Критеријуми избора дистрибуције према примарној функција рачунара

У потрази за идеалном дистрибуцијом (5. део)

Аутор: Дејан Маглов

Код оперативног система Виндоуз прилагођавање рачунара према његовој примарној функцији се своди само на прави избор потребних апликација (апликативног софтвера). Апликације за Виндоуз су у већини случајева добре, али врло захтевне по питању хардверских ресурса. Ако томе додамо поприличну захтевност самог оперативног система, долазимо до закључка да добра продуктивна машина са Виндоузом мора да буде прилично „јака”. Дубљом анализом самих процеса могли бисмо закључити да добар део хардверске „снаге” одлази на многобројне споредне функције на које корисник само делимично може да утиче или чак не може никако да утиче.

Филозофија ГНУ/Линукса по питању креирања продуктивне машине је другачија. Захваљујући отвореном кôду, прилагођавање рачунара одређеној функцији се не своди само на избор апликација, него је могуће и оптимизовати сам оперативни систем (ОС) тако да штеди хардверске ресурсе и максимално их користи за примарну функцију. Није једнака оптимизација система за примарну функцију великог броја аритметичких прорачуна, за баратање великом количином података коришћењем Булове алгебре, за обраду слика, звука и слично. Свака од тих функција захтева посебну оптимизацију система.

Иако је могуће од било које ГНУ/Линукс дистрибуције направити продуктивну машину за било коју функцију додавањем потребних апликација, на истом хардверу крајњи резултат ће бити различит по питању ефикасности и продуктивности. Различита оптимизација самог система је проузроковала те разлике.

Пријатељски настројен систем као критеријум за избор

За оперативни систем кажемо да је пријатељски настројен (енг. User Friendly) према кориснику ако корисник може лако да прилагоди тај систем својим потребама по питању изгледа и примарне функционалности. Виндоуз је поставио стандард за појам „пријатељски настројени оперативни систем” и по њему то је поглед на оперативни систем из угла мање искусних корисника рачунара. Подразумева да систем за корисника одради што више подешавања аутоматски, а за остала подешавања има графичке алате тако да корисник са неколико кликова миша може мало да прилагоди систем или његов изглед својим потребама.

У свету ГНУ/Линукса, на тај појам се може двојако гледати. Може се гледати из угла искусног корисника и из угла почетника. У овом поглављу ћемо вам показати да су то два потпуно супротна угла гледања.

Објективно најбољи, најлакши и најприроднији начин да се ГНУ/Линукс оптимизује и прилагоди кориснику је преко командне линије. Кроз низ команди или чак скрипту команди корисник може најбрже да оптимизује и прилагоди свој ГНУ/Линукс систем и све ГНУ апликације. Добром скриптом може чак и да одржава велики број рачунара. Из тог разлога искусни корисници ГНУ/Линукса за пријатељски настројен ОС сматрају онај који има најједноставније команде и који не ради ништа аутоматски него кориснику оставља на вољу да свој систем сам оптимизује до најмањих ситница.

Са друге стране, имамо почетнике у ГНУ/Линуксу који се још прилагођавају новом ОС-у, тек уче филозофију слободе софтвера и не познају рад у командној линији. За њих важи Виндоузова дефиниција за пријатељски настројен оперативни систем, иако то није најприроднији начин оптимизације ГНУ/Линукса. Аутоматика при оптимизацији Линукса као и помоћни графички алати за оптимизацију само непотребно оптерећују систем, а резултат је ретко идеалан. Ипак, по жељи корисника пројектоване су и такве дистрибуције намењене почетницима. На слици 1 је приказан дијаграм фамилија ГНУ/Линукса од пријатељски настројенијих до сувише тешких из угла ГНУ/Линукс почетника:

Убунту → Дебијан → Ред хет → Арч → Слеквер → Џенту

Из угла искуснијих корисника, овај дијаграм пријатељски настројених система је управо обрнут. Џенту нуди потпуну оптимизацију оперативног система. Ништа се не инсталира аутоматски, а за сваку оптимизацију постоји избор за корисника. Команде су довољно једноставне да тај процес креирања идеалне дистрибуције буде удобан за кориснике који знају шта хоће на крају да добију. То је за почетнике можда наизглед мазохистички приступ изградње оперативног система, али за искусне кориснике је опет мазохистички оптимизовати већ аутоматски одрађен Убунту систем. Толико би промена требало извршити у Убунтуу да се таква операција не исплати.

Објективно савршен ГНУ/Линукс систем се налази негде на десној страни дијаграма. Субјективно може бити било где на том дијаграму и то зависи само од корисника.

Примарна функција рачунара као критеријум за избор

Већина корисника нема ни времена, ни знања, ни воље да ГНУ/Линукс систем гради из саставних делова, а ни да сваки део система идеално оптимизује према сопственом хардверу. Лепо је ако је могуће ОС идеално подесити али то није примарни циљ. Најважније је да ОС буде једноставан за употребу, да не оптерећује хардвер и свог корисника.

