Kriterijumi izbora distribucije prema primarnoj funkcija računara

Autor: Dejan Maglov

Kod operativnog sistema Vindouz prilagođavanje računara prema njegovoj primarnoj funkciji se svodi samo na pravi izbor potrebnih aplikacija (aplikativnog softvera). Aplikacije za Vindouz su u većini slučajeva dobre, ali vrlo zahtevne po pitanju hardverskih resursa. Ako tome dodamo popriličnu zahtevnost samog operativnog sistema, dolazimo do zaključka da dobra produktivna mašina sa Vindouzom mora da bude prilično „jaka”. Dubljom analizom samih procesa mogli bismo zaključiti da dobar deo hardverske „snage” odlazi na mnogobrojne sporedne funkcije na koje korisnik samo delimično može da utiče ili čak ne može nikako da utiče.

Filozofija GNU/Linuksa po pitanju kreiranja produktivne mašine je drugačija. Zahvaljujući otvorenom kôdu, prilagođavanje računara određenoj funkciji se ne svodi samo na izbor aplikacija, nego je moguće i optimizovati sam operativni sistem (OS) tako da štedi hardverske resurse i maksimalno ih koristi za primarnu funkciju. Nije jednaka optimizacija sistema za primarnu funkciju velikog broja aritmetičkih proračuna, za baratanje velikom količinom podataka korišćenjem Bulove algebre, za obradu slika, zvuka i slično. Svaka od tih funkcija zahteva posebnu optimizaciju sistema.

Iako je moguće od bilo koje GNU/Linuks distribucije napraviti produktivnu mašinu za bilo koju funkciju dodavanjem potrebnih aplikacija, na istom hardveru krajnji rezultat će biti različit po pitanju efikasnosti i produktivnosti. Različita optimizacija samog sistema je prouzrokovala te razlike.

Za operativni sistem kažemo da je prijateljski nastrojen (eng. User Friendly) prema korisniku ako korisnik može lako da prilagodi taj sistem svojim potrebama po pitanju izgleda i primarne funkcionalnosti. Vindouz je postavio standard za pojam „prijateljski nastrojeni operativni sistem” i po njemu to je pogled na operativni sistem iz ugla manje iskusnih korisnika računara. Podrazumeva da sistem za korisnika odradi što više podešavanja automatski, a za ostala podešavanja ima grafičke alate tako da korisnik sa nekoliko klikova miša može malo da prilagodi sistem ili njegov izgled svojim potrebama.

U svetu GNU/Linuksa, na taj pojam se može dvojako gledati. Može se gledati iz ugla iskusnog korisnika i iz ugla početnika. U ovom poglavlju ćemo vam pokazati da su to dva potpuno suprotna ugla gledanja.

Objektivno najbolji, najlakši i najprirodniji način da se GNU/Linuks optimizuje i prilagodi korisniku je preko komandne linije. Kroz niz komandi ili čak skriptu komandi korisnik može najbrže da optimizuje i prilagodi svoj GNU/Linuks sistem i sve GNU aplikacije. Dobrom skriptom može čak i da održava veliki broj računara. Iz tog razloga iskusni korisnici GNU/Linuksa za prijateljski nastrojen OS smatraju onaj koji ima najjednostavnije komande i koji ne radi ništa automatski nego korisniku ostavlja na volju da svoj sistem sam optimizuje do najmanjih sitnica.

Sa druge strane, imamo početnike u GNU/Linuksu koji se još prilagođavaju novom OS-u, tek uče filozofiju slobode softvera i ne poznaju rad u komandnoj liniji. Za njih važi Vindouzova definicija za prijateljski nastrojen operativni sistem, iako to nije najprirodniji način optimizacije GNU/Linuksa. Automatika pri optimizaciji Linuksa kao i pomoćni grafički alati za optimizaciju samo nepotrebno opterećuju sistem, a rezultat je retko idealan. Ipak, po želji korisnika projektovane su i takve distribucije namenjene početnicima. Na slici 1 je prikazan dijagram familija GNU/Linuksa od prijateljski nastrojenijih do suviše teških iz ugla GNU/Linuks početnika:

