Сербиан 2014 (1. део)

Аутор: Дејан Маглов

Ово неће бити класична рецензија Linux дистрибуције јер Сербиан није обична дистрибуција. Сербиан је српска национална дистрибуција настала углавном компоновањем, а не развојем. Баш зато што је српска, кад је аутор овог текста у својству уредника питао у редакцији, „Има ли добровољаца да пишу о овој дистрибуцији?”, добио је одговор да је то шкакљива тема и да дистрибуцију није прихватила Linux заједница Србије. Кад је тако, аутор овог текста је помислио: „Онда је то баш занимљива тема за мене. Ја волим шкакљиве и контроверзне теме.” (прим.аут.).

ЛиБРЕ! има обавезу да популарише домаће пројекте. Због ограничења простора за један чланак и занимљивости теме можете очекивати више наставака о овој интригантној дистрибуцији.

Као прво морамо утврдити да ли је то уопште тема за нас. Дефинитивно, на први и на сваки други поглед се види да је то слободни софтвер са малим примесама бесплатног власничког софтвера (flashplugin, кодеци и Skype). Такође, јасно је да је то Linux дистрибуција, оригинални Linux кернел је основа овог оперативног система. Лиценце нису повређене неовлашћеним потписивањем испод дела који је неко други урадио.

Да ли је овај оперативни систем нешто ново, што би приређивачу овакве дистрибуције дало за право да промени оригинално име? Овде треба стати и размислити. Шта је дефиниција нечег новог? За власнички софтвер је примењива креационистичка теорија развоја. По тој теорији власник софтвера је његов Бог и створитељ. Једино створитељ има право на измену своје креације и даље умножавање. Према томе створитељ је тај који ће рећи када је нешто ново.

Слободан софтвер прати еволуционистичку теорију развоја. По еволуционистичкој теорији нови живот је плод копирања, модификовања и комбиновања. Постоје еволутивни скокови који су плод већих промена спољашњих услова, али у већини случајева промене су мале. Само најбоље комбинације копирања, модификовања и комбиновања опстају, а једино време може да покаже да ли је та комбинација успешна.

Сербиан има све елементе еволуције. То је копиран Debian-ов модел модификован симпатичним оригиналним графичким елементима као и подешавањима који одговарају задатом пројектном задатку, комбинован са апликативним софтвером који, такође, задовољава пројектни задатак.

Чак је и име Сербиан, случајно или намерно, врло примерено овој дистрибуцији. Ако је тачна легенда да је име Debian изведено од имена Јана Мордока, оснивача Debian покрета и његове жене Деб, онда је Сербиан одлична аналогија. Серб као Србин и Иан као Јан Мордок. Деб ће, надамо се, опростити што је „изгурана” из имена.

Пројектни задатак ове дистрибуције је једноставан – компоновати потпуно локализовану српску дистрибуцију са, такође, локализованим апликативним софтвером који покрива све основне области примене рачунара и подесити тај систем тако да омогућава филозофију „инсталирај и одмах користи”.

Мишљења смо да овакав пројектни задатак има више смисла од пројектног задатка Pear OS. Да подсетимо, Pear OS је сад већ бивша француска дистрибуција чија је особеност била само у томе да је подсећао на Mac OS X. Pear OS је била званична Linux дистрибуција на Distrowatch-у. Ако је Pear OS-у званична Linux дистрибуција, не видимо зашто и Сербиан не би била прихваћена дистрибуција.

Композитори Сербиана нису урадили никакво чудо. Све компоненте Сербиана су већ биле локализоване. Ово не умањује спретност и напор композитора да пронађу најбоље локализоване компоненте и уклопе их у једну складну целину.

Свесно или несвесно Сербиан је поставио неке репере који ће га поставити на значајно место у историји FLOSS-а у Србији, без обзира на то да ли ће бити прихваћен и да ли ће наставити са развојем или не. Примарно, ово је прва српска дистрибуција која је успела да дође до нулте верзије (аналогно нултом броју ЛиБРЕ!) без новчаних субвенција. Секундарно, својом појавом и концептом компоновања Сербиан је дао јасан пресек тренутног стања активизма у FLOSS заједници Србије.

Чињеница да је Сербиан први успео да дође до нулте верзије, даје му предност и већу шансу да опстане. Такође, показује да је тај концепт успешнији од неких других. За корисника је важан његов концепт „инсталирај и одмах користи”. Оно што му се највише замера, јесте да није ништа ново него обични ремикс. Управо то је његов највећи плус и интерес аутора. Сербиан је ремикс већ постојећег софтвера без већих измена и то га чини самоодрживим. Аутори практично немају посла око одржавања, Сербиан ће се сам одржавати бар до нове стабилне верзије Debian-а.

Овакав концепт је идеалан за локалну дистрибуцију опште намене са малом локалном заједницом која је одржава. Да није тако и да су аутори радили веће измене на изворном софтверу, имали би великог посла око одржавања и то би функционисало само док их држи ентузијазам.