Из гомиле ГНУ/Линукс дистрибуција је могуће наћи већ довољно оптимизовану дистрибуцију за већину намена. У наставку ћемо препоручити неке од њих.

Десктоп

Десктоп је неоправдано суверено царство Виндоузовог оперативног система. Представља систем намењен обичном свакодневном коришћењу рачунара које обухвата лако повезивање на интернет, претраживање интернета, комуникације (друштвене мреже, VoIP, инстант поруке), манипулацију мултимедијалним садржајем (слике, видео, звучни записи), рад са канцеларијским пакетом програма. Овај ОС првенствено је био намењен стационарном персоналном рачунару, али са унапређењем снаге мобилних рачунара (лаптоп и таблет рачунара) представља основни ОС и за те машине.

Када смо рекли да је ово неоправдано суверено царство Виндоуза, то смо и мислили. Одговорно тврдимо да ГНУ/Линукс има исто тако квалитетна решења за ову намену рачунара. Не само да су ГНУ/Линукс оперативни системи једнако квалитетни као и Виндоуз за ову намену рачунара, већ у многим сегментима су чак квалитетнији. Мање оптерећују хардвер, лакше се повезује са интернетом, отпоран је на малициозни софтвер за Виндоуз, није оптерећен антивирусним софтвером, лакше манипулише великом количином мултимедијалног садржаја, природно је предодређен да буде вишекориснички систем, боље чува приватност корисника, прединсталиран је сав потребан апликативни софтвер одмах по инсталацији система на рачунар, није потребно инсталирати покретачке програме (енг. drivers) и тако даље.

Иако свака ГНУ/Линукс дистрибуција може да задовољи ове потребе корисника, за ову намену ми препоручујемо дистрибуције које су једноставне за инсталацију, поседују графичке алате за подешавање система и велику базу апликативног софтера у својој ризници која се лако претражује и инсталира нови софтвер. За такве системе смо склони да кажемо да су то дистрибуције за почетнике. Заправо, ако корисник нема веће захтеве од оперативног система, ове дистрибуције могу да буду коначни избор и за врло искусне кориснике.

Ове критеријуме првенствено испуњавају Убунту и његови деривати, Дебијан и његови деривати, а за нешто искусније кориснике ГНУ/Линукса препоручујемо, такође, Арч Линукс и његове деривате. Конкретно, ако би препоручивали дистрибуције за десктоп по критеријуму популарности по Дистровочу (енг. Distrowatch), убедљиво би на првом месту био Линукс Минт, а затим Убунту и његови деривати – Елементери (енг. elementery) Линукс, Зорин, LXLE, Дипен (енг. Deepin), Боди (енг. Bodhi) Линукс, затим Манџаро (енг. Manjaro – дериват Арча), Дебијан, и на крају Арч Линукс.

Препоруке су поређане по популарности и од пријатељски настројених ка компликованијим.

Посебна препорука за почетнике је Линукс Минт. За старије рачунаре препоручујемо: LXLE, Боди, Елементери и Дипен. За искусније којима је потребна повећана стабилност препоручујемо Дебијан. За искусне ентузијасте који воле све сами да подесе препоручујемо Арч Линукс.

Гејмерске машине

То је посебна подгрупа десктоп машина које захтевају јак хардвер. У принципу, ГНУ/Линукс није прављен да буде платформа за игрице, тако да у овој области доста каска за Виндоузом. У последње време, првенствено захваљујући компанији Валв (енг. Valve), која је природно портовала игре на ГНУ/Линукс стање, у овом сегменту употребе ГНУ/Линукс се поправља. Иако је могуће на ГНУ/Линуксу покренути неке игре за Виндоуз преко програма Вајн (енг. Wine), за играчку машину ћемо ипак сматрати ону која нуди добру подршку за Валв Стим (енг. Valve Steam). Пошто је Валв подршку за ГНУ/Линукс прилагодио првенствено Убунтуу, наша препорука за ову намену рачунара су Убунту и његови деривати.

Аудио и видео обрада

Ово је област која је суверено царство Епл Мек (Apple Mac OS X). То не значи да и у тој области ГНУ/Линукс нема добра решења. За ову намену постоји велики број ГНУ апликација, намењених обради аудио и видео садржаја, од којих су најпознатије: Лајтворкс (енг. Lightworks), Одесити (енг. Audacity), Ардур (енг. Ardour), и друге. Не само да постоје одговарајуће апликације, за ову намену су развијене и посебне ГНУ/Линукс дистрибуције. Овог пута вам препоручујемо два таква оперативна система: Убунту студио (енг. Ubuntu Studio) и Дрим студио (енг. Dream Studio). Специфичност ових дистрибуција је да осим што имају прединсталиран сав потребан софтвер, оне су у потпуности оптимизоване за обраду видео и аудио материјала. Ови системи штеде своје ресурсе и употребљавају их максимално за процесе аудио и видео обраде.