Ubuntu → Debijan → Red het → Arč → Slekver → Džentu

Iz ugla iskusnijih korisnika, ovaj dijagram prijateljski nastrojenih sistema je upravo obrnut. Džentu nudi potpunu optimizaciju operativnog sistema. Ništa se ne instalira automatski, a za svaku optimizaciju postoji izbor za korisnika. Komande su dovoljno jednostavne da taj proces kreiranja idealne distribucije bude udoban za korisnike koji znaju šta hoće na kraju da dobiju. To je za početnike možda naizgled mazohistički pristup izgradnje operativnog sistema, ali za iskusne korisnike je opet mazohistički optimizovati već automatski odrađen Ubuntu sistem. Toliko bi promena trebalo izvršiti u Ubuntuu da se takva operacija ne isplati.

Objektivno savršen GNU/Linuks sistem se nalazi negde na desnoj strani dijagrama. Subjektivno može biti bilo gde na tom dijagramu i to zavisi samo od korisnika.

Većina korisnika nema ni vremena, ni znanja, ni volje da GNU/Linuks sistem gradi iz sastavnih delova, a ni da svaki deo sistema idealno optimizuje prema sopstvenom hardveru. Lepo je ako je moguće OS idealno podesiti ali to nije primarni cilj. Najvažnije je da OS bude jednostavan za upotrebu, da ne opterećuje hardver i svog korisnika.

Iz gomile GNU/Linuks distribucija je moguće naći već dovoljno optimizovanu distribuciju za većinu namena. U nastavku ćemo preporučiti neke od njih.

Desktop

Desktop je neopravdano suvereno carstvo Vindouzovog operativnog sistema. Predstavlja sistem namenjen običnom svakodnevnom korišćenju računara koje obuhvata lako povezivanje na internet, pretraživanje interneta, komunikacije (društvene mreže, VoIP, instant poruke), manipulaciju multimedijalnim sadržajem (slike, video, zvučni zapisi), rad sa kancelarijskim paketom programa. Ovaj OS prvenstveno je bio namenjen stacionarnom personalnom računaru, ali sa unapređenjem snage mobilnih računara (laptop i tablet računara) predstavlja osnovni OS i za te mašine.

Kada smo rekli da je ovo neopravdano suvereno carstvo Vindouza, to smo i mislili. Odgovorno tvrdimo da GNU/Linuks ima isto tako kvalitetna rešenja za ovu namenu računara. Ne samo da su GNU/Linuks operativni sistemi jednako kvalitetni kao i Vindouz za ovu namenu računara, već u mnogim segmentima su čak kvalitetniji. Manje opterećuju hardver, lakše se povezuje sa internetom, otporan je na maliciozni softver za Vindouz, nije opterećen antivirusnim softverom, lakše manipuliše velikom količinom multimedijalnog sadržaja, prirodno je predodređen da bude višekorisnički sistem, bolje čuva privatnost korisnika, predinstaliran je sav potreban aplikativni softver odmah po instalaciji sistema na računar, nije potrebno instalirati pokretačke programe (eng. drivers) i tako dalje.

Iako svaka GNU/Linuks distribucija može da zadovolji ove potrebe korisnika, za ovu namenu mi preporučujemo distribucije koje su jednostavne za instalaciju, poseduju grafičke alate za podešavanje sistema i veliku bazu aplikativnog softera u svojoj riznici koja se lako pretražuje i instalira novi softver. Za takve sisteme smo skloni da kažemo da su to distribucije za početnike. Zapravo, ako korisnik nema veće zahteve od operativnog sistema, ove distribucije mogu da budu konačni izbor i za vrlo iskusne korisnike.