Следећа замерка на рачун Сербиана – чему још једна Linux дистрибуција, поготову што то није револуционарно нова дистрибуција? Одговор је врло једноставан – прво зато што слободни софтвер подстиче на овакве пројекте, а друго зато што је добро да постоје националне дистрибуције. Националне дистрибуције популаришу слободан софтвер, чувају језик и посебност једне нације. Истина је да сваки иоле искуснији Linux корисник може себи да искомпонује ово што Сербиан нуди. За то је потребно издвојити неколико сати, а Сербиан то нуди за мање од пола сата. Сербиан је сад поставио стандард шта треба да има један локализован OS да би био комплетан. Овако скупљен локализован слободни софтвер на једном месту је показао све мане и понеку врлину дотадашње локализације софтвера. Показује и које области примене рачунара нису покривене локализованим софтвером.

Не само да је једној нацији потребна једна оваква дистрибуција Linux-а опште намене, већ је потребна још једна строго контролисана дистрибуција пословне намене. Сама стихијска природа развоја слободног софтвера намеће потребу да нација која жели да га користи у пословне сврхе, мора да има своју строго контролисану дистрибуцију. У пословном окружењу не сме се десити да неки неконтролисани update доведе до престанка рада битног пословног софтвера. Задатак националне дистрибуције пословне намене је да контролише развој оперативног система и пријављеног апликативног софтвера те да на време интервенише и спречи било какву могућност нестабилности у раду. Наравно, ово је већ нека друга прича за други чланак. Овде само напомињемо као илустрацију да не само да није бесмислено имати још једну дистрибуцију у мору различитих дистрибуција, него нам чак није ни довољна за све наше потребе.

Мане Сербиана анализирамо кроз призму пројектног задатка. Основни пројектни задатак је локализација. Пошто је Сербиан компонована дистрибуција, све мане „иду на душу” узводно на локализацију компоненти. Наше замерке су усмерене у два правца.

Прва замерка се односи на то да многи слободни софтвери уопште нису локализовани. Аутор овог текста, рецимо, не користи локализован OS због тога што му смета кад на истом систему има помешане програме на енглеском језику, на српској латиници и на српској ћирилици (прим.аут.). Зато је права уметност била компоновати Сербиан који неће имати ових проблема. У Сербиан не могу ући компоненте које нису већ локализоване на српску ћирилицу. Зато није примерна примедба, зашто неки популарнији програм није ушао у списак програма Сербиана? Одговор је једноставан – није локализован. Зато смо већ рекли да је значај Сербиана у томе да је направио својеврсни пресек тренутног стања локализације слободног софтвера.

Побољшање овог сегмента може да се оствари само узводно. Што више будемо имали локализованог софтвера, Сербиан ће бити богатији и кориснији. Нека Сербиан због тога буде подстицај за бољу локализацију софтвера.

Друга замерка односи се на непостојање стандарда за локализацију. Сербиан је и ту дао јасну слику. На истој страници изборника (фаворити) имамо Skype, „К3б” и „Гнуов програм за обраду слика”. Ова недоследност „боде очи”. Овај проблем је имао и ЛиБРЕ!, како писати имена програма? Да ли писати у оригиналу латиницом, писати по Вуковом правилу „пиши како се чита” ћирилицом или превести име на српски језик? Ово није стандардизовано и не зна се кад ће бити. Било би добро да се искористи Сербиан и једном за свагда усвоји стандард како ћемо то писати.

Сличан је проблем и са преводом команди и алата у програмима. Док су локализације програма биле пројекти сваки за себе, није био уочљив проблем непостојања стандарда. Кад се овако упакује у једну дистрибуцију, све мане испливају на површину.

Шта рећи за крај првог наставка? Овај наставак се поприлично одужио, а успели смо тек да прокоментаришемо концепт. Садржај, artwork, употребљивост, стабилност, перформансе и упознавање са ауторима (аутором) морамо да оставимо за неки други наставак.

Закључак овог наставка: Сербиан не само да је испунио очекивања, већ их је и премашио. Значај Сербиана је немерљив за FLOSS заједницу Србије и то без обзира шта ће бити са њим у будућности. Не бисмо волели да у будућности аутори Сербиана одустану од компоновања националне дистрибуције зарад прављења светски признате и прихваћене дистрибуције. То би био велики губитак за национални FLOSS а мали или никакав допринос светском. Требало би да аутори буду задовољни чињеницом да су „први у свом селу”. Сада су у позицији да својим радом утичу на све националне FLOSS пројекте. Шта више од тога може да пожели неки FLOSS активиста, ако већ достигне позицију „дићи руку, а пук да га следи” (стихови Душка Трифуновића из песме „Шта би дао да си на мом месту?”).

Овај наставак би био недоречен кад осим похвала на рачун композитора Сербиана не бисмо споменули и све узводне пројекте као што су LibreOffice Србија, Mozilla Србија, затим људе који су помогли локализацију KDE-а, аутора Lancelot-а, Great little radio player-а и многе друге који су омогућили да се Сербиан појави.

Користан линк: http://www.debian-srbija.iz.rs/

Наставак