Системи за тестирање сигурности мрежа

Свака ГНУ/Линукс дистрибуција се може користити за тестирање сигурности мрежа ако се инсталирају одговарајуће апликације за тестирање. Међутим, постоји и посебно развијена дистрибуција која је у потпуности прилагођена за ову функцију. Реч је о Кали Линуксу. Кали је базиран на Убунтуу, поседује три стотине прединсталираних пенетрационих алата намењених тестирању мрежа. Ово га чини једним од најбољих безбедносно орјентисаних система на тржишту. Кали Линукс је намењен да симулира напад на мрежи, што инжињерима за безбедност омогућава да уоче небезбедна места и шта је потребно урадити да би се повећала сигурност важних података на мрежи.

Програмирање

Одмах можете претпоставити да је оперативном систему који је отвореног кôда, какав је ГНУ/Линукс, програмирање и развој софтвера једна од главних функција. Све дистрибуције Линукса су добро опремљене алатима за програмирање и развој софтвера. Ипак, програмерима је од великог значаја да раде на што свежијим алатима за програмирање. Алати се као и дистрибуције допуњавају временом новим функцијама које олакшавају програмерима рад. Због тога се за програмирање препоручују дистрибуције са цикличним надоградњама (енг. rolling release). Препоручујемо за ову примарну функционалност по критеријуму популарности: Опенсусе (енг. ОпенСУСЕ), Арч Линукс, Сабајон (енг. Sabayon) Линукс и Џенту.

Сервери за мала предузећа

За већа предузећа и компаније ГНУ/Линукс нуди комерцијална решења као што су СУСЕ Линукс ентерпрајз и Ред хет ентерпрајз Линукс. Оно што се наплаћује код тих дистрибуција јесу подршка, одржавање, обука и слично. Поред комерцијалних решења за мања предузећа, ГНУ/Линукс нуди две бесплатне дистрибуције намењене предузећима којима би плаћено одржавање било превелики издатак. Реч је о Центосу (енг. CentOS), бесплатној верзија Ред хет ентерпрајз Линукса, без плаћене професионалне подршке, као и Зентајл, Убунту базираном серверу који представља одличну замену за Виндоузов сервер.

Решавање проблема у оперативним системима

Ово су наменске ГНУ/Линукс „живе” дистрибуције са прединсталираним дијагностичким софтвером и намењене дијагностици хардвера и спасавању вредних података са система који је у проблему. Може да се користи и на системима који су под Виндоузом. ГНУ/Линукс системе који су у проблему ове дистрибуције могу да опораве, док Виндоуз системе може хардверски да дијагностикује, опорави хардвер и спаси вредне податке. За ову сврху препоручујемо Нопикс (енг. KNOPPIX) „живи” CD (или USB) са прединсталираним великим бројем дијагностичког софтвера. За озбиљнију дијагностику хардвера (од меморије, преко процесора и периферних уређаја) препоручујемо Ултимејт бут ЦД(енг. Ultimate Boot CD). Овај алат је одличан за опоравак и спасавање података са оштећених партиција тврдог диска. Вредан пажње је и Систем рескју ЦД (енг. SystemRescueCD) који поседује много алата усмерених на опоравак система и података.

Образовање

ГНУ/Линукс не запоставља ни образовање. Постоји мноштво слободних апликација намењених образовању деце од предшколског узраста, преко основношколског и средњошколског узраста, па све до студената. Неке дистрибуције су се фокусирале управо на овај обраазони софтвер.

Овом приликом можемо да препоручимо Едубунту (енг. Edubuntu), Убунту верзију намењену деци предшколског и основношколског узраста. За нешто старије ту је Уберстудент (Uberstudent) намењен образовању средњошколаца и студената.

Анонимност на мрежи

Још бисмо поменули дистрибуцију која се максимално труди да заштити приватност свог корисника. За ову употребу препоручујемо Дебијанов дериват Тејлс (енг. Tails). Ова дистрибуција се труди да не оставља траг присуства свог корисника на интернету. Користи криптографију за шифровање свих података који напуштају систем и одлазе на мрежу како би заштитио приватност корисника и поверљивост његове комуникације.

За крај

Ово је само део могућих примарних функција рачунара за које ГНУ/Линукс већ има припремљена решења. Има још дистрибуција са специфичном наменом као што је Клонзила (енг. Clonezilla) о којој смо већ писали, а која служи искључиво за прављење резервних копија података са тврдог диска. Ретке су функције које нису покривене решењима у слободном софтверу. Неке од њих су прецизно цртање (CADdwg формат је власнички), добра подршка за штампу (недостатак подршке за CMYK палету боја – власнички формат) и сличне. Све те функције су углавном условљене коришћењем неких општеприхваћених формата за одређену област коришћења рачунара, а који су заштићени власничким лиценцама.

One thought on “Критеријуми избора дистрибуције према примарној функција рачунара

  • Avatar
    01.03.2019 at 20:40
    Permalink

    Jedina šansa da Linux zaživi u desktop svetu jeste da se neki ozbiljan igrač, možda M$, prihvati da napravi distro koji će zapravo raditi. Sve ostalo je od prosečnog korisnika računara unapred osuđeno na propast, počevši od rasprava da li je Linux ili GNU/Linux pa da stotina One Man Show distroa koji ne rade kako treba i večito su u alfa/beta fazi.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.