Балкон 2К14 – извештај

Аутор: Стефан Ножинић

Као што сви добро знате, почетком септембра, одржан је највећи догађај на Балкану намењен промоцији слободног софтвера, слободи образовања и хактивизму. Овогодишњи BalCCon је други по реду а организован је под слоганом „Second Base” који је одличан наставак прошлогодишњег слогана „First Contact”. Иако је тешко пренети сјајну атмосферу и огромну енергију људи који су присуствовали овогодишњем BalCCon-у, покушаћемо да вам у овом тексту пренесемо макар трачак читавог доживљаја. Делује помало грубо да читав догађај поделимо у три дана, јер је хакерска енергија владала и ноћима, стога ћемо описати сваки дан засебно.

BalCCon је, за неке, почео дан раније, него што је најављено. У Музеју савремене уметности Војводине састали су се 4. септембра у 11 часова главни организатори догађаја и волонтери како би се договорили о плановима за наредна три дана да би се конгрес одвијао предвиђеним током. После кратког састанка, остатак дана пратила је опуштена атмосфера уз пиће, добар провод и, наравно, хаковање.

Јутро је помало кишовито, али то није могло да спречи овако сјајан догађај где се људи друже, забављају и размењују знање. Већ од раних сати могле су се у Музеју видети гомиле људи како дискутују на разне теме од којих неке ретко када чујете у вашем свакодневном окружењу. Сви су чекали прва предавања и радионице који су биле одржани у две сале. Обе сале су добиле и своје називе по нашим највећим научницима: Тесли и Пупину.

Мало по мало, и кренула су прва предавање. Прво предавање је било на тему квантне криптографије. Иако је ово сасвим нова дисциплина, за доста људи, помало комплексна, многи су ово слушали са одушевљењем и радозналошћу шта све могу да ураде квантни рачунари. Bernd Fix нам је указао на важност развоја алгоритама за енкрипцију који узимају у обзир моћ квантних рачунара и указао је на чињеницу да данашњи крипто алгоритми могу бити лако пробијени коришћењем квантних рачунара.

После овог сјајног предавања, уследила је реч о патентима и ауторским правима. Указано је шта је патент, шта је ауторско право и дефинисане су многе ствари које се користе у правним водама. Након увода, Жарко Птичек говорио је о томе где се ту налази Србија, али исто тако је поменуо занимљивости везане за остале земље као и проблеме које постоје у системима тих земаља. Паралелно са овим предавањем, Ђорђе Марковић је причао о 3D штампачима, bio-printing-у и комбинацији тродимензионалног скенирања и тродимензионалног штампања.

После је уследило предавање Васила Колева о системима датотека, сигурности тих система и начинима како такве системе учинити сигурним коришћењем енкрипције. Паралелно је у Тесли о фракталима говорио Предраг Бокшић. Он је говорио о хаосу и о томе како је свет око нас хаотичан и како можемо владати таквим системима.

Спава ли вам се? Christina Johanna нам је причала о спавању. Највећи проблем код хакера јесте спавање. Како функционише сан? Како да спавамо квалитетније и како да контролишемо нашу поспаност? Или, боље рећи, како да ухакујемо наш сан? И тако, док су неки спавали, други су разговарали о стартапима (енг. startup). Небојша Виславски и Никола Новаковић причали су о великим компанијама, како изабрати најбољу технологију за стартап и где се отворене технологије налазе у трци са комерцијалним.

