Социјални критеријуми за избор идеалне дистрибуције

Пројекти слободног софтвера обично почињу као пројекти појединца или мале групе програмера, а који раде на развоју софтвера чији је циљ да задовољи неке од њихових личних потреба. Пројекат ће се сматрати успешним уколико се шира заједница заинтересује за њега након што препозна корисност софтвера не само за појединце који су започели пројекат, већ и за ширу заједницу. Када је у питању слободни софтвер, временом је постала стална пракса да се заједница умеша у развој пројеката. Добри пројекти сами привлаче заједницу људи који су заинтересовани за њих и она, у већини случајева, преузима на себе тестирање, побољшање функционалности, одржавање и техничку подршку пројекта.

Заједнице слободног софтвера могу да се окупе: око пројекта, слободног софтвера, по територијалном принципу или да настану комбинацијом ових принципа.

Примери:

• ЛиБРЕ! пројекат окупља заједницу око пројекта без територијалног ограничења.
• ЛУГоНС (Linux User Group of Novi Sad) је заједница корисника Линукса по територијалном принципу без обзира на конкретан пројекат.
• Убунту-рс заједница која је комбинација окупљања заједнице око конкретног пројекта (Убунту) и територијалног принципа који се ограничава на територију Србије.

Ова синергија пројеката и корисника слободног софтвера има више предности и за кориснике и за пројекат. Пројекат се на овај начин брже развија, добија на функционалности, грешке се брзо исправљају, итд. Корисници добијају осећај да припадају групи, друже се са истомишљеницима, учествују у промоцији квалитетних појединаца итд.

Две најважније улоге локалних заједница за ГНУ/Линукс дистрибуције су:

1. пружање техничке подршке и едукације на матерњем језику;
2. рад на локализацији и прилагођавање дистрибуције локалним потребама.

Информација да постоје локалне заједнице слободног софтвера је од нарочитог значаја за почетнике и кориснике који недовољно добро знају стране језике (нарочито енглески језик). Ако изузмемо комерцијалне пројекте отвореног кода (Ред Хет, СУСЕ), не постоје званичне школе и курсеви за слободни софтвер. За едукацију почетника је углавном задужена заједница, а јасно је да је учење на матерњем језику увек лакше него на било ком другом страном, ма колико добро га познајете.

Форуми и вики странице локалних заједница су праве библиотеке у којима корисници могу да нађу већину одговора на своја питања, а за сва остала ту су форуми и IRC канали заједница на којима увек има некога и који имају већ готова решења за велики број проблема.

Почетницима и корисницима који не владају добро енглеским језиком, топло препоручујемо да бирају ГНУ/Линукс дистрибуције које имају активну локалну заједницу. Овладавање новим оперативним системом је много лакше уколико вам „леђа чува” локална заједница на коју се увек можете ослонити.

Већ смо споменули да су популарније ГНУ/Линукс дистрибуције намењене почетницима. Случај је исти и са локалним заједницама окупљеним око њих. Ово међутим не значи да је квалитет услуга које нуде мање популарне локалне заједнице, окупљене око дистрибуција намењених напреднијим корисницима, лошији. Мање популарне дистрибуције окупљају мање људи, али зато они поседују веће знање. Искуство са заједницама окупљеним око слободног софтвера је углавном позитивно и указује на то да квалитет услуга које оне нуде кориснику није условљен популарношћу и масовношћу заједнице него искључиво њеном (не)активношћу.

У сваком случају, досадашњи савети за избор идеалне дистрибуције важе и даље. Социјални аспект слободног софтвера је само додатни фактор који вам може помоћи при доношењу одлуке када се двоумите између неколико могућих решења.

Још увек не постоји на једном месту потпуни и ажурирани списак свих активних српских заједница. Нешто најближе томе може да се нађе на адреси https://pulsslobode.wordpress.com/ . За информације о неким другим локалним заједницама које можда постоје али нису на овом списку мораћете сами да претражите интернет.

За локализацију ГНУ/Линукс дистрибуција и ГНУ програма одговорни су појединци и локалне заједнице. Сасвим солидну српску локализацију могу имати и пројекти који уопште немају своју локалну заједницу, а исто тако, лошу локализацију могу имати и пројекти са добром локалном заједницом. Све је ствар приоритета заједница и активности појединаца.

Праву и контролисану локализацију може имати само локални пројекат. Оваквих пројеката у Србији има мало и тешко се пробијају, чак и у локалу у конкуренцији светских пројеката. Истина је да многе веће ГНУ/Линукс дистрибуције имају српску локализацију у понуди, па се можда слични локални пројекти који су усмерени само на стриктну локализацију сматрају непотребнима. Узводна локализација у случају Србије врло често буде веома лоше, чак накарадно, спроведена. Једна половина програма је локализована српском ћирилицом, а друга латиницом. Ако постоји још делова система који уопште није локализован, онда се појављују и делови програма који су на енглеском. Зато ћемо се вратити на прву реченицу овог пасуса и поново утврдити да само локални пројекат може потпуно контролисати праву српску локализацију.У Србији за сада имамо два активна пројекта ГНУ/Линукс дистрибуције – ТриОС (http://trios.rs/) и Сербиан (http://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian.html). Оба пројекта су млада и имају својих предности и мана. Коме треба локализован оперативни систем може да проба један од ова два пројекта.Иако ове две домаће дистрибуције нису баш најидеалније, интересантно је пробати их и упоредити са другим дистрибуцијама.

Намера нам је била да кроз овај серијал о критеријумима при избору идеалне дистрибуције дефинишемо већину критеријума при избору и покажемо зашто је тешко одговорити на једноставно питање: „Коју ми дистрибуцију препоручујете?”

Ни на самом крају нисмо дали конкретан одговор на питање која је идеална ГНУ/Линукс дистрибуција. Сувише је субјективних оцена да би се могао дати конкретан одговор. Сматрамо да је јако тешко написати неки алгоритам избора по критеријумима које смо идентификовали и дефинисали, а можда је чак и немогуће, пошто се излази стално мењају. Излази из тог алгоритма су ГНУ/Линукс дистрибуције којих из дана у дан има све више а и оне старе се стално мењају.

Сам серијал „У потрази за идеалном дистрибуцијом” неће бити завршен само зато што се више неће бавити критеријумима при избору, него ће покушати да представља ГНУ/Линукс дистрибуције које су по нечему „идеалне”.