Ove kriterijume prvenstveno ispunjavaju Ubuntu i njegovi derivati, Debijan i njegovi derivati, a za nešto iskusnije korisnike GNU/Linuksa preporučujemo, takođe, Arč Linuks i njegove derivate. Konkretno, ako bi preporučivali distribucije za desktop po kriterijumu popularnosti po Distrovoču (eng. Distrowatch), ubedljivo bi na prvom mestu bio Linuks Mint, a zatim Ubuntu i njegovi derivati – Elementeri (eng. elementery) Linuks, Zorin, LXLE, Dipen (eng. Deepin), Bodi (eng. Bodhi) Linuks, zatim Mandžaro (eng. Manjaro – derivat Arča), Debijan, i na kraju Arč Linuks.

Preporuke su poređane po popularnosti i od prijateljski nastrojenih ka komplikovanijim.

Posebna preporuka za početnike je Linuks Mint. Za starije računare preporučujemo: LXLE, Bodi, Elementeri i Dipen. Za iskusnije kojima je potrebna povećana stabilnost preporučujemo Debijan. Za iskusne entuzijaste koji vole sve sami da podese preporučujemo Arč Linuks.

Gejmerske mašine

To je posebna podgrupa desktop mašina koje zahtevaju jak hardver. U principu, GNU/Linuks nije pravljen da bude platforma za igrice, tako da u ovoj oblasti dosta kaska za Vindouzom. U poslednje vreme, prvenstveno zahvaljujući kompaniji Valv (eng. Valve), koja je prirodno portovala igre na GNU/Linuks stanje, u ovom segmentu upotrebe GNU/Linuks se popravlja. Iako je moguće na GNU/Linuksu pokrenuti neke igre za Vindouz preko programa Vajn (eng. Wine), za igračku mašinu ćemo ipak smatrati onu koja nudi dobru podršku za Valv Stim (eng. Valve Steam). Pošto je Valv podršku za GNU/Linuks prilagodio prvenstveno Ubuntuu, naša preporuka za ovu namenu računara su Ubuntu i njegovi derivati.

Audio i video obrada

Ovo je oblast koja je suvereno carstvo Epl Mek (Apple MacOS X). To ne znači da i u toj oblasti GNU/Linuks nema dobra rešenja. Za ovu namenu postoji veliki broj GNU aplikacija, namenjenih obradi audio i video sadržaja, od kojih su najpoznatije: Lajtvorks (eng. Lightworks), Odesiti (eng. Audacity), Ardur (eng. Ardour), i druge. Ne samo da postoje odgovarajuće aplikacije, za ovu namenu su razvijene i posebne GNU/Linuks distribucije. Ovog puta vam preporučujemo dva takva operativna sistema: Ubuntu studio (eng. Ubuntu Studio) i Drim studio (eng. Dream Studio). Specifičnost ovih distribucija je da osim što imaju predinstaliran sav potreban softver, one su u potpunosti optimizovane za obradu video i audio materijala. Ovi sistemi štede svoje resurse i upotrebljavaju ih maksimalno za procese audio i video obrade.

Sistemi za testiranje sigurnosti mreža

Svaka GNU/Linuks distribucija se može koristiti za testiranje sigurnosti mreža ako se instaliraju odgovarajuće aplikacije za testiranje. Međutim, postoji i posebno razvijena distribucija koja je u potpunosti prilagođena za ovu funkciju. Reč je o Kali Linuksu. Kali je baziran na Ubuntuu, poseduje tri stotine predinstaliranih penetracionih alata namenjenih testiranju mreža. Ovo ga čini jednim od najboljih bezbednosno orjentisanih sistema na tržištu. Kali Linuks je namenjen da simulira napad na mreži, što inžinjerima za bezbednost omogućava da uoče nebezbedna mesta i šta je potrebno uraditi da bi se povećala sigurnost važnih podataka na mreži.

Programiranje

Odmah možete pretpostaviti da je operativnom sistemu koji je otvorenog kôda, kakav je GNU/Linuks, programiranje i razvoj softvera jedna od glavnih funkcija. Sve distribucije Linuksa su dobro opremljene alatima za programiranje i razvoj softvera. Ipak, programerima je od velikog značaja da rade na što svežijim alatima za programiranje. Alati se kao i distribucije dopunjavaju vremenom novim funkcijama koje olakšavaju programerima rad. Zbog toga se za programiranje preporučuju distribucije sa cikličnim nadogradnjama (eng. rolling release). Preporučujemo za ovu primarnu funkcionalnost po kriterijumu popularnosti: Opensuse (eng. OpenSUSE), Arč Linuks, Sabajon (eng. Sabayon) Linuks i Džentu.