David Oswald нам је причао о електронском закључавању које се све више користи у разним зградама и о томе како се могу такви системи пробити. Паралелно са тим, одржани су Lighting talks где су представљени разни пројекти у говору од пет до десет минута. Између осталог, Никола Харди је представио ЛиБРЕ! и указао на циљ пројекта, планове као и проблеме са којима се суочавамо. Већ у касним сатима сте могли чути предавање о пројекту Tor, о ком је писано и у нашем часопису. Moritz Bartl нам је причао зашто је Tor важан и како се користи. Иако смо покушали да кренемо хронолошки, намерно смо изоставили једно предавање и оставили га за крај. Mitch Altman нам је причао о слободном хардверу, али не само о томе. Од овог сјајног хакера и иноватора, могли се чути доста паметних ствари. Altman је причао о томе зашто је важно да радимо оно што волимо. Причао је о hackerspace-у и поменуо је један такав у Сан Франциску: Noise Bridge. Altman је нудио и кључеве како би сви имали приступ просторијама независно да ли је неко ту или није. Већ на почетку предавања није се могло ући у салу јер су сва места била заузета. Mitch Altman је указао на много битне ствари и пренео свој ентузијазам. Причао је и о својој иновацији „TV-B Gone”, уређају намењеном за даљинско искључивање телевизора на јавним местима. Да је ово на многе оставило огроман позитиван утисак, показао је и велики аплауз задивљене већине.

Викенд – доста људи не ради викендом, а и ученици и студенти су слободни. О томе сведочи и чињеница да је број људи овог дана значајно порастао. Оно што вам можемо одмах рећи, јесте да су волонтери задужени за стављање наруквица за посетиоце, имали пуне руке посла овог суботњег јутра.

Од раног јутра кренули смо право у мету: Вакцинација Android-а. Да ли можемо веровати мобилним апликацијама данас? Како да их тестирамо и какве аплете (енг. applets) можемо користити? О томе су нам причали Милан Габор и Данијел Грах. Паралелно се у Тесли говорило о аутоматизацији домова за педесет евра. Звучи немогуће? Не за Николу Расовића. Он нам је причао како је аутоматизовао свој дом коришћењем Raspberry Pi-а.

Александр Тиморин је причао о SCADA протоколима и њиховој сигурности, а на крају нам је показао и све то у пракси кроз демонстрацију. За то време, Ивица Коленкаш је говорио о структуирању података коришћењем MongoDB-а и о важности свега тога. Лука Герзић нам је причао о развоју WEB апликација са фокусом на безбедност. Указао је на честе грешке које, понекад и најбољи програмери, могу да направе. Предавање је било пропраћено забавним темама и можемо слободно рећи да смо у себи рекли „Човече, ово се и мени једном десило”.

Патроклос Аргyроудис је одржао предавање о експлоатацији меморије. Помињао је честе грешке код овог нивоа као што су buffer overflow, use-after-free и други. За све оне који нису присуствовали радионицама почетком године о OpenStreetMap-у које је држао Хрвоје Богнер, могли су то урадити и на BalCCon-у. Он је одржао радионицу и говор о томе шта је OSM и како се користи. Ако се плашите да вам неко не украде кола, могли сте чути предавање о заштити аутомобила. Шта вам је потребно? Ништа специјално, један Arduino и неколико додатака. Ово потврђује и Мариан Маринов који нам је на свом примеру показао како да заштитимо свој аутомобил. О мерењу је говорио Марјан Урекар. Говорио је о мултиметрима, како да меримо напон, струју, отпор и остале величине. Звучи једноставно? Нисте свесни колико ту има детаља и колико је битно знати како ти уређаји функционишу. Шта ћемо са сигналима и разним њиховим облицима? Марјан Урекар нам показује и како да користимо осцилоскоп и објашњава његову функционалност. Аустрија, земља демократије – никако! Fin нам је говорио о слободи информација и проблеме на које она наилази. Говорио нам је како Аустрија спречава новинаре и хакере у раду, зашто су новинарима потребни хакери, и зашто су хакерима неопходни новинари. Anil Kurmus је причао о нападима на Linux кернел. Он је говорио о површини напада на кернел и њеној редукцији уклањањем могућности кернелу. Представио је два приступа који то могу да изведу, један током компајлирања, а други током извршавања. Представио нам је и занимљиве статистике и поређења. Мирослав Штампар је говорио о сигурности и експлоатацији софтвера, некада и сада. Ако сте били на овогодишњем BarCamp-у у фебруару, могли сте чути Silvan-а Gebhardt-а о BGP routing-у. Он је пружио увид у ову тематику и на овогодишњем BalCCon-у. Могли смо чути и предавање о RIPE Atlas API-у и сазнати чему служи и како га можемо користити за мерења и истраживања. Ово предавање је одржала Весна Манојловић. На крају дана, уследио је „Rakija workshop”. Од дуње до крушке, могли сте пробати наше национално пиће на чије неке варијације Србија има регистрован trademark. Окупили су се сви у соби за радионице с циљем да пробају разне врсте ракије и да се друже после дугог дана.

