadograđuje. Tvorci Manjaro Linux-a su otišli korak dalje i korisnicima stavili na raspolaganje dva GUI shell-a za Pacman: Pamac i Octopi. Ova dva shell-a Pacman-a pomalo liče i imaju ulogu kao Synaptic na Debian baziranim sistemima, ali su mnogo prostiji i imaju manje opcija. U Xfce izdanju Manjaro Linux-a, Octopi i Pamac su se specijalizovali i imaju razdvojene uloge.

Octopi je pregledan alat, zadužen za ažuriranje softvera, koji nudi informacije o zastarelosti paketa. Klikom na upozorenje o zastarelim paketima otvara se lista paketa koji su dostupni za ažuriranje. Octopi takođe pruža informacije korisniku o zavisnostima koje će biti instalirane sa novim paketima.

Pamac se specijalizovao za dodavanja i uklanjanja softvera. Osim instalacije paketa iz zvaničnih riznica Pamac može da pretražuje i instalira programe iz AUR-a. Za one koji nisu koristili Arch Linux, AUR je Arch Users Repository, riznica koju održava Arch zajednica i sadrži PKBUILD-ove koji omogućavaju automatsko kompajliranje paketa iz izvornog koda, što Arch korisnicima daje lak automatski pristup celokupnom open source softveru. Ovo znači da, ako želite da znate da li postoji neki open source program iz bilo koje oblasti primene, pitajte Arch korisnika, on će vam u nekoliko klikova proveriti da li to postoji i u kojoj verziji. Pamac se dobro snalazi i sa deinstalacijom paketa prilikom koje, osim osnovnog paketa, uklanja i sve nepotrebne zavisnosti koje je roditeljski paket sa sobom povukao pri instalaciji.

Samo u Xfce izdanju funkcije Pamac-a i Octopi-a su razdvojene, u ostalim izdanjima Octopi sem ažuriranja softvera može da služi i za dodavanje i uklanjanje paketa.

Važan segment svakog operativnog sistema je dokumentacija i podrška koju korisnici mogu upotrebiti radi lakšeg snalaženja pri korišćenju. Manjaro-va infrastruktura je prilično dobra, sajt je atraktivan i obezbeđuje direktno preuzimanje i preuzimanje dostupnih izdanja preko torrent-a, a takođe tu su i wiki i forum za korisnike.

Međutim, najbolji resurs za Manjaro Linux što se tiče pomoći korisnicima, jeste njegova kompatibilnost sa Arch Linux-om. ArchWiki je sjajan primer kako se sređuje dokumentacija koja prati određenu distribuciju. Pokriveni su svi aspekti i detaljno objašnjeni, od postavljanja osnove do konfiguracije najsitnijih detalja. Ovo je ogromna prednost, a Manjaro je može koristiti na osnovu svoje podudarnosti sa Arch-om.

Manjaro iako je prilično jednostavan, nije distribucija za apsolutne početnike. On je Arch za lenje korisnike koji više vole da forkuju već gotovo rešenje, nego da ga stvaraju od nule. Manjaro u odnosu na Arch donosi pojednostavljenu instalaciju desktop OS-a, nešto stabilnije sistemske pakete u riznicama i dva GUI shell-a za Pacman. Sve ostalo je gotovo identično kao na Arch-u. Prednost ovakve filozofije je što dobijate praktično Arch desktop sa grafičkim okruženjem i predinstaliranim osnovnim programima za petnaest do dvadeset minuta, a ne za dva do tri sata, koliko je potrebno da se to isto uradi gradnjom Arch desktop OS-a od nule.

Mane su što je Manjaro u startu stvoren kao desktop OS i ne može kao Arch da bude server ili nešto sasvim drugo što napredni korisnik može da izgradi od Arch osnove. Ovu poslednju tvrdnju treba uzeti sa dosta rezerve jer postoji Manjaro minimal NET edition koja je poput Arch-a bez grafičkog okruženja i programa. Ovo je pre osnova za community editions Manjaro nego za neku ozbiljnu izgradnju sistema od nule. Nema smisla Manjaro koristiti za nešto, što Arch radi mnogo bolje.

Manjaro je odlično rešenje za sve korisnike koji nameravaju da jednom isprobaju Arch Linux i slobodno se može smatrati prvom stepenicom na tom putu.

Koristan linkovi: [1] http://en.wikipedia.org/wiki/Manjaro
[2] http://manjaro.org/
[3] http://manjaro.org/get-manjaro/
[4] http://wiki.manjaro.org/index.php?title=Main_Page
[5] http://forum.manjaro.org/
[6] http://libretechtips.com/reviews-linux/manjaro-linux-0.8.9-cinnamon