Сербиан 2014 (3. део)

У другом наставку рецензије Сербиана (24. број) обећали смо интервју с његовим аутором. Најзад смо ступили у контакт са Слободаном Николићем, одговорним човеком за то што Сербиан изгледа управо овако.

ЛиБРЕ!: За почетак, Слободане, захваљујемо ти се што си нам изашао у сусрет и што ћеш нам објаснити детаље око реализације Сербиана.

С. Николић: Захвалио бих се ЛиБРЕ! часопису који је квалитетно и афирмативно подржао још један домаћи пројекат. Компоновање, термин који је коришћен у текстовима, сматрам потпуно прикладним за овакву врсту обављеног посла.

ЛиБРЕ!: Како је дошло до идеје да компонујете једну српску дистрибуцију?

С. Николић: Идеја за пројекат се појавила на OSS форуму, али су тадашњи чланови руководећег тима одбацили могућност да стану иза пројекта са KDE графичким окружењем. Зашто, то морате питати њих, а мени је преостало да самостално објавим скоро финализован пројекат, или да он заврши у канти за смеће. Одлучио сам се за ово прво, јер се налазимо на територији слободног софтвера где свако може да делује без ограничења.

ЛиБРЕ!: Како сте дефинисали пројектни задатак за Сербиан? Који су били мотиви?

С. Николић: Бићу слободан да цитирам ЛиБРЕ! часопис: „Националне дистрибуције популаришу слободан софтвер и чувају језик и посебност једне нације.” Пројектни задатак ове дистрибуције је прилично једноставан – обликовати оперативни систем на српском језику и подесити га да буде што више употребљив, одмах по инсталацији. Сербиан долази са комплетом познатих програма за општу употребу, а пошто је стање превода било битан критеријум, неке апликације су преведене да би нашле своје место у објављеним издањима. Под пројектни задатак спада и промоција новог производа, што је подразумевало дизајн који мора да привуче пажњу особа које нису никада чуле за Linux. Самим тим што је заснован на стабилном Debian-у, пројекат није тежио да импресионира експертски део домаће Linux заједнице.

ЛиБРЕ!: Колико је особа учествовало у пројекту?

С. Николић: Верзију са KDE окружењем сам урадио самостално и нисам имао намеру да радим друга окружења. Онда се појавио ентузијаста који годинама користи Openbox, тако да је то издање у највећој мери резултат његовог деловања. Неколико месеци касније, пројекту се прикључила још једна чланица, а и неколико појединаца се пријавило за будућа тестирања. Посредно, у пројекту су учествовали и сви активисти који су последњих година допринели радећи на разним преводима.

ЛиБРЕ!: Интересује нас зашто је Сербиан базиран баш на стабилној грани (Wheezy), а не на testing грани (Jessie) као већина новијих дистрибуција базираних на Debian-у?

С. Николић: Ако смо већ утврдили да се бавимо компоновањем, како мислите да то изведемо без квалитетних програмера? Није никакав проблем да се данас избаци ISO слика (енг. image) са testing ризница, али шта радити ако не функционише VLC на који су сви навикли? Још горе, може се десити да у јулу неки програм функционише, а у августу буде неупотребљив. Треба ли онда да ставимо обавештење о чекању на узводне исправке? Могу да замислим како би то деловало на кориснике који су дошли са Windows-а. Да закључим, мислим да најновија одлука Mint-а да за своју основу користи само LTS, показује да је направљен исправан избор, на задовољство корисника.

ЛиБРЕ!: Спој KDE-а и Wheezy-а је веома редак. Ми знамо само за једну такву дистрибуцију, Kwheezy која није веома популарна. Претпостављамо да је избор KDE-а условљен жељом да се користи само најбоље од Linux-а, а и због личног афинитета аутора. Да ли смо у праву?

С. Николић: Да, у праву сте. Стабилни Debian/KDE је на мом desktop рачунару већ неколико година и нисам уопште размишљао да обликујем дистрибуцију са окружењем које познајем површно. Живимо у земљи где је нормално да керамичар буде министар одбране, или да министар спорта упоређује спортисте са панчевачком омориком, али овде неће важити таква правила. Ако се појави активиста који добро познаје нпр. Mate, може слободно да се прикључи пројекту.

ЛиБРЕ!: Свиђа нам се што постоји и верзија Сербиана за старије рачунаре са Openbox WM-ом. Овим је Сербиан покрио потребе већине хардвера. KDE и Openbox практично су две крајности. Можда баш због оволике разлике, мишљења смо, да Сербиану недостаје „живи” (енг. live) диск који би помогао корисницима да се определе коју верзију желе на свом рачунару. Може ли се очекивати да нека наредна верзија добије и ту функцију?

С. Николић: ISO слике су обликоване алатком live-build, што значи да јесу „живи” дискови, али је овај аутор одлучио да ту опцију уклони из почетног менија. То даје јасну поруку кориснику – ако немаш намеру да инсталираш, немој ни преузимати диск! Познато је да такве пробе (live, wubi и vbox) никада нису биле меродавне за квалитет, већ да се прави утисак стиче инсталацијом на чврсти диск. Постоје сајтови на којима су рецензије на основу једног „живог” подизања, али ЛиБРЕ! је озбиљан часопис, па ће и убудуће, без проблема, урадити праву инсталацију. Битно је што сада може комотно да се верује да је број преузетих копија приближан броју инсталација.

ЛиБРЕ!: Прединсталирани програми у Сербиану су добро одабрани и фино локализовани. Приметили смо проблем приликом инсталације нових програма. Уколико је нови програм локализован, добро је, али ако није, опет ће се појавити мешање језика. Ово се може спречити само сопственим ризницама. Размишљате ли да у будућности формирате сопствене ризнице за Сербиан у којима би био само локализован софтвер?

С. Николић: Сопствено складиште софтвера ће бити активирано када будемо имали нешто да ускладиштимо. Шта бисмо тренутно ставили ту? У Сербиан су уграђени српски производи, Lancelot и интернет player, а и подразумевани пакет икона је домаћи продукт. Није ми познато да постоји још нека апликација која је изостављена. Што се тиче превода, то је био и биће посао за целу Linux заједницу. Код обликовања Cp6Linux-а углавном је преведено само оно што је уграђено у дистрибуцију, а била је у погону читава генерација студената, па је нереално очекивати да сада буде другачије. За почетак, било би позитивно када би се преводиоци две главне групе договорили око стандардизације превода.

ЛиБРЕ!: У ком смеру видите даљи развој Сербиана?

С. Николић: Са постојећим кадром, можете да очекујете KDE и Openbox издања одмах по изласку наредне верзије Debian 8. Усвојили смо дизајн за ту верзију и он неће бити битније мењан. У складу са пројектним задатком Сербиана као националне дистрибуције, његов подразумевани дизајн и у наредним издањима ће имати мотиве из наше историје или уметности. План је да се издаје верзија једном годишње, тако да би она под ознаком 2016 била негде на нивоу Debian 8.5, уз могућу употребу backports ризница и уз додавање нових превода.

ЛиБРЕ!: За Linux дистрибуције је јако важно да има формирану заједницу око себе. Заједница пројекту даје основну техничку подршку и може да помогне око развоја, тестирања и унапређења. Размишљате ли о начину јачања заједнице око Сербиана?

С. Николић: Ако је питање за мене, да ли ћу подићи форум и ту бити главни, одговор је за сада негативан. То се показало као лош модел, јер када корисници увиде да о мало чему битном одлучују, стога губе интересовање да буду само радна снага. Стварање заједнице треба да буде по моделу Slackware Србије или нешто слично. Неко је дао предлог да се отвори дискусиона група, па ћемо видети како ће се ствари развијати наредних месеци. Ако нисте приметили, матични сајт за Сербиан, према Alexa порталу, налази се на трећем или четвртом месту у Србији, када су у питању адресе које пропагирају слободан софтвер.

ЛиБРЕ!: Прошло је пола године од прве објаве. Како бисте данас сумирали све што се догодило са Сербианом?

С. Николић: Изгледа да је истина оно што су наше бабе говориле, да је добро нешто почети на Божић. Све што се догодило у протеклом периоду, превазишло је почетна очекивања. Пре свега, мислим на број преузетих слика и на неочекивани број медија који је испратио објављивање Сербиана. Склон сам веровању да је дизајн производа заслужан што су се неки портали са добром посећеношћу одлучили да објаве текстове о дистрибуцији. Промоцији су се прикључили и многи патриотски медији, као и портали који делују на популаризацији ћирилице. Активна подршка стигла је и са друштвених мрежа, као и од многих појединаца, па ову прилику користим да се свима још једном захвалим.

Још једном се захваљујемо Слободану Николићу што је одвојио мало времена за нас и наше читаоце да нам разјасни околности, разлоге и мотиве зашто Сербиан изгледа баш овако и који су следећи кораци у развоју овог пројекта. За крај ове рецензије, поновићемо још једном битне интернет адресе.

Корисни линкови:
[1] http://www.debian-srbija.iz.rs (званични сајт пројекта)
[2] http://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian.html (страница за преузимање Сербиан KDE-а)
[3] http://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian-za-starije-racunare.html (страница за преузимање Сербиан Openbox-а)
[4] http://www.debian-srbija.iz.rs/p/blog-page.html (упутство за инсталацију)
[5] https://www.youtube.com/watch?v=7EjkmlEc-N8&list=PL8112689E5BA3F2BD&index=2 (инсталација Сербиана (KDE) – видео)
[6] https://www.youtube.com/watch?v=lwFRF2pOX4U&index=1&list=PL8112689E5BA3F2BD (први поглед на Сербиан KDE – видео)