Од раног јутра кренуло се радно. Mitch нам је одржао радионицу о лемљењу и полазници су добили прилику да сами направе сопствени TV-B gone уређај који су могли да понесу својој кући. Било је тридесет места за ову радионицу и већ на самом почетку све је било попуњено, а половина места је већ била резервисана. Поред ове радионице, у току су била предавања о слободи говора и улози интернета које је одржао Андреј Петровски, предавање о конфликтима права на приватност, заштиту података и на интелектуалну својину које је одржала Јелена Јовановић. Предавање о Википедији, како се пишу добри чланци на њој и где се жене налазе у свему томе, одржала нам је Greta Doci. Након Mitch-ове фантастичне радионице, Александар Пејић и Андрија Прчић су нам причали о Linux драјверима (енг. driver – управљачки програм) за уграђене (енг. embedded) системе. Тонимир Кисасонди је говорио о крековању шифри и паметном генерисању листа речи за ту намену. Дарко Ивковић је говорио о људском сату, како појединци доприносе глобалној мрежи и сличним стварима. За то време Anand Buddhdev нас је увео у Ansible, систем управљања сервера али и осталих система па чак и вашег кућног рачунара. Показао је његове предности и начин коришћења. Ми планирамо да у наредним бројевима напишемо текст о овом систему и тако покажемо и вама како се овај алат може паметно користити за олакшавање разних послова код куће али и у предузећима. Влатко Костурјак нам је говорио о 77FEh и приказао какви га све уређаји користе и објаснио шта је то и чему служи. Чаба Пардовички нам је показао шта је Docker и зашто је то један од омиљених алата људи који се баве развојем софтвера у последњој деценији, како се користи и које су му предности. Жарко Живанов нам је причао како су настали кућни рачунари у Југославији и, као да је циљано, а можда и јесте, направљен је одличан увод за наредно предавање, последње ове године на BalCCon-у.

То последње предавање је можда оставило онолики утисак колико је оставио Mitch првог дана. Воја Антонић, човек који је са тринаест година, без огромног знања електронике, направио систем који је служио људима да науче где се налазе велики градови у Југославији. Да ли је ту стао? Није. Упркос чињеници да је тада у Југославију било тешко увести било шта што је било мало скупље, то га није спречило да набави себи свој први рачунар из САД. Ако се питате како, покушајте да замислите сценарио где му је достављан један рачунар из више делова путем више пакета. На његову срећу, али и на нашу, то се исплатило. Он није био један од оних који су узимали рачунаре да их користе, већ један од оних који су узимали рачунаре да би научили како они функционишу. Мало по мало настаје и први кућни рачунар у Југославији – Галаксија. Воја Антонић је испричао разне анегдоте из његове каријере, а публика је то са задовољством слушала. Током предавања сви су се добро насмејали и прекидали Антонића огромним аплаузима. На крају је уследио највећи аплауз, а затим и сликање са овим сјајним иноватором.

На конгресу је било могуће видети и неке примерке старих рачунара и посетиоци су имали прилику да се опробајуу игрицама из осамдесетих година прошлог века, али и да виде quadcopter, малу летелицу коју покрећу четири ротора. Поред свега овога, на конгресу су били и штандови за заједнице између којих је био и штанд за наш часопис где се могао узети CD са архивом досадашњих бројева нашег часописа.

Можемо са сигурношћу рећи да је ове године LUGoNS оправдао наша очекивања и да се надамо да ће следеће године бити још боље. Такође признајемо да смо се као часопис могли више ангажовати, али на грешкама се учи тако да не вреди да жалимо што нисмо направили интервју са предавачима.

У сваком случају можемо да закључимо да су овакви догађаји најбољи пример промоције слободе образовања и хактивизма и да их треба организовати и већем броју.