Serveri za mala preduzeća

Za veća preduzeća i kompanije GNU/Linuks nudi komercijalna rešenja kao što su SUSE Linuks enterprajz i Red het enterprajz Linuks. Ono što se naplaćuje kod tih distribucija jesu podrška, održavanje, obuka i slično. Pored komercijalnih rešenja za manja preduzeća, GNU/Linuks nudi dve besplatne distribucije namenjene preduzećima kojima bi plaćeno održavanje bilo preveliki izdatak. Reč je o Centosu (eng. CentOS), besplatnoj verzija Red het enterprajz Linuksa, bez plaćene profesionalne podrške, kao i Zentajl, Ubuntu baziranom serveru koji predstavlja odličnu zamenu za Vindouzov server.

Rešavanje problema u operativnim sistemima

Ovo su namenske GNU/Linuks „žive” distribucije sa predinstaliranim dijagnostičkim softverom i namenjene dijagnostici hardvera i spasavanju vrednih podataka sa sistema koji je u problemu. Može da se koristi i na sistemima koji su pod Vindouzom. GNU/Linuks sisteme koji su u problemu ove distribucije mogu da oporave, dok Vindouz sisteme može hardverski da dijagnostikuje, oporavi hardver i spasi vredne podatke. Za ovu svrhu preporučujemo Nopiks (eng. KNOPPIX) „živi” CD (ili USB) sa predinstaliranim velikim brojem dijagnostičkog softvera. Za ozbiljniju dijagnostiku hardvera (od memorije, preko procesora i perifernih uređaja) preporučujemo Ultimejt but CD(eng. Ultimate Boot CD). Ovaj alat je odličan za oporavak i spasavanje podataka sa oštećenih particija tvrdog diska. Vredan pažnje je i Sistem reskju CD (eng. SystemRescueCD) koji poseduje mnogo alata usmerenih na oporavak sistema i podataka.

Obrazovanje

GNU/Linuks ne zapostavlja ni obrazovanje. Postoji mnoštvo slobodnih aplikacija namenjenih obrazovanju dece od predškolskog uzrasta, preko osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, pa sve do studenata. Neke distribucije su se fokusirale upravo na ovaj obraazoni softver.

Ovom prilikom možemo da preporučimo Edubuntu (eng. Edubuntu), Ubuntu verziju namenjenu deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta. Za nešto starije tu je Uberstudent (Uberstudent) namenjen obrazovanju srednjoškolaca i studenata.

Anonimnost na mreži

Još bismo pomenuli distribuciju koja se maksimalno trudi da zaštiti privatnost svog korisnika. Za ovu upotrebu preporučujemo Debijanov derivat Tejls (eng. Tails). Ova distribucija se trudi da ne ostavlja trag prisustva svog korisnika na internetu. Koristi kriptografiju za šifrovanje svih podataka koji napuštaju sistem i odlaze na mrežu kako bi zaštitio privatnost korisnika i poverljivost njegove komunikacije.

Ovo je samo deo mogućih primarnih funkcija računara za koje GNU/Linuks već ima pripremljena rešenja. Ima još distribucija sa specifičnom namenom kao što je Klonzila (eng. Clonezilla) o kojoj smo već pisali, a koja služi isključivo za pravljenje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska. Retke su funkcije koje nisu pokrivene rešenjima u slobodnom softveru. Neke od njih su precizno crtanje (CAD – dwg format je vlasnički), dobra podrška za štampu (nedostatak podrške za CMYK paletu boja – vlasnički format) i slične. Sve te funkcije su uglavnom uslovljene korišćenjem nekih opšteprihvaćenih formata za određenu oblast korišćenja računara, a koji su zaštićeni vlasničkim